Opis
Kamino de Santijago predstavija metaforu samog života
Kretanje ka istom ciju, hodanje napred i samo napred – i kad je vreme lepo i kad je hladno, kad smo u snazi i kad se jedva vučemo, kad hitamo kao da letimo i kad nas muče žuljevi, bol u stopalima, ili upaljeni mišići – to stalno pomicanje napred simbolizuje našu borbu da istrajemo i opstanemo bez obzira na nedaće i sopstvene slabosti. Ali za razliku od stvarnog života, ovo putovanje odvija se daleko izvan zone komfora.
Svi koji krenu na njega unapred su spremni na mnoge neugodnosti koje bi teško podneli u svakodnevici: da budu prijavi i bez tuša ceo dan, da se hrane ispred prodavnica, ili u neuglednim restoranima, da dele sobu sa desetinom stranaca, da čekaju u redu za WC ili kupatilo, da kisnu i da im bude hladno ili pretoplo, da hodaju rame uz rame sa ljudima na koje verovatno nikad ne bi obratili pažnju, da dele sa nepoznatima i poslednji zalogaj… i još na mogo toga drugog.
I začudo, to nikome ne predstavija problem. Doslovno preko noći, ljudi iz svoje udobnosti uskaču u ulogu koja nam je zapisana u genima: opstati i u najtežim okolnostima. Preživeti ne samo kao pojedinac već pre svega kao vrsta. A ta dalekosežna svrha diktira i naše ponašanje. Za opstanak zajednice i uspešno stizanje na cilj mora se biti tolerantan i istrajan, upućen na druge, ali ujedno i samostalan. Povratak samima sebi, osnovnim ljudskim vrednostima i upornost – sve to objedinjeno je na ovom Putu.
Moj Kamino de Santijago
