Napolju bučno, a unutra zaglušujuće. Hoteli u nizu, sa kockarnicama u prizemlju, i još kockarnica na spratovima. Iz jedne u drugu, bez jasnih ulaza i izlaza, bez prozora i svetla dana, a nema ni satova, jer vreme se ne meri u kraljevstvu greha, u kome je čak i prostor relativna kategorija. Svugde si, a ne ideš nikuda.
Napad na sva čula. Nadražaji na maksimalnoj jačini. Zaglušeni, obnevideli, naježenih očekivanja, kockari ispijaju koktele na račun kuće, gratis za sve za stolovima dok igra traje. A traje 24/7, maraton bez kraja, diskretni krupijei u smenama, a gosti prikovani na stolicama. Nevidljivi konobari, kao štimeri raspoloženja, dolivaju pića pre nego što duh padne ispod granice optimizma. Čaše nikad poluprazne i dno se ne nazire, kao što igra nikad ne prestaje dok se dodaje ulog. Suptilne poruke kao kodovi za programiranje podsvesti i volja ukleštena u zamci strasti.
Privid slobode kad se istrči napolje. Time-break od agonije. Nebo je vazda isto, samo se svet nepovratno izmenio.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Žarka Vukovića Pucara 7, Beograd (RS)
Matični broj: 67783255
Poreski broj: 114696357
Delatnost i šifra: Umetničko stvaralaštvo – 9003
Web: snezanaradojicic.com
Kontakt: ciklonomad@gmail.com
Iskazane cene ne sadrže PDV - obveznik nije u sistemu PDV-a.
lutanje mamcima puteva do sebe nekom se posreći a drugi najebe
Kao i za sve drugo u životu, zar ne.
Štivo postaje sve suštinskije, razvija se novi jezik/stil, poslastica. Biće kadgod knjiga divna. Samo dalje tako ♥️
Hvala 🙂
Mnogo se radujem da si (nedavno, kada ti se DOGODILO) počela tako dobrim esejističkim stilom da opisuješ. Mnogo bolje nego išta od ranije. Ranije su to bila lična jadanja, zaključivanja, srećni povici. Ovo što sada radiš, draga Snežana, ovo je literat na koji će vreme koje sledi i ljudi koji će u njemu živeti, posmatrati na jedan sasvim drugačiji način. Nije ništa manje lično, naprotiv, mnogo je otvorenije, iskrenije, neposrednije… pa ko razume, razume. I, zašto tako govorim? Zato jer svi mi doživljavamo stvari, tamo negde, duboko u sebi kroz jedan krajnje apstraktan proces. Samo se ubrzo potrudimo da to,… Read more »
Hvala na komentaru, da ne ponavljamo prepisku 🙂
Draga Snezana, hvala puno, tekst je odlican. Meni se svidja ovaj novi nacin pisanja. Hvala i za video. Neverovatna priroda. Sve najbolje, puno pozdrava, Sasa B
Hvala, Saša! I meni se sviđa 🙂
Opija me vaš stil, Snežo, izvanredno, uživam u čitanju i sve se više osećam kao da vas poznajem od detinjstva, skoro kao da ste moja izgubljena najbolja drugarica, sa kojom sam maštala do mile volje, sa kojom sam gradila svetove iz bajki! Pozdrav od 💜
Veliko hvala! ❤️
Pozdrav Snežani od fanova iz Narodne biblioteke Srbije. Sećamo se Snežane kao vernog čitaoca, a jedan period i vrednog radnika u čitaonici NBS. Pratimo te i podržavamo.
Hvala, Slavene. Pozdrav tebi, mom kolegi Jeri i svima koji me znaju a tamo su. U šali kažem da sam najlepše godine mladosti ostavila u Narodnoj biblioteci. 🙂
Viva Las Vegas ….., divan domacin ali ipak beg iz grada najlepsi deo videa , lepo sto si videla i bila u Vegasu i za nas…blog je opet neverovatan upijam svaku rec i opet citam vise puta ….idemo dalje samo nek se okrece
Odlično pretoceno u reci svi oni storiji koje smo pratili po Las Vegasu i okolini.👍👍👍
Hvala najlepše. Meni je očito trebalo neko vreme da se sve to slegne i poslaže, kao neki vid unutrašnjeg promišljanja o viđenom i doživljenom koji rezultira u određenom stavu prema tome. Što sma starija, a i što više i duže putujem, sve manje sudim neposrednim utiscima i potreban mi je otklon da bih artikulisala i zatim verbalizovala neki svoj sud o tome.
„Opere ruke, dezinfekuje ih i navuče bele rukavice da podeli nove žetone.“
Kada sam ovo pročitao zapitao sam se da li onda nije slučajno što oni radnici u kockarnicama nose bele rukavice kao što nije slučajno što nema prozora u tim prostorijama.
Sigurno nije slučajno to što nema satova ni prozora, dok za rukavice ne bih rekla, postoji fetiš belih rukavica svuda u svetu, u raznim profesijama.
„Putevi uvek nekud vode, a sva odredišta samo su prolazne stanice na jedino važnom putovanju do sebe.“ To sam ja sebi izdvojila, poznatu mudrost u novom ruhu, pogotovo kada pred sobom imamo ekskluzivni uvid u Vašu ličnu priču i prolazne stanice koje na tako zanimljiv način opisujete i predstavljate, uz mnoštvo refleksija za potpuniji doživljaj Putovanja 👌
Nema novih istina, sve istine o životu postoje otkad mi postojimo kao misleća bića. Ali tek kad istina prođe kroz nas, kad nas prožme, trk tada dobija taj lični pečat našeg iskustva.
Hvala! 🙋♀️
hvala ti što nam ulepšavaš dane u zatvorenoj kancelariji
🙋♀️
Auu, kakav blog! Svaka cast Snezo! <3 <3
Hvala ti, Vojo ❤️
Ovo je najbolji blog koji sam do sad pročitala! Preobar stil, tekst dočarava Vegas bolje nego bilo šta drugo!
Hvala! 🙂