Na odmoru, 1. deo
14.02.2023
Pisala sam o tome na mom Fejsbuku, otvoreno iznoseći svoje dileme oko toga šta ću dalje. Možda ću prekinuti u doglednoj perspektivi. A možda ću uspeti da nađem balans između potrebe da se posvetim duhovnosti i želje za nomadisanjem.
Iznenadili su me komentari mojih pratilaca. Skoro svi su prihvatali to da mi je možda vreme da stanem, ako tako osećam. Bez osude, bez očekivanja, bez prigovora. Tek poneko pokušao je da me ubedi kako se moja sreća nalazi u kretanju do kraja sveta i, valjda, kraja mog života. Ali gotovo svi komentari govorili su o ljubavi i razumevanju mojih pratilaca.
Verovatno ljudi nisu bili ni svesni koliko mi to znači. Kao što ja nisam bila svesna da sam sama sebi nametnula taj pritisak. Koliko toga mi radimo sami sebi, ubeđeni da se od nas nešto očekuje. A treba samo hrabro istupiti i zaštiti sebe. Reći: ja to ne želim, ili neću, ili ne mogu, ili ne znam šta tačno hoću, ali neću da mi vi to kažete i određujete, jer moram sama da otkrijem. Ponovo pronaći i spoznati sebe, i opet biti svoj.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Ne znam kako sve to stižeš obaviti. Uvijek sam ugodno zapanjena tvojim izvrsnim i opsežnim textovima. A kako su i pitki i čitki, divim se tvom umijeću pisanja, ja pol ure pišem ovaj komentar.
Uživaj
Sad kad mirujem nije teško (osim što sam se olenjila), ali kad putujem jako je naporno. U Americi će biti veliki problem, jer nemam da platim kampove i kampovaću na divlje, pa iako imam dva solarna panela (specijalno kupila drugi zbog USA) i dve ogromne baterije za punjenje laptopa, biće to jako teško. Ali videćmo, naći ću neko rešenje.
Hvala puno na komplimentima 🙂
Svidela mi se prica o kornjacama. Vise volim kornjace nego ljude. A sve sam to vec gledao na tv ali lepse je kad se ovako opise nego gledanje. Volim i ljude ali to nema veze sa temom.
Lakše je voleti životinje nego ljude 🙂
Ja sam bila baš dirnuta ovim majušnim bićima. Predivno iskustvo, zaista to treba doživeti.
Mene su svi blogovi koje nam tako velikodusno pruzate odlicni ali ovaj me se nekako posebno dojmio. Kao da se osjeca neki novo steceni mir. Sretno u svim odlukama I realizaciji!
Hvala, draga Renea. Radim na miru u sebi a sad i fizički mirujem, što verovatno doprinosi još jačem utisku smirenosti 🙂
Draga Snežana, divno je ovo iskustvo sa kornjačama. Baš sam uživala gledajući snimke. I ako sam priloge o njima gledala više puta na tv-u ipak je ovo lično iskustvo nešto posebno. Kažem lično mada je u stvari tvoje, ali tako biva kad nekog „usvojiš“ kao blisku i dragu osobu i raduješ se njenoj sreći, ponosan si na njene uspehe i brineš kad joj nije sve potaman. A koliko vidim po komentarima nisam usamljena u tome, ima nas ovde fino društvo. Zato ti zadajem jedan odgovoran zadataka: budi sebi a i nam dobro i zdravo. Veoma volim da čitam tvoje knjige,… Read more »
Hvala, Majo, na ovim lepim rečima podrške i na razumevanju.
Svedočenja II će svakako izaći, ali ne sad kao što sam se nadala (mada je bilo i nerealno za tako kratko vreme), već krajem ove ili početkom naredne godine.
Kad god stignu „Svedočenj II“ jednog sigurnog čitaoca imaš.
Svaki tvoj blog je praznik, potpuno uživanje. Neka milina/topluna me obuzela dok sam ovo čitao – od tog fantastičnog doživljaja puštanja mladih kornjača u okean, do tako detaljnog opisa svega kroz šta prolaziš posle kursa vipasane.❤️❤️ Srećno Snežo!
Hvala na čitanju, Vojo! ❤️
Veoma dirljiva priča o kornjačama! Kao i uvidi nakon sna. Kao što je govorio humanistički psihoterapeut Carl Rogers, What is most personal is most universal, tako i mi u vašim ispovestima čitamo i sebe. Hvala na tome!
Lepa misao, nisam je čula ranije, iako zvuči poznato, ili je barem nisam čula u tom obliku niti sam znala čija je. Hvala 🙏
Divno, zivopisno, nadahnuto, licno… put spoljasnji i unutrasnji, poziva na razmisljanje i zaranjanje u sopstveni okean.
Sledi sopstvenu zvezdu!
Hvala puno. Nema druge nego da je sledim 🙂
Pauza u pedaliranju prija svakako i verujem da odmaras i uzivas zasluzeno i da ces doneti prave odluke sta i kako dalje .Amerika te ceka ima puno nasih tamo i verujem da ces imati uvek podrsku i pomoc od njih a i od drugih dobrih ljudi . Svaki dan je nova prica i sve je kao u raju kada si pored oceana , samo disi duboko, uzivaj polako i budi zdrava
vipassana matorog me neće, no pivkanom kad se obeznanim….. eto meni Zipolit nudista… gle Pacifik…..tu i Akva Blanka …. (kornjačica supe) s’kojom se sludjen….. u trenu rasanim
Divno pišete, zaista. Mene zanima da li ste uvek imali taj talenat ili smatrate da se pisanje vežba?
Hvala, Lea. Ne znam odakle počinje to „uvek“, ali da se vratim do škole, kad nisam bila nikad dobra u pisanju onih pismenih sastava, meni je 45 minuta ili 90 min bilo premalo vremena, a i teme su mi bile idiotske, tako da sam uvek imala neke četvorke. Onda sam upisala književnost i posle studija pobedila sam sa rukopisom prve knjige na jugoslovenskom najčuvenijem konkursu koji je organizovala Matica srpska. Bila sam, kao i svi sa tog konkursa, „mlada nada“, ali narednu knjigu objaila sam tek deset godina kasnije i premda je izdavač bila Narodna knjiga, nije prošla zapaženo, premda… Read more »