23.06.2012 | 2 komentara
20-23. jun — Žao mi je, odbili su tvoju aplikaciju za vizu — kaže Hasan, Iranac kog sam zamolila da u moje ime pozove službenika u ambasadi, onoga što jedva...
18.06.2012 | 19 komentara
Već četvrti dan sedim u hostelu Romantik u Tbilisiju. Zajednička soba 5 evra, a u cenu su uračunate večera i neograničene količine kafe i čaja. Od ostalih civilizacijskih tekovina, tu su wifi, veš-mašina, topla voda. Jedino što je ceo hotel u "podzemlju", u suterenu ukopanom nekoliko metara, zbog čega nema prozora pa je pomalo zagušljivo. No, kad su ciklotuuristi i bekpekeri bili zahtevni.
16.06.2012 | 6 komentara
Gruzija verovatno ima najveći broj manastira i crkava po glavi stanovnika. Mnogi od njih datiraju još iz ranog srednjeg veka, počev od petog-šestog, ali su i danas u veoma dobrom stanju, čak iako nikad nisu bili temeljno restauirani.
14.06.2012 | 6 komentara
Nakon teškog perioda i mnogo psovki i boganja na Primus, sada mogu da kažem da je jedini problem bio u mom nepoznavanju tog gorionika. Ni oni koji su mi ga...
11.06.2012 | 6 komentara
Na vrhu brda iznad Vakea, luksuznog dela Tbilisija, nalazi se jezero Ku na kome sam kampovala dve noći.
11.06.2012 | 8 komentara
Mislila sam da ću se čvrsto držati plana da iz Sighnaghija idem direktno za Telavi. No negde na pola puta opazih znak za skretanje desno, za Kvareli. Možda bih...?
09.06.2012 | 7 komentara
Stvarno ne razumem ovaj gorionik. Platila sam ga papreno jer može da radi na sve vrste goriva, kao i na velikim visinama i u svim vremenskim uslovima.
02.06.2012 | 9 komentara
Prilično sam umorna zbog loše prospavane noći: nakon grada i kiše, počeо je da duva jak vetar praveći veliku buku, tako da sam zaspala tek kasno iza ponoći. Ipak, ujutru sam nastavila prema oblasti Kahketi u istočnoj Gruziji i gradu Sighnaghi.
01.06.2012 | 12 komentara
Nikada nisam doživela ništa ni nalik gradu koji se oko devet uveče stuštio na Segarejo. Kampovala sam na istom mestu gde i nedelju dana ranije, po povrtaku iz David Gareži manastira, na vrhu brda nedaleko od glavog puta. Prostor otvoren, prve kuće i nadstrešnice tek na pola kilometara dalje, a do njih treba sići niz strminu, preći magistralni put, pa duboki jarak, a onda opet uzbrdo do naselja.
31.05.2012 | 18 komentara
Mojoj Botekiji urgentno je bio potreban servis, a do Tbilisija sam imala još najmanje tri dana vožnje. Svakoga jutra predano sam se molila Bogu da me milo pogleda još samo malo, dok se dokotrljam do prvog servisera. Uopšte nisam sumnjala u to da ću ga naći u gruzijskoj prestonici.
30.05.2012 | 6 komentara
Gruzija je veoma sigurna zemlja za turiste, što je zasluga policije. U gradovima, momke u plavom srećem na svakom koraku, a po selima, kad ih primetim, obično je već kasno da ih se oslobodim. Jer oni smatraju svojom svetom dužnošću da štite gosta sve vreme njegovog proputovanja kroz rejon za koji su zaduženi.
29.05.2012 | 6 komentara
15. maj Nakon dvadeset dva kilometra neprekidnog niza kuća sa obe strane puta koji vodi od Senakija do mesta Khoni, u ravničarskom pojasu Gruzije, izgleda da se naselje napokon proređuje....
12.05.2012 | 18 komentara
2-10. maj Dan prvi Napuštamo Poti rano ujutru. Vozimo prema Zugurdiju, poslednjem gradu na našoj ruti, posle kojeg se, sudeći prema mapi, možemo nadati samo selima. A ko zna šta...
11.05.2012 | 2 komentara
Fransoa je cikloputnik kog sam srela u Potiju, kod Avtoa, našeg zajedničkog domaćina sa Kauč surfing liste. Ima trideset godina, rodom je iz Bordoa, ali već dosta dugo živi u Amsterdamu.
11.05.2012 | nema komentara
Više od sata vozim kroz Poti, pokušavajući da nađem kancelarije nekog feri-operatera. Treba mi informacija o tome da li mogu da se morskim putem prebacim u Rusiju, u Soči, jer mi se ta opcija čini najrealnijom nakon što budem napravila krug po Gruziji.
08.05.2012 | 2 komentara
Kako sam prešla u Gruziju, tako sam se našla među prepoznatljivim slikama: rugobnim socrealističkim višespratnicama, lošim zakrpljenim putevima, napuštenim fabrikama, megalomanski velikim domovima kulture, domovima radnika, domovima samoupravljanja... koji zvrje prazni i urušeni.
25.04.2012 | 5 komentara
Nekada su prelazi iz zemlje u zemlju skoro neprimetni i da nema graničnih kontrola i onih kapija za teškaše, automobile, pešake, putnik ne bi ni znao da je kročio na tlo druge države. Nekada su pak granice stvarne fizičke međe, linije razdvajanja različitih geomorfoloških oblika, pa se čini da im je tu prirodno mesto jer tamo iza počinje drugi svet. Ovo potonje slučaj je sa tursko-gruzijskim prelazom Sarp-Sarpi.