Na podu su postavljena tri reda sveća, neke su bele, žute, zelene, neke čak raznobojne i podsećaju na zastavu Meksika. Ispred prvog reda sveća žena pažljivo postavlja veliku bocu poča i četiri staklene flašice kokakole. Počinje da pali sveće jednu na drugu, istovremeno pevajući. Ispred njenog krila, u kartonskoj kutiji, nazirem pile. Začuđujuće je mirno, kao da je omađijano svim tim svetlima, plamenovima koji se njišu. Žena priča na svom drevnom jeziku, kojim razgovaraju i članovi njene porodice.
Zatim uzima ono pile i nadnosi ga nad plamenove, dok u ruci istovremeno drži kesicu sa ličnim stvarima bolesnika u čije ime se obavlja ovo isceljenje. U nekom trenutku, skoro nečujno, žena polomi vrat piletu. Nema krvi, kao što su mi pričali i kao što se dešava na drugim mestima u ovoj crkvi. Sva bolest prešla je u pile i sa njegovom smrću, i bolest je nestala.
Nakon toga, otvara se flaša poča i naliva se piće svim učesnicima u ritualu.
Stojim u neverici, kao omađijana, gledam i upijam, a toliko je sve jako, toliko je upečatljivo i nestvarno, kao u nekom ludom snu, noćnoj mori ili sceni nalik na onu iz Širom zatvorenih očiju Romana Polanskog, u kojoj se obavlja satanistički ritual u crkvi. Ali ne mislim da je ovde bilo šta demonsko, samo sam opčinjena snagom svega što sam videla.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Žarka Vukovića Pucara 7, Beograd (RS)
Matični broj: 67783255
Poreski broj: 114696357
Delatnost i šifra: Umetničko stvaralaštvo – 9003
Web: snezanaradojicic.com
Kontakt: ciklonomad@gmail.com
Iskazane cene ne sadrže PDV - obveznik nije u sistemu PDV-a.
Ćićipas & Ćamil svakako obići (al’ u širem luku) …jer nikada ne znaš, kome zverav, ti staješ na muku
Ćiapas (ja htedoh napisat’) te naravno Ćamul ali prsti zbrziše kucanje otud nasta naziva mucanje …sorry
Baš zanimljvo iskustvo u moru svih iskustava koje si prošla.
Rituali kojima ste prisustvovali jesu nešto „najbizarnije“ (ne znam koju reč da upotrebim) što ste videli, mada sam se ja setio i onog spaljivanja pokojnika u Indiji. Svaka Vam čast, ja ne znam kako bih se ponašao, da li bih nehotice složio neku grimasu ili čak ispustio neki zvuk.
Kakva prica opet ostavlja bez daha , banja za oporavak opet kad je najpotrebnija da ojacas i posle ovo iskustvo iz crkve ….Mexico kakva zemlja kakav narod zaista mi se cini kao drugi svet
hvala!
Divan gradić. A tek pijaca. Svega ima i lep izbor, a voće i povrće zanimljivo i dekorativno složeno. Baš bi bilo gušt promuvati se tamo.
Nemoj propustiti da probaš makadamije (ako već nisi), ukusne su i dobre za zdravlje, hranljive. Prvi put sam ih probala u Grčkoj (kupili na Solunskoj pijaci), ali kod nas ih nema. Prošle godine po prvi put sam ih pronašla u Lidlu, ali im je bila visoka cena, pa se slabo prodavalo. I od tada ništa. Baš sam se obradovala što si ih primetila kod onog uličnog prodavca. Iskoristi priliku.
Jesu li suknji i marame žena na trgu u Ćećimuilu vezene ili su šare štampane na tekstil? Veoma su slikovite.
Prava je šteta što nisi mogla sebi da kupiš neku od onih lepih vezenih bluzica. Ona teget sa geometrijskom šarom bi ti baš čučnula. A tek ona crvena jaknica… Kako su vešte te žene u vezu i kombinovanju boja. Praznik za oči.
e ne znam to, Majo. Ali deluju istovetno, mada oni kažu da se sve radi ručno.
ne znam, ali mislimmda sve rade ručno, sve nose u rukama neke ručne radove i čim stanu, počinju da ih rade.
Kao nekad kod nas.
Uzivam gledajuci tvoje snimke i pitam se da li ti je zao sto ne mozes poneti sa sobom suvenire kao uspomenu…iskreno nisam siguran kako bih se ja ponasao da sam na tvom mestu…
ne, ja sam odavno naučila da ne psoedujem skoro ništa osim sećanja. čak i pre Puta.