Kraj sveta i…?
20.06.2024
Ulazak u svaki state kao novo iskušenje. Isti narod i jezik, ali mnogo toga drugačije. Upoznati razlike što brže i bezbolnije kao najvažniji putnički zadatak. Mera bezbednosti na drumu u matematičkoj proporciji sa poznavanjem lokalnih pravila. Oči su rotacione kamere za prikupljanje podataka. Valja otvoriti četvore, širom, i na leđima. Ali pehovi se dešavaju nezavisno i od najboljih radara. Dovoljan je samo tren nepažnje za previđanje polomljene žice koja se zabada u menjač, blokirajući ga.
Dalje nećeš moći! – iscerena kultna replika nasred uspona, dok putnica ne ispušta nadu u lako rešenje problema.
Stopiranje bez boljeg izbora, samo da se dovuče do prvog servisa. Okolnosti koje same sebe komplikuju kad se tako loše steknu. Preblizu gradu i previše nalik beskućnicima ubija svako poverenje vozača. A sigurno ima i do kompozicije bicikla sa prikolicom i bisagama. Ne mili se pomisao o traženju mesta u prtljažniku za toliko tereta.
Maleri su zlurada deca smanjenog opreza, ili lošeg sudbinskog izvlačenja karata. Testovi snalažljivosti i snage uma da se prevaziđe problem, i kad nije naivan. Izlaz uvek postoji, samo ga treba naći. Setovanje na iznalaženje rešenja, kao pretplata na sadržaje određenog žanra. Za mene samo pozitiva, hvala.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
„Ponovno upoznavanje jutara bez motivacije kao u vreme pre Puta.“ O? Zar? 🙂 Vidiš, ne verujem ti. Ne zato što ne mogu verovati osobi poput tebe, naprotiv, već zato što ja vidim nešto drugo u ovom času što ti ne možeš u ovom trenutku sagledati na isti način, jer ti si akter, ja sam daleki posmatrač. Ako sam mogao da u par situacija sagledam stvari izdaleka, koje si ti sagledala tek u raspletu, daću sebi za pravo da ti malo sad „solim pamet“ 😀 Nisi ti ostala bez motivacije, ti si na kraju jednog velikog dela koje ti je odnelo… Read more »
E, nema mog komentara dok ne bude odobren. Svejedno, nastavljam u novom. Dakle, dostizanje velikih ciljeva nosi ogromnu radost u samom trenutku kada nastane. Ali, nakon toga, praznina je neminovna, jer velike ciljeve ne dostiže bilo ko. Za velike ciljeve je potrebno ogromno srce, OGROMNA volja i jednako OGROMNA rešenost. Što je sve to ogromnije, ogromnija je i praznina koja nastaje potom. Ali, to je privremena stvar za tebe. Ti si „neskrasiva“. Neizdrž ti neće dozvoliti da predugo budeš prepuštena tome da ti se ništa ne događa. Taj „nesmir“ koji je tvoj krst, tebe će uskoro poterati dalje. Možda na… Read more »
Taj gubitak motivacije nije vezan za stizanje na cilj, jer do cilja nisam stigla, pošto cilj nikad nisam ni imala, osim onog da živim van sistema i od svoje kreativnosti. Naprosto, promene su započele još onomad u plemenu Mamosa i od tada se krčka ta ideja o završetku ovakvog načina putovanja i okretanja nečem mnogo mirnijem, a koje će mi omogućiti da se bavim sobom, duhovnošću i pisanjem. Za 13 godina nikada nisam ništa slično doživela, a ko šta radi, ja samo sebe posmatram i osluškujem i tumačim. Sasvim sigurno nijue stvar do praznine zbog stizanja na cilj, već spoznaje,… Read more »
Dobro je praviti povremeno rezove koji nas oslobađaju nečega na šta smo navikli. Ljudi se toga boje, uglavnom, i radije čitavog života robuju sopstvenim navikama. Kad god sam napravio jasne rezove u životu, ne da mi nije naudilo već su mi se otvorile nove opcije. I što ne najvažnije, ti rezovi su me smirili. To mu dođe kao nekakvo oslobađanje. Blago se okrenem za sobom, sumiram taj segment života, izvučem zaključke i odem dalje. I nikad se nisam pokajao kada sam presecao. Uvek sam imao osećaj da je ogroman teret spao sa mene i bilo mi je mnogo lakše da… Read more »
Uh …..
Cekala sam dugo na javljanje ali shvatam da je tezak period iza tebe…. ovih meseci nedelja dana ….i nadam se da najbolje tek dolazi
Hvala ti za dugo cekani blog mozda najteze citani za mene .
Ostade mi jedino da te citiram
“ ….moc regeneracije uz sposobnost prilagodjavanja kao najbitniji uslov za opstanak….“
….“ neophodno je prebacivanje u mod pozitive , kroz prihvatanje uslova na koje ne moze da se utice…“
Bilo mi je baš teško, nijednom do sad nisam izgubila motivaciju, to je bilo prvi put.
Čoveče, kakav blog, kakve misli, rečenice. Fenomenalno! Kasnim sa čitanjem, pa se tek sada javljam. Do skorog viđenja budi mi zdravo.