Sve, sve, ali lopta!
07.02.2022
Iz jednog dvorišta čujem dečiju graju. Primakavši se, ugledam školsko igralište sa sigurno dvadesetoro dece koja jurcaju po travnatom terenu između dva mini-gola. Ali umesto lopte, dobacuju jedni drugima umotani crveni džemper. Ta igra krpenjačom liči na sve drugo samo ne na fudbal, jer se onaj džemper odmotava, pa deca mašu njime kao zastavom pokušavajući da udare njime drugo dete, ili sakrivaju tu loptu pod majice, da je oni iz drugog tima ne bi videli – rečju, važe sva moguća pravila koja izmišljaju tu, na tom mestu, kako kome padne na pamet. Najlepše od svega je što to nikome ne smeta, nijedno dete se ne buni, niti se ljuti, već su svi razdragani i ustrajno jure tamo-vamo, ne odsutajući od patrage za crvenim džemperom.
Snimam ih, dirnuta koliko njihovim siromaštvom, toliko nepresušnom dečijom maštom koja im nadomešćuje sva nemanja. Pomislim kako bih najviše na svetu želela da im poklonim loptu, pravu fudbalsku loptu, ali tu, u tom selu, kao ni u ostalim mestima, nema prodavnica, sve do grada. I onda mi pane na pamet da se vratim ovde kad se budem smestila u nekom hostelu u Riobambi. Mogu da dođem autobusom i donesem im loptu.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Predivna prica samo da je sunca i da si zdrava
Bravo Snežana.Učinili ste divno delo.Usrečili ste dečicu a i nas.Malo sam se rastužila pri pomisli koliko ovakve dece ima a koliko malo je potrebno za sreću.Neka Vas Bog čuva.Sve Vam najbolje od srca želim.