Tek tada pažljivo pogledah ono za šta sam mislila da su nadgrobni spomenici. U njima su se zapravo nalazile niše a u ovima otvoreni mini-kovčezi sa očišćenim kostima pokojnika i lobanjama na vrhu. Auh! Verovatno mi se taj uzdah oteo glasno, a sa njim možda i neki komentar, jer je Ajana tad rekla:„Zar ovolika briga o mrtvima nije predivna! Koliko je samo truda i ljubavi uloženo u ovaj običaj!“ Njene reči doprle su do mene. I tog časa moja perspektiva se promenila. Umesto neprihvatanja i prikrivene osude, jasno sam osetila na koji način Majanci doživljavaju smrt. Načas, postala sam deo tog naroda i njihove tradicije koju sam duboko u sebi razumela. Bila sam prožeta njome i za to je trebalo da zahvalim Ajani koja me je svojim komentarom pogurala preko granice najvećeg ljudskog straha – straha od smrti i tabua koji su rođeni iz njega. Kasnije smo se pridružile maskiranoj povorci koja je krenula prema seoskom trgu, predvođena sa dve džinovske plastične marionete ljudskih skeleta, u pratnji raskošno kostimirane kraljice i kralja, golišavih indijanskih ratnika sa bogatim perjanicama i lokalaca u narodnoj nošnji sa oslikanim mrtvačkim lobanjama na licima.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Žarka Vukovića Pucara 7, Beograd (RS)
Matični broj: 67783255
Poreski broj: 114696357
Delatnost i šifra: Umetničko stvaralaštvo – 9003
Web: snezanaradojicic.com
Kontakt: ciklonomad@gmail.com
Iskazane cene ne sadrže PDV - obveznik nije u sistemu PDV-a.
Au koliko dešavanja, kao 2 bloga da sam pročitao! Ali sve ovo zajedno, bicikliranje, susreti s ljudima, lokalni događaji čine Vaše blogove i zbog čega ih volimo 🙂
Da, još sam preskočila barem 30% jer bi to bilo još 5 stranica teksta najmanje. Meksiko je prepun neobičnih likova, sve ludak do ludaka 🙂
Eto da se i ja najzad uključim na blog 🙂
Imaću se čime baviti u dugim jesenjim večerima i to me unapred raduje. Odoh sad malo unatrag, u Chile, da isčitavam i isčitavam 😀
Pozdrav, Snežana.
Samo polako, nisam ja tako brza!
svašta nečeg diljem Jukatana …(tek tek jezovit Hanal Pišan vredan poštovanja) ..te, dok sebe predajem čitanju baš uživam u teksta gutanju …gdjo Snežana
Drago mi je to čuti!
Ha, ha! Čak si i Karlosa upoznala. Ima zanimljive emisije na „BT“ kanalu, baš je pozitivac.
Jedino ja, izgleda, nisam imala pojma ko je Karlos, dok ga većina mojih čitalaca prati 🙂
SREĆAN ROĐENDAN !
Najlepše želje za svetsku putnicu u dalekom Meksiku!
Hvala!
Nešto novo i neobično. Sa nelagodom sam isčekivala razvoj priče i verujem da većina od nas (sa ovih prostora) ne bi lagodno prolazio pored onih „sandučića“, ali si ti tako lepo sažela razlike u tumačenju i shvatanju smrt i tako lepo sve prikazala da je sve postalo prihvatljivo i interesantno. Lepo je razumeti druge kulture i imati otvoren um za novo i drugačije. Veoma lep prilog. Sretno.
Uz malo naproa i preispitivanja, uspela sam 🙂
Kakvo ludilo ne moze se postici , lepo , samo neka se desava , potrebno je i tebi malo druzenja sa lokalcima a i sa nasima , i kad pogledas sve to, zakljucis koliko je svet mali i kako je lepo imati poznanike na sve strane sveta koji su spremni da pomognu , sve zahvaljujuci mrezama koje ti pratis i na kojima si aktivna
Uzivala sam u blogu a sada se prepustam videu