Vizni sistemi razlikuju se od države do države. Nekada su zasnovani na recipročnosti, pa uslovi koje treba da ispuni državljanin neke zemlje da bi došao u vašu zemlju turistički, recipročno će važiti i za vas kada aplicirate za vizu za turistički ulazak u njegovu državu. Skup određenih uslova se nekada odnosi na državljane zemalja koje su članice EU, koje se nalaze u sastavu Šengena ili su samo fizički u Evropi, a nekada su ti uslovi naizgled potpuno proizvoljni.
Prvo pravilo u vezi sa turističkim vizama je da ih je uvek jednostavnije, brže i jeftinije izvaditi kod kuće. To znači da ćete otići u ambasadu zemlje u koju nameravate da putujete, ili u konzulat ako u vašoj državi nema ambasade, a ako nema ni njega, onda u amasadu ili konzulat te države u vama najbližoj zemlji, da biste tamo podneli zahtev za izdavanje vize. Da bi vaša prijava bila uzeta u razmatranje, morate da priložite i odgovarajuća dokumenta. Na zvaničnom vladinom sajtu svake države (u ekstenziji tih sajtova uvek je sadržano ‘.gov.’ a reč je o ministartsvima spoljnih poslova) naći ćete spisak šta treba da spremite od papira. Obično se prilažu jedna ili dve fotografije određenih dimenzija i popunjen zahtev u kome morate da date tačne odgovore na sva postavljena pitanja.
Za mnoge zemlje, vizni obrasci dostupni su onlajn. Treba samo da ih preuzmete, odštampate u traženom broju pimeraka i popunite. Nekada se i popunjavaju onlajn i šalju na adresu koja je navedena na sajtu, a viza se kasnije preuzima lično u ambasadi ili konzulatu.
Osim obrasca, a zavisno od viznih pravila, moraćete da obezbedite izvod sa vašeg računa ili potvrdu o redovnom studiranju/zaposlenju, o vlasništvu nad firmom ili nekretninom, o plaćenom porezu, Izvod iz knjige rođenih/venčanih, potvrdu o rezervisanom ili plaćenom smeštaju, pozivno pismo osobe ili instutucije iz zemlje za čiju vizu aplicirate, povratnu avionsku kartu, tačan plan puta, vizu za narednu zemlju… Za pojedine zemlje, biće vam potrebne desetine potvrda i dokumenata, dok će vam vize za neke druge zemlje izdati samo na popunjen zahtev uz priloženu fotografiju.
Nekada ono što je navedeno na sajtu neke zemlje nije sve neophodno, a nekada nije navedeno sve što treba da pripremite. Zato, da biste predupredili negativna iznenađenja i bespotrebnu šetnju/putovanje do ambasada, obavezno proverite sve informacije i na aktivnim putničkim forumima. Za državljane balkanskih zemalja koji apliciraju sa Balkana, najbolji je sajt Klubputnika.org. Osim sekcije ‘Vize’, na Forumu možete naći iskustva putnika koji su nedavno i sami prošli kroz proces pribavljanja tih istih viza, te vas mogu najbolje uputiti. Od stranih foruma, sveže informacije i iskustva možete naći na forumu Lonely Planeta – Thorn Tree.
Ako planirate duže putovanje u trajanju od nekoliko meseci, onda nećete moći da unapred pribavite sve potrebne vize čak i ako tačno znate gde i kada ćete putovati. To je zato što se većina viza mora aktivirati najkasnije tri meseca od datuma izdavanja, inače će isteći i postati nevažeća. Tako ćete vizu za zemlju u koju planirate da otputujete tek četvrtog meseca od početka vašeg putovanja, morati da vadite iz takozvane treće zemlje.
Treća zemlja je bilo koja zemlja u koju ste došli kao putnik i iz koje podnosite zahtev za izdavanje vize za neku sledeću zemlju. Na vas će se primenjivati pravila za nerezidente, koja se takođe nalaze na vladinim sajtovima svih zemalja. Ponekad ćete morati da obezbedite mnogo više dokumenata nego da ste aplicirali od kuće, ili ćete čak biti pozvani na lični razgovor sa konzulom u kome će vas pitati za razloge apliciranja iz treće zemlje i vaše dalje planove. Pokušajte da uvek dajete tačne informacije jer u suprotnom, ako budete uhvaćeni u nekoj laži, možete imati probleme.
Zahtev i dokumenta za izdavanje vize podnosite u ambasadi ili konzulatu zemlje za koju aplicirate. Uvek proverite adresu jer se često dešava da se odeljenje za vize nalazi na drugoj adresi od ambasade. Tu informaciju možete da dobijete telefonom, pozivajući broj koji se nalazi na sajtu.
Posebno obratite pažnju na valutu u kojoj se viza plaća, i pripremite traženi iznos u sitnim apoenima, pošto je kurs po kome vam računaju u viznom odeljenju obično veoma nepovoljan.
Iako nema mnogo putnika sa naših prostora koji su često podnosili zahteve iz trećih zemalja, ipak proverite da li neko može da vam pomogne iz ličnog iskustva. Pitajte na forumu Kluba putnika ili direktno putnike dugoprugaše koje poznajete. No najsigurnije je da za sve nedoumice kontaktirate direktno ambasadu zemlje za čiju vizu aplicirate, u zemlji iz koje aplicirate. Uvek pitajte mejlom, kako biste imali dokaz ukoliko se ispostavi da vam je dat pogrešan odgovor ili neko obećanje. Ambasade i konzulati većine zemalja veoma su pedantni u elektronskoj prepisci i obično brzo odgovaraju.
Napomena: Iz nekih zemalja ne možete dobiti vizu za pojedine zemlje ako niste rezident, odnosno ako nemate državljanstvo zemlje iz koje podnosite zahtev ili prijavu radnog boravka u njoj. Stoga, nastojte da na vreme prikupite sve informacije kako se ne biste našli zaglavljeni u zemlji iz koje ne možete da aplicirate za vašu sledeću destinaciju.
Neke zemlje uvele su elektronske vize, delimično ili potpuno. To znači da zahtev za vizu podnosite onlajn, vizu i troškove obrade plaćate elektronski i onda vam na mejl stiže elektornska viza koju samo treba da odštampate na običnom papiru. Osim brzine i jednostavnosti, prednost e-viza je i u tome što štedite mesto u pasošu koje bi zauzela standardna viza u obliku nalepnice (i to obično preko cele stranice).
Kod delimičnih e-viza samo je apliciranje elektronsko, dok samu vizu dobijate na graničnom prelazu u pasoš.
Za neke zemlje, viza se može dobiti na graničnom prelazu ili na aerodromu. To je takozvana viza po dolasku (Visa on Arival, skraćeno – VOA). Prethodno se dobro obavestite na kojim graničnim prelazima ju je moguće dobiti, kao i na kojim aerodromima, pošto je VOA obilčno rezervisana samo za glavne prelaze i prestoničke aerodrome. Obratite pažnju i na napomenu o valuti u kojoj se plaća viza, pošto u nekim zemljama još uvek nema bankomata na imigracionom odeljenju, pa nećete moći da razmenite novac.
Viza po dolasku je najkomfornija viza jer nema gomile dokumenata ni apliciranja unapred i čekanja. Obično je i jeftinija od standardne vize za istu zemlju.
Na svakoj vizi je navedeno vreme njenog važenja. To je vreme od dana izdavanja vize do dana kada bi istekla ukoliko biste je odmah aktivirali. Međutim, to je u praksi retko kad slučaj, pa se dan izdavanja ili početak važenja, i dan aktiviranja, uglavnom ne podudaraju.
Primera radi, dobili ste vizu 1. septembra koja traje 30 dana. Na nalepnici će pisati sledeće:
Issue Date: 1st September
Expire Date (Valid Until): 1st October
Prvi septembar je dan kada najranije možete da uđete u tu zemlju, a prvi oktobar je poslednji dan kada treba da je napustite ukoliko ste ušli prvog. Međutim, ako uđete 15. septembra, vaših trideset dana isteći će 15. oktobra. Tako će datum važenja i datum aktiviranja biti različiti. Ta informacija pisaće na pečatu koji će vam utisnuti na vizu ili na prvu praznu stranicu do nje.
Napomena: za neke vize ovo nije slučaj nego se datuma izdavanja računa kao datum aktiviranja, bez obzira da li ste tada ušli u tu zemlju. Na gornjem primeru to bi značilo da ćete ulazeći 15. septembra imati još samo petnaest dana pravo da ostanete u toj zemlji. Zbog toga je važno da veoma pažljivo pročitate šta piše na vizi. Ako se trajanje vize računa od datuma njenog izdavanja a ne aktiviranja, tada će na nalepnici stajati napomena poput ove: „30 days from date here of“. Ako se računa od dana aktiviranja, napomena će biti poput ove: „30 days after entry“.
Prema broju ulazaka vize se dele na single i multi entry. Jedina razlika je u tome što vam ova druga omogućava da u istu zemlju uđete više puta za vreme trajanja vize. To je zgodno kada pravite kružna putovanja, polazeći od jedne zemlje, obilazeći susedne i završavajući putovanje u zemlji iz koje ste ga započeli. Vodite računa o tome da kod nekih multi entry viza broj ulazaka može biti ograničen kao i trajanje vize po jednom ulasku.
Vize za neke zemlje mogu se produžiti iz te zemlje, a pre isteka prethodne vize. Na sajtu ministarstva spoljnih poslova naći ćete informaciju o proceduri produženja. Vodite računa o tome koliko dana pre isteka vize treba da podnesete zahtev za njeno produženje, jer je u nekim zemljama ono striktno i ako predate kasnije, iako i dalje pre isteka vize, neće vam prihvatiti molbu.
U zemljama sa komplikovanijim viznim režimima, uvek postoje ovlašćene agencije preko kojih, za obično simboličnu nadoknadu, možete bezbolno i sigurno produžiti vizu. Ukoliko želite da uštedite, naoružajte se vremenom i strpljenjem, te pribavite sva dokumenta koja su na spisku.
Neke vize nije moguće produžiti iz zemlje u kojoj se nalazite, pa je u tom slučaju potrebno da napustite zemlju i nakratko pređete u neku drugu, u kojoj ćete izvaditi novu vizu za ovu prvu. (Ili, u slučaju bezviznog režima koji je takođe vremenski ograničen – aktivirati novih trideset/devedeset dana bezviznog režima.) To ‘istrčavanje’ u susednu zemlju radi obnavljanja vize naziva se viza ran (visa-run). Možete ga izvesti u ličnoj režiji ili preko neke specijalizovane agencije, koje sad već postoje u svakoj zemlji.
Nastojte da nikada ne prekoračite trajanje vize. Ukoliko vam se to desi, platićete za svaki dan nedozvoljenog boravka, i te sume često iznose i po nekoliko desetina do stotina evra. Prekoračenje takođe znači da ćete se naći u milosti i nemilosti graničnih policajaca koji vam mogu razrezati kaznu mnogo veću od one koja je navedena na zvaničnom sajtu za slučaj prekoračenja. Budući da ste napravili veliki prekršaj – jer vi ste stranac i vaš boravak u toj zemlji postao je neovlašćen onog časa kada vam je istekla viza – nemate mnogo prava na pritužbe. Osim novčane kazne, možete dobiti i zabranu ponovnog ulaska u tu zemlju. Napomena o tome naći će se u međunarodnoj bazi podataka o vama, i možete imati problema kada u budućnosti budete aplicirali za vizu neke druge zemlje, jer se svi zahtevi obavezno proveravaju. Najgore što vam se može desiti je da o svom trošku budete eksportovani iz zemlje u kojoj ste prekoračili dozvoljeni boravak.
Postoje slučajevi gledanja kroz prste za kraća pa i duža pekoračenja, ali do vas je da li ćete rizikovati.
U nekim zemljama morate da se registrujete po dolasku. U većini takvih zemalja na graničnom prelazu dobićete tzv. registracioni karton. Registracija se obavlja lično, ili je za vas obavlja osoblje hotela u kome ste odseli, odnosno vaš domaćin u slučaju da odsedate kod prijatelja — ta pravila se razlikuju od zemlje do zemlje. Registracija se obično obavlja u policiji ili imigracionom. Podaci o tome, kao i o dokumentima koji su vam potrebni da biste se prijavili, nalaze se na zvaničnom sajtu ministarstva inostranih poslova zemlje u koju ste ušli, a trebalo bi da možete da ih dobijete i na samom graničnom prelazu: obično budu odštampana i zalepljena na vidnom mestu na pultovima granične policije.
Vreme za registraciju uvek je ograničeno, i ono obično iznosi od 48 sati do 15 dana po ulasku u zemlju. Ukoliko se ne registrujete u propisanom roku, vrlo verovatno ćete imati problema kada budete napuštali tu zemlju: možete biti kažnjeni novčano, u nekim zemljama mogu vam zatražiti mito kako bi vas pustili da izađete, a možete čak završiti i u zatvoru.
Samostalno putovanje podrazumeva ozbiljan istraživački rad na prikupljanju informacija u vezi sa viznim pravilima. Imajte na umu da su u nekim zemljama (Kina je najradikalniji primer toga) vizni režim veoma često menja, a shodno trenutnoj političkoj situaciji. Stoga morate imati sveže informacije pre nego što aplicirate za određenu vizu. Odbijanje vaše molbe, osim gubitka novca (koji se uglavnom ne vraća ako zahtev nije prihvaćen), može vam otežati i ponovno apliciranje iz neke druge zemlje, budući da u formularu morate da odgovorite i na pitanje da li je nekada vaš zahtev za vizu te zemlje bio odbijen i ako jeste, kada se to desilo i zašto.
U vreme interneta i opšte dostupnosti svih informacija, te nebrojenih putničkih foruma, nemate nijedno opravdanje za neodgovornost prema viznim režimima zemalja u koje želite da otputujete. Kao putnik/turista vaša je obaveza da se uputite u vizna pravila i da ih se pridržavate. Niko nije dužan da vas informiše o njima, niti je kriv ako neko previdite i prekršite.
——————-
Srećno vam apliciranje!
Žarka Vukovića Pucara 7, Beograd (RS)
Matični broj: 67783255
Poreski broj: 114696357
Delatnost i šifra: Umetničko stvaralaštvo – 9003
Web: snezanaradojicic.com
Kontakt: ciklonomad@gmail.com
Iskazane cene ne sadrže PDV - obveznik nije u sistemu PDV-a.