Godinama bez stresa da moram bilo šta, bilo gde i bilo s kim, sada u žurbi da stignem ne samo na krajnji cilj ovog dela avanture, nego i na sto pedeset, ili približno toliko, pojedinačnih dnevnih ciljeva. Od jednog do drugog hike/bike kampa, raspoređenih na udaljenosti od pedeset do osamdeset kilometara, kao da je to zanemarljiva kilometraža kad putuješ sa pretovarenim biciklom kome je pridodata i prikolica, podjednako natovarena. U životu bez strogih planova, bilo kakav raspored znači nepodnošljiv pritisak. Telo se brzo iznuruje na usponima, projektovanim po uzoru na dečije crteže brdovitog terena, sa krivuljama nalik na ludi cirkuski...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Opet me je zadivilo Vaše opisivanje ljudi koji su Vas ugostili! Da li ste im nudili da snimite još jednu epizodu „Naši u svetu“? 🙂 Mada pretpostavljam da je vreme tj. nedostatak slobodnog bio problem.
Opet blog za citati dva puta , tvoje pisanje oplemenjuje , postavlja pitanja i daje odgovore . Divim ti se na hrabrosti i istrajnosti , da i pored teskoca sa ljudima koje sreces i upoznajes , ostanes prisebna i zahvalna . Hvala ti
I ja ću morati da čitam komentare dva put, ovaj sam skroz previdela i izvinjavam se.