Na odmoru, 2. deo
18.03.2023
Istočnjački mudraci kažu da sreća dolazi samo kada smo prisutni u sadašnjem trenutku, iz čega sledi da su navikavanje i rutina njeni najgori neprijatelji. Rutina nas čini odsutnim, navika hodanja istim stazama ne traži naše svesno prisustvo, već je naše kretanje automatizovano, a životna radost nestaje u algoritmu robotizovanih pokreta koje činimo u nuždi da nekud stignemo, jer gledamo samo u cilj pred sobom. Zaboravljamo na važnost svesnog prisustva, na bivanje sada i ovde. A tajna sreće toliko je jednostavna, da je gotovo banalna u toj jednostavnosti: sreća je tu gde si, ako jesi tu gde si.
Pričica koja to najbolje ilustruje ima za junake zaljubljeni par. Koji sedi na nekoj klupici, u suton, zagledan u magični zalazak sunca. Sede u tišini, zagrljeni, sami, samodovoljni. Slika sreće, kakva nam se često nudi sa bilborda i TV reklama. Ali to jeste i u stvarnosti, do onog časa kada on ili ona počnu da se pitaju: A šta ako me ostavi? Ako me prevari? Da li je iskren/a? Šta je mislio/la onim? I puf – otrovne strelice našeg majmunskog uma pogodile su taj balon sreće. Nismo više tu, već analiziramo prošlost, što nas čini nesrećnima. Ili se brinemo za budućnost, što nam donosi anksioznost. Nismo tamo gde treba da budemo – u trenutku sadašnjem. I ne radimo jedino što treba da radimo – da prihvatimo stvarnost koja nam se dešava. A dešava se to da grlimo voljenu osobu, da ona grli nas, da je prizor pred nama nestvaran i da je taj trenutak nepovratan. Ili nepovratno izgubljen – mi biramo.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Uh, kakav blog! Uživanje je bilo čitati❤️
Hvala, Vojo!
Draga Snežana, sjajan tekst! Hvala za unutrašnji svet koji nesebično delite sa nama, i koji ide ruku pod ruku sa ovim spoljašnjim koji vas okružuje, a do kojeg mnogi od nas, osim na ovaj način, teško da mogu da stignu. Kompletan doživljaj! 🙂
To je dobro čuti! Hvala na čitanju!
Ja sam prosto oduševljen tobom i svime ovim što radiš. Hvala ti što pokušavaš na tako dobar način, sve tvoje doživljaje približiti svima nama. Iskreno od tebe se može mnogo naučiti i to ne pišem tek tako jer tvoja iskustva su posebna i dragocena…hvala još jednom.
Hvala na čitanju i razumevanju. Zapravo je sjajna stvar što ovo sve nije dostupno javno, jer sumnjam da bih se uvek usudila da o svemu ovome pišem javno. Ovako, namenjeno je manjem krugu ljudi, tj. prvenstveno meni da bih sebe čula a kroz to i drugima, što dođe kao neka proodica, malo šira doduše, ali ipak porodica. Hvala na tome 🙂
Draga Snezana, mi smo deca svojih roditelja, a oni svojih. Matrice su slicne, ali se vremena i okolnosti menjaju i tesko je ispratiti. Slazem se za Instagram, on i jeste virtuelna stvarnost, koja se nudi kao zamena za stvarni zivot. Pored toga, sto ste me motivisali da neke svoje porodicne odnose preispitam (a, svi ih imamo!), Vi pisete, sve bolje i bolje i pravo je zadovoljstvo citati. Svako dobro!
Upravo zbog toga što svi imamo unutrašnja previranja, o kojima se skoro nikada ne govori osim kod psihoanalitičara ili u romanima, prošle godine sam i odlučila da podelim svoje iskustvo u plemenu sa Mamosima kada sam iščeprkala najboljnije iz mog detinjstva, vezano za odnose u mojoj porodici. Sećam se da sam najpre mislila da o tome ne pišem, jer previše je lično, ali onda mi je palo na pamet da bi možda moje iskustvo i ta borba mogli nekoga da ohrabre i podstaknu da i sam zakopa dublje po sebi, jer nikad nije kasno za to. Kako ja sad vidim… Read more »
Hvala Snežo za sve što nesebično dijeliš sa nama. Nego, idemo redom: – “U početku, uživala sam u dugim šetnjama obalom, ujutru i uveče, u posmatranju izlazaka i zalazaka sunca, ali onda sam se i toga zasitila.” – zar se i toga čovjek može zasititi :)? Definitivno da, mada su moje misli stalno na obali… 🙂 – “Sreća je tu gde si, ako jesi tu gde si.” – OVO sam prepisala. Trebala bih imati na vidnom mjestu, svaki sekund, da nikad ne zaboravim – “Influenseri svega i svačega koji prodaju laž i prazninu, uvereni u svoju posebnost.” – Lično, nikada… Read more »
Ja ću samo par stvari da prokomentarišem, da pojasnim: „– “Dakle, tu sam gde sam. Imam priču. I to priču koju nema niko sa naših prostora.” – Čitav život je pričanje priča. Neko ima posebnu priču, poput tebe.“ naravno, mislila sam na one tamo travel influensere koji svi kao d akopiraju jedni druge, dobro, ne svi ali ogromna većina. U odnosu na njih ja imam zaista posebnu priču. A znam i da pričam. Sve može biti priča ko zna da je ispriča, ali većina tih influenera koristi agencije jer ne umeju da pišu. – “Izabrala sam da mi ovaj doživljaj… Read more »
Divno , sve lepse od lepseg u ovom tekstu zaista ce biti jos mnogo ljudi na tvom putu koji ce ti pomoci kad ti bude tesko i kad to ne ocekujes , samo budi hrabra zdrava i ne odustaj od svojih snova , jedva cekam San Diego
o Meksiku množinu nam pružiste saznanja… popunismo praznine baš krhkih nam znanja …..gđo Snežana, HVALA
To mi je drago da čujem!