* Opet prži već od ranog jutra. Čeoni vetar razduvava krhki entuzijazam sa kojim sam krenula nakon dana odmora. Pedalam uzbrdo, s naporom. Daleko je današnji cilj. Pustinja je ravnodušna prema izgubljenim kreaturama koje se kreću na sopstveni pogon. Šta tražim tu, kog đavola? Šta me to tera da grabim milju po milju kroz prazninu koja se iskrivljuje poput crne rupe? Vrelina treperi u vazduhu, topeći obrise siromašnog pejzaža. Gušim se u izobličenom prostoru, dok mi mozak podmeće sumnje. Brinem za to telo koje se napreže preko svojih godina i ljudskih granica. Sirota sam, sa malo duše koja me grebe...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Drš’ se, Snežana!
(i gde je onaj blogi, sad nemam koga da zajebavam ovde?!).
Nismo odavno u kontaktu, ali vidim ga tu i tamo na FB.
Ni ja nisam, ali se nadam da se ne davi tamo u Kanadi, od ove dimčine koja ih je obavila.
Jel prolaziš kroz Bryce kanjon?
Predivno ti ovo Snežo!
O, pa hvala ti veliko! I meni se dopada, hahaha.
Uh, uh, uh…. ovo je bilo veoma intenzivno. Da se osetiti iz svake kratke rečenice. Proživela si žestoko iskustvo. Pekuće i jako. Egzistencijalno.
Bilo je moćno i lepi, ali i kao deja vu na momente.
aplauz za sastav… ono je… dojaja…za smeštaj na putu Vam nude razne pajzle…gnjide u kosi su komika i šala već pažnju usmerite na picajzle
Znači, da nastavim u istom stilu 😄
Snežana, maestralno! Podsetili ste me na moju zadivljenost Velikim kanjonom pre pola veka (da, da, 1972), tačno ista osećanja i gotovo istim rečima opisana. Ne može čovek da veruje dok ne vidi uživo. Do dan danas to je jedno od najfantastičnijih mesta koje sam ikad videla. Drago mi je da ste uživali.
Da, neverovatan dozivljaj kad se to vidi. Ali kazu da je Zion bolji, a tamo idem sledece nedelje.
E, Snežo, ista ljubav prema stripovima i grofu Monte Kristu! Uživsm u čitanju!
Divno!
Uauuu! Kaka blog! Fenomenalno! Prvi put od kada te pratim/čitam sam osetio nespokoj zbog pročitanih redova (tj. onog između njih), doduše u prvom delu bloga. Srećno dalje Snežo! <3 <3
Novi stil u pripovedanju iznenadjuje. Obraduje. Zadivljuje. Prisećam se da sam njegove fragmente uočavala i ranije, ali retko. Lepo je. Čitam dalje sa uživanjem. Podseti me nešto na Ceriviciana. Skrolujem do komentara da vidim šta kaže na ovo, sigurna u njegovo stalno prisustvo ovom društvu. I ne prevarih se. Veseli me tvoj vragolasti odgovor.
Galerija kao i uvek za uživanje. Fotke kanjona očaravaju. A primus za kafu ko mojom rukom i mišlju da je tamo postavljen. Za takve trenutke vredi putovati, hodati i doživeti sklad i mir prirode svuda oko sebe.
Želim ti još puno takvih trenutaka, zdravlje i snage da ostvariš svoje naume. Sretno!
Pustinja me ne očarava, ali Veliki kanjon da. Kamp u kom si našla smeštaj i briga o prirodi je ono što priželjkujem da usvojimo i uvezemo u naše Nacionalne parkove. Zaslužili su mnogo više od onoga što sad dobijaju i od države i od naroda.
Divan blog predivno pisanje i docaravanje i teskih i lepih trenutaka , dobri ljudi su tu da pomognu lepo se lepim vraca samo budi dobro i pusti neka tece