Nedelju dana pred polazak mogu da kažem da tokom mog dvomesečnog odmora od putovanja nisam radila ništa od onoga zbog čega sam se bila zaustavila. Nisam pisala novu knjigu, a nisam se posvetila ni meditaciji, barem ne u meri u kojoj sam to planirala. U početku, uživala sam u dugim šetnjama obalom, ujutru i uveče, u posmatranju izlazaka i zalazaka sunca, ali onda sam se i toga zasitila. Čovek se navikne na sve, pa i na najveće lepote, i, ako im je dugo izložen, prestane da ih doživljava kao nešto posebno. Istočnjački mudraci kažu da sreća dolazi samo onda kada...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Uh, kakav blog! Uživanje je bilo čitati❤️
Hvala, Vojo!
Draga Snežana, sjajan tekst! Hvala za unutrašnji svet koji nesebično delite sa nama, i koji ide ruku pod ruku sa ovim spoljašnjim koji vas okružuje, a do kojeg mnogi od nas, osim na ovaj način, teško da mogu da stignu. Kompletan doživljaj! 🙂
To je dobro čuti! Hvala na čitanju!
Ja sam prosto oduševljen tobom i svime ovim što radiš. Hvala ti što pokušavaš na tako dobar način, sve tvoje doživljaje približiti svima nama. Iskreno od tebe se može mnogo naučiti i to ne pišem tek tako jer tvoja iskustva su posebna i dragocena…hvala još jednom.
Hvala na čitanju i razumevanju. Zapravo je sjajna stvar što ovo sve nije dostupno javno, jer sumnjam da bih se uvek usudila da o svemu ovome pišem javno. Ovako, namenjeno je manjem krugu ljudi, tj. prvenstveno meni da bih sebe čula a kroz to i drugima, što dođe kao neka proodica, malo šira doduše, ali ipak porodica. Hvala na tome 🙂
Draga Snezana, mi smo deca svojih roditelja, a oni svojih. Matrice su slicne, ali se vremena i okolnosti menjaju i tesko je ispratiti. Slazem se za Instagram, on i jeste virtuelna stvarnost, koja se nudi kao zamena za stvarni zivot. Pored toga, sto ste me motivisali da neke svoje porodicne odnose preispitam (a, svi ih imamo!), Vi pisete, sve bolje i bolje i pravo je zadovoljstvo citati. Svako dobro!
Upravo zbog toga što svi imamo unutrašnja previranja, o kojima se skoro nikada ne govori osim kod psihoanalitičara ili u romanima, prošle godine sam i odlučila da podelim svoje iskustvo u plemenu sa Mamosima kada sam iščeprkala najboljnije iz mog detinjstva, vezano za odnose u mojoj porodici. Sećam se da sam najpre mislila da o tome ne pišem, jer previše je lično, ali onda mi je palo na pamet da bi možda moje iskustvo i ta borba mogli nekoga da ohrabre i podstaknu da i sam zakopa dublje po sebi, jer nikad nije kasno za to. Kako ja sad vidim stvari, i jedan minut mira, samo jedan minut potpunog mira sa sobom i svetom vredan je godina traganja za njim, preispitivanja, samospoznaja. I to tvrdim bez imalo preterivanja.
A ovo za pisanje – hvala veliko. Tajna je u tome što imam dovoljno vremena, pošto na putu pišem na brzinu, bezmalo u hodu.
Hvala Snežo za sve što nesebično dijeliš sa nama. Nego, idemo redom:
– “U početku, uživala sam u dugim šetnjama obalom, ujutru i uveče, u posmatranju izlazaka i zalazaka sunca, ali onda sam se i toga zasitila.” – zar se i toga čovjek može zasititi :)? Definitivno da, mada su moje misli stalno na obali… 🙂
– “Sreća je tu gde si, ako jesi tu gde si.” – OVO sam prepisala. Trebala bih imati na vidnom mjestu, svaki sekund, da nikad ne zaboravim
– “Influenseri svega i svačega koji prodaju laž i prazninu, uvereni u svoju posebnost.” – Lično, nikada ništa na taj način nisam kupila. Kod mene izazivaju kontra-efekat.
– “Previše si lična, rekla mi je.” – U nekom normalnom svijetu, ovo bi trebala biti prednost. Ti živiš ono o čemu pišeš. Ima li šta ljepše? Daješ nam nesebično sve svoje emocije. Onog momenta kada emocija bude “(pro)davala”, ovaj svijet će biti mnogo ljepše mjesto za živjeti
– “Dakle, tu sam gde sam. Imam priču. I to priču koju nema niko sa naših prostora.” – Čitav život je pričanje priča. Neko ima posebnu priču, poput tebe.
– “Izabrala sam da mi ovaj doživljaj ne bude ništa posebno, odbijala sam da postane vredan pamćenja.” – I ovo mi je isto bio “AHA” momenat. Da, samo dajemo predznak da li je nešto loše, dobro, fantastično ili ništa posebno. Da se razumijemo, ne može nam sve na svijetu ni biti fantastično.
– “Saša” – predivna Saša! Svako treba imati bar jednu Sašu u svom životu! Kako svestrana i divna osoba (obožavam takve ljude!) Ako nemate ni jednu Sašu u svom okruženju – postanite vi jedna takva osoba. Molim vas.
– “Život je stvarno dobar, što bi rekla Saša, a iz nekog razloga prema meni se često ponaša kao da sam mu mezimica.” – I jesi mezimica, zato što nesebično daješ ovom svijetu sve ono što je u tvojoj moći. Mnogo hvala za sve!
Ja ću samo par stvari da prokomentarišem, da pojasnim:
„– “Dakle, tu sam gde sam. Imam priču. I to priču koju nema niko sa naših prostora.” – Čitav život je pričanje priča. Neko ima posebnu priču, poput tebe.“
naravno, mislila sam na one tamo travel influensere koji svi kao d akopiraju jedni druge, dobro, ne svi ali ogromna većina. U odnosu na njih ja imam zaista posebnu priču. A znam i da pričam. Sve može biti priča ko zna da je ispriča, ali većina tih influenera koristi agencije jer ne umeju da pišu.
– “Izabrala sam da mi ovaj doživljaj ne bude ništa posebno, odbijala sam da postane vredan pamćenja.” – I ovo mi je isto bio “AHA” momenat. Da, samo dajemo predznak da li je nešto loše, dobro, fantastično ili ništa posebno. Da se razumijemo, ne može nam sve na svijetu ni biti fantastično.
Nije uopšte fora da nam sve bude fantastično, već da za sve budemo otvoreni, opa kako ispadne. Ako ja u startu odlučim da tamo nije ništa ni zanimljivo ni lepo, onda nisam otvorena. To je bila suština tog tenutka, spoznaja da treba pustiti trenutku da ispadne takav kakav je, bez našeg prejudiciranja, bilo lepog, bilo lošeg.
– “Previše si lična, rekla mi je.” – U nekom normalnom svijetu, ovo bi trebala biti prednost. Ti živiš ono o čemu pišeš. Ima li šta ljepše? Daješ nam nesebično sve svoje emocije. Onog momenta kada emocija bude “(pro)davala”, ovaj svijet će biti mnogo ljepše mjesto za živjeti
To ja znam, ali govorimo sa prodajnog aspekta mog prozivoda – ovog putovanja i mene. tog aspekta meni je savršeno jasno zašto to nije dobro. Ali te opaske pomogle su mi da nađem svoj način i da se nametnem upravo njime (mad abi bilo bolje reći da privučem pažnju, ali na IG je sve nametanje i otimanje i sila – takav je moj utisak o toj mreži).
Divno , sve lepse od lepseg u ovom tekstu zaista ce biti jos mnogo ljudi na tvom putu koji ce ti pomoci kad ti bude tesko i kad to ne ocekujes , samo budi hrabra zdrava i ne odustaj od svojih snova , jedva cekam San Diego
o Meksiku množinu nam pružiste saznanja… popunismo praznine baš krhkih nam znanja …..gđo Snežana, HVALA
To mi je drago da čujem!