* Mera neočekivanosti u skladu sa načinom života. Ritmička predvidljivost u ponavljanju, i manuelnom i mentalnom, za sve koji ostaju unutar konvencionalnih okvira, nasuprot nepredvidljivosti tokom fizičke izmeštenosti iz zone komfora. Neočekivanost kao opozit (sumnjivoj) predvidljivosti i (lažnoj) sigurnosti. Imenovanje nepoznatog koje neprekidno traje, sa našom svesti o tom trajanju, ili bez nje – svejedno je. Moje očekivano u kontekstu labavih planova, verovatnoće određenih dešavanja tokom bicikliranja u ovoj ili onoj zemlji sveta, i na njima građenog iskustva. Sve što treba – biće, kao preovlađujući stav avanturista. Odnos prema planovima nalik na mačku koja se uvek dočeka na sve četiri,...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Baš uživala u jutarnjem miru uz kaficu (prednost penzionerskog života) i pogled na još lepu jesen. A naročito deo o mom omiljenom Hemingveju (pisala maturski o njemu, pre sto godina) i posle segment o sećanjima. Biće uživanje čitati to kadgod u celovitoj knjizi. Samo dalje tako 🤗
Hvala najlepše, Vesna. ne znam da li ste znali sve to o Hemingveju, ja nisam imala pojma u kakvoj porodici je rastao i bila sam baš iznenađena celom tom pričom. Toliko jakih ljudi oko njega (deda, lekar, a pre svih majka), sa svojim autoritetima i svojim ludilima. Ne znam da li ste pogledali video sa vodičevom pričom, ali ja sam sve vreme tokom ture imala snažan osećaj veoma teškog detinjstva, uprkos tome što je bilo predivnih momenata. Ta Hemingvejova majka, to je bila jedna samoživa razmažena bogatašica, koja je urnisala sve oko sebe i koja je očekivala da se ceo svet vrti oko nje.
Da, sve to je jako zanimljivo i baca drugačije svetlo na sadržaj njegovih dela. Svakako vam hvala na mogućnosti ovakvih uvida.
Citala sam dosta Hemingveja i za mene je bilo ogromno iznenadjenje njegovo detinjstvo, poreklo i odrastanje. O tome sam bas razmiljsala citajuci tvoj tekst i pomislila sam kako je uopste uspeo da se formira u zrelu osobu bez tezih psihickih posledica. No, verovatno su balans u svemu tome bili i drugi ljudi, pecanje, lov, stagod. Divan blog kao i inace i predivan boravak u Cikagu. Sigurno si zasluzila, Snezana!:-)))))
Pitanje je koliko je zapravo on uspeo da se otrgne od tog detinjstva. Svi navode njegove borbe i ranjavanja kao uzroke depresije koja ga je odvela u samoubistvo, ali pitam se šta bi psihoanalitičari rekli na takvo odrastanje.
Čikago… na momente drago, haos urbanizma, čovek baš sićurav, koliko se tu može trajati, a mentalno ostajući zdrav
Mislim ništa kraće nego u Beogradu, recimo. Pri čemu je, ako se ja pitam, taj urbani element mnogo manji atak na mentalno zdravlje nego poseljačenje srpskih gradova, da ne ulazim u politiku i medijsko ludilo u kome srpski građani danas žive.
Svaki novi blog = novi praznik! Uzivao sam. <3
Divno , samo ljubav sloboda i dobra muzika , sjajna prica kao i uvek