* Druge večeri u hostelu padne mi na pamet da bi u Launcestonu mogao da postoji neki Warmshowers domaćin. Odem na sajt i prvom na listi napišem kratku poruku:„Znam da se javljam kasno, ali da li biste možda mogli da me ugostite na jednu noć?“Nepunih pola sata kasnije stiže potvrdan odgovor. Kuća mojih domaćina nalazi se na vrhu vrlo strme ulice – pa da ih pozovem kad budem stigla, da dođu kolima po mene. Screenshot Screenshot * Kupi me Brad – vitalni muškarac u ranim sedamdesetim, koji neodoljivo liči na Brusa Vilisa. Vozi me uz ulicu uz koju nikada ne...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Jbt… ovaj čovek stvarno isti Brus Vilis 😃
Nadam se da ćeš do kraja samo ove Elenore i njoj slične sretati. A Elenora je baš tipičan primer tih predusetljivih sad-ću-ja-da-ti-rešim-sve-probleme Australijanaca koje sam ja sretala.
Baš deluje iscrpljujuće ta ruta. Ti putevi i usponi. Čini mi se da je pretoplo. Nisam baš to očekivala u Tasmaniji.
Uzasne su oscilacije u temperaturi: nosac je bilo 3C a juce tokom dana 7C. Danas je 25C.
Ulogovala sam se na sajt ,divno aplikacija ti radi.
Izgleda da se nova knjiga „Svedočenja“ piše sama od sebe 😄 Još Eleonora, tasmanijskog Brus Vilisa i njegove žene Vam želim! 🙂
Kao i uvek.
Nedostajale su mi ovakve priče. Uživala sam čitajući ih.
Srećno Snežana na svim putevima koji predstoje❤️
Hvala!
Uzivala citajuci.Drzim fige za dalje❤️
Makadam baš izgleda opako, puno je to ceste da bi ga nasipavali, prepostavljam da je takav prirodan?
Sretno dalje🚴♀️😀
Mislim da je prirodno, previše je puteva pod njim, sigurno 70%.
👍
u tim manjim mestima uvek se traze beraci i tako nesto tu malo ne gledaju zakon mada se svi oni boje pa drze pomalo taman kolko tebi treba ako ti zatreba (inace za posao traze taks number koji imaju oni koji imaju radnu vizu ) ali mozda se moze pokusati raditi sa nekim na neciji broj ,ne znam nisam pokusavala ali dnevnica je bila 60dolara
Svaki put se oduševim kad vidim fotku bajsa sa prikolicom – baš mi moćno deluje. Ona teta što je fotkala šator me na prvu uplašila, ali se sve dobro završilo. Srećno!