Kroz džunglu
19.11.2022
Posmatram sebe sa visine, kao u filmskom kadru koji se polako približava, spuštajući se najpre na moje otkrivene natkolenice ispod biciklističkog šortsa. Vrelina prži pocrvenelu kožu uprkos debelog sloja zaštitne kreme nanete sa predanošću izrazito beloputih ljudi koji pate od genetskog manjka pigmenta. Zatim se kamera fokusira na moje oči. Sparina mi toliko pritiska kapke da ih jedva držim otvorene. Na momente zažmurim i ostanem tako nekoliko sekundi, nastavljajući da okrećem pedale žmureći, dok mi se demon samouništenja (zar i to čuči u meni?) keseri u lice u izobličenom liku filmskog Džokera. Kosa mi je mokra, znoj lije sa čela, probija iz pregrejanog tela natapajući košulju, a prsti se lepe za traku volana. Svaki čas posežem za bidonom u kome je voda vrela kao za čaj, ali u mom organizmu bukti požar i izvesno bih izgorela da nema makar tih gutljaja. Još pre sata stigla sam do svog današnjeg cilja, pred pećinu na privatnom imanju na kome je dozvoljeno kampovanje. Ali kapije su bile zatvorene. Retki su trenuci na putu kada ostanem zatečena spoljašnjim okolnostima. Kada moram da zastanem zbog toga što su mi se prolazi zatvorili i dobro razmislim šta ću dalje. Gde ću, dođavola, da spavam?
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Morala sam da prespavam i ponovo procitam ovaj uvodni deo koji je zaista poseban Neverovatno , koliko je jaka prica , ali verujem da je to sve samo slucajnost Mnogo mi znace tvoje price i mnogo ucim zajedno sa tobom , a veruj mi nisam jedina Posle tvog Mai tri tretmana ja sam krenula na meditacije u Mohandji centar i zahvaljujuci tebi pocela da meditiram Vozim cesce bicikl i kad god mogu pesacim na duze staze Kad je tesko uvek mislim pozitivno Setim se lepih trenutaka a svaki dan ih imam Lepo je sve sto zivis i sve cime si… Read more »
Wow, pa to su ozbiljne promene! Ja sam u međuvremenu malo krenula drugim putem, ali otom-potom, pisaću o tome. Drago mi je što ti ide tako dobro!
normalno je s’životnim trajanjem motivi nam umeju da kljoknu….Vaše pedalanje (dok se može) lek je tom ….s’tog predano aj’te putovanju (davno) započetom
🙂
Auu covece! Kakav blog! Fenomenalno! Duboki naklon. Mislim da nisi svesna na koliko si ljudi pozitivno uticala svojim objavama/knjigama/vlogovima itd. <3
Baš si ovo lepo ispričala. 🙂
A lepo i Meksiko, bar ovaj deo puta, na slikama izgleda. 🙂
Hvala, Marice ♥️
Svaki sledeći zapis ti je zreliji od prethodnog, potpuniji. Ovaj može direktno u knjigu bez ikakve izmene. <3
Hvala ti. To najviše zavisi od vremena, a pomalo i od teme 🙂