* Smeće celom širinom i dužinom ostrva između dve saobraćajne trake. Gomile smeća koje se razvlači putem. Ovo nisam videla ni u Nepalu, na granici sa Indijom. Doslovno kao da su kontejneri izručeni posred puta. A napolju sparina, ona amazonska, kao usred uzavrelog grotla. Vazduh treperi od vreline. Trideset i tri stepena Celzijusa u 11 pre podne. Vlaga 73%. Dobro došli u najveći peruanski grad u Amazoniji. Vozim se moto-taksijem do hotela. Srećom, ono đubrište ostaje brzo iza nas, u predgrađu, faveli koja je izrasla odmah do amazonske luke. Gradski deo ipak je čistiji. Hostel se nalazi u poslednjoj ulici...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
U jednom dahu sam pročitala. Slikovito.
Napeti tekstovi uvek bolje drže pažnju 🙂 Hvala!
Čitala u jednom dahu….hrabra ženo prekaljena da i najvece lopove prozres i pobediš…Daj dosta je horora….srecno dalje u novoj godini ljubim
Bravo za upornost, svaka čast ! Nadam se da će Vam u Ekvadoru biti dobro. Evo friških iskustava od Noraly „Ichyboots“ ( žena solo putnik na motociklu) iz Ekvadora, možda Vam bude korisno. https://www.itchyboots.com/blog/bad-time-travel-ecuador-motorcycle?
Pratim Itchy boots već par godina, ali ona ne kampuje. Pogledaću i te novije vlogove koje nisam gledala, biće korisno zbog puteva. Hvala.
Dosta teško za čitati dvadesetak minuta, ne mogu ni zamisliti kako je Vama bilo tamo… mnogo duže od mojih 20min. Drago mi je da ste dobili većinu love nazad i što idete iz tog haosa.
Da, nisam mnogo izgubila, a ostalo ću zaboraviti.
Sve se na kraju (relativno) dobro završilo (uz puno nerviranja ☹️). Neka ti ova godina nova donese samo lepe događaje.
Hvala, Vojo!
Veoma iscrpni doživljaj o tom delu Perua. Sudeći po filmovima koje sam gledala o plemenima u Amazoniji da si ih posetila bio bi to pun pogodak. Uvek si puna samopouzdanja, hrabrosti, snalažljivosti. Koliko iskušenja si imala na putu. Ekvador je potpuno drugačiji i zbog nadmorske visine i svega što pruža. Ipak sve ono što si videla i doživela u Peruu ostaje kao da si živela životom 200 km na sat. Mislim da nijedna zemlja bar koliko ja znam nema toliko raznovrsnosti bilo da je priroda u pitanju, običajii, ljudi. način života. Gledala sam film o Marini Abramović i o njenom doživljaju ajahuaskom kod šamana ali se ne sećam koja je zemlja bila u pitanju. Želim da te i dalje prati sreća.
Nije se dalo, a biće još plemena, ima toga i u Ekvadoru i u Kolumbiji. Ovo je tako ispalo i ko zna zašto je tako trebalo. U svakom slučaju, to je sad iza mene.
Što reče čitateljka Julija, pročitah u dahu.
Događaji nisu bili lepi ali sviđa mi se „Epilog“, izvadio je situaciju i ipak sa lepim osećanjem idem da spavam 😁
Na kraju i nije ispalo tako loše, osim što zaista ne volim Ikitos, ne znam ko ga voli.
Bas mi mesto deluje ruzno, mislim da ne bih imao apetit da bilo sta jedem dok sam tamo 😄
Mislis samo, glad je jača od gađenja na okolinu.
Sve što se dogodilo ostaje iza tebe, u novoj godini želim ti da takvih iskustava bude što manje, nek te sreća prati 🍀 srećna ti nova godina 🙂
Hvala, Katarina!
Retko čitam blogove, ali je ovaj jedan od onih savršeno napisanih koji obogaćuju sliku (pre toga pogledala video). Pratim od početka vlogove na yt i mogu samo da se zahvalim i pohvalim neizmernu posvećenost u svakom smislu. Kod ovog teksta me je oduševila snaga prenetog iskustva, donošenja odluka i nepogrešivost u praćenju instinkta! Likovi fantastično opisani. Epilog, odličan.
Uz mnogo lepih želja za dalje, hvala Snežana!
Hvala puno. Pisano je u žurbi (da bih završila tokom novogodišnjih prznika i da bi moji čitaoci imali vremena da ga čitaju na miru), inače je bilo još nekoliko zanimljivih likova u hostelu, koji zaslužuju da budu pomenuti u nekoj dužoj priči od ove.
iz bezbednog sremačkog nam Sela.. pratim haos Ikitosa…priča baš ponela …dok povodom n-godišnjeg Slavlja …draga Sneežo ….u ‘20 drugoj, Vama…. poželeću zdravlja!
Hvala, dragi prijatelju, i ja vama želim svako dobro u 2022, a pre svega dobro zdravlje!
Hvala na ovom zanimljivom vlogu Snezo, ja i moja supruga rado pratimo vase vlogove o putovanjoma oko sveta. Pozdrav iz suncane Afrike i srecna nova godina sa zakasnjenjem.
Hvala na čitnju i pozdrav Africi! I srećna Nova, dakako 😉
Zanimljivo iskustvo ali mislim da je malo neukusno sto im govorite kako je sve prljavo i sto se pred njima gadite na uslove u kojima zive. Mislim, mozete to zadrzati za sebe i preneti citaocima kao utisak ali malo nipodastavajuce deluje kada se to govori ljudima koji tamo zive. Sve najbolje.
Komentarisala sam (u vlogu) da bi se moglo napraviti zaista lepo naselje kad bi se malo počistilo jer su kućice jako simpatične. Taj narod tamo treba pre svega edukovati o zaštiti okoline i samo edukacija može ih spaati da ne žive kao pacovi, kako sad žive. Žmurenje a onda tračarenje o njima kad nismo sa njima ne vodi ničemu i licemerno je. Treba im reći da nije normalno živeti u takvom smeću i da to ne mora tako, jer oni sami mogu to da reše, uz malo truda, a ne neko sa strane. Da sam duže ostala, čak sam razmišljala da napravim akciju skupljanja smeća makar oko hostela, gde bočinje Belen, kao primer kako može. Nisam komentarisala uslove u kojima žive, samo prljavštinu, zaista bi bilo nehumano komentarisati uslove, naprotiv, pokazala sam brigu i sažaljenje što nemaju više sredstava za život, birnula se kako preživljavaju sa tim novcem i sl. Sve to vidite u vlogu.
Ali razumem da nekome to može delovati neukusno i da biste vi prećutali to, ne rekavši pred njima ništa, što je takođe okej, ali ja ne mislim da bi ta vrsta pristojnnosti donela njima bilo šta dobro. U svakom slučaju, hvala na komentaru, podstakli ste me na razmišljanje.
Sjajan blog. Imate talenta za pisanje, žao mi je zbog toga što niste dospjeli do plemena. Ali ako znakovi pokazuju da nešto ne ide treba odustati, pogotovo je to značajno izvan komfor zone. Opisi prljavštine su realni, bio sam u JI Aziji i posebno Indiji pa znam o čemu govorite. Također da nas gledaju kao ATM. To je jednostavno tako. Ali koliko nevjerojatnih priča, ljudi i iskustava svakodnevno sretnete na putu to je zaista neprocjenjivo. Velika podrška za vaše pisanje i istraživanje, jer jedno je turizam a drugo putovanje.
Da, slično je ovde i tamo. Ali baš sam pre neki dan razmišljala o razlici između Azijaca (provela sa njima 8 godina) i Latinosa (2 godine). Ovi ovde mnogo su tvrđi, siroviji na neki način, opasniji u suštini, dok su Azijci mekani i pitomiji. Sve to ima svoje pre svega istorijsko opravdanje, ali eto, zanimljivo mi je da to poredim. Jer i meni su (možda i vama) rekli d ako voli JUžnu Aziji, neće voleti Latinsku i obrnuto. Nisam verovala, i ne mogu da kažem da ne volim Latinsku, ali mi iz tog razloga koji nije vidljiv na prvu loptu nisu baš ni sasvim potaman, nisam kliknula sa njima. No zanimljivo je da sa Čielancima, koji su se prilično odvojili od te svoje tradicije jesam kliknula. No, nožda je to samo sa Peruancima, videćemo nadalje. Hvala puno na podršci!
Jako lijep opis nelijepih stvari… i onih lijepih!
Snežana, odlično pišete, što naravno i sami znate. Moram nabaviti i koju vašu knjigu. Sretno na putu dalje.
Dobro dosla u Ekvador, zbogom prelepom Peruu secacemo ga se samo po lepom. Samo hrabro u nove pobede budi nam zdrava nasmejana i puno srece
Ponosim se tobom!!!
Hvala, druže!
Moj prvi susret sa tobom. Od sebe ne možeš pobeći, a želim ti da nadješ to što tražiš.. I figurativno i bukvalno. Jbg… Šta radiš kad ti se jede čorbast pasulj? Leskovačka sa prilozima? Ja kad kupim kamper, zovem te da idemo zajedno. Ako baš voliš, ti vozi bicikl pored mene… Šaljem ti dobru energiju. Živela..
Dobro došao, Siniša. Čula sam mnogo puta tu frazu, ali ona naprosto nije primenljiva u svim slučajevima, a svakako ne u mom. Jer ja ne bežim od sebe i ne tražim ništa što već nemam, već živim slobodno i od svoje kreativnosti – što je bio moj san. To sam želela kad sam kretala i to sam postigla. Mislim da si tu frazu upotrebio ne znajući mnogo toga o meni, a ni ne razumevajući najbolje moj koncept. Mnogi ljudu žele da veruju da svi koji lutaju nešto traže, zbog toga što im je tako lakše da odbrane svoe ostajanje u zoni komforai, umesto da prihvate da nismo svi isti i da nekima konvencionalni život nije cilj i ne ispunjava ih, nego se bore i mnogi se i izbore za svoju slobodu.
Što se kampera tiče, hvala na pozivu ali opet je postedi nerazumevanje. Ja imam i sad par drugara sa kamperima sa kojima bih mogla na neko putovanje, ali nije poenta u tome. Poenta je da imam svoj dom na točkovima i, ako bude sreće, da nađem partnera za zajednički život na točkovima. Ne za putovanje i vraćanje, već za nomadski život. Jer kad jednom osetiš slobodu koju ja živim, ne vraća ti se u okove u kojima svet živi. Inače, sasvim mi je okej i ovako, oduvek sam bila samotnjak i samoća mi nije problem.
Nisam gurman i nemam problem sa prohtevima tog tipa. Previše su to nebitne (banalne) sitnice u odnosu na sve ono drugo što imam.
Svakako, hvala na lepim željama. Ja tebi želim da uživaš u blogovima.
aha…..ne soli/šećeri/biberi/čisti/truje se voda dok je u nekom drugom agregatnom stanju…a kad ti treba u tečnom,ti skočiš kući par meseci..jesam li sad malo bliže da te razumem?očito si našla i rešenje za vetar,toplo,hladno,kišu kad kotrljaš i pored toga.ti si mrva sa stola koja je sletela na pod pa zapala izmedju dve daske,te ne može biti počišćena,ali je ostala mrva i tamo.i kao što se ćoravom pojača sluh ti si u onom neistraženom delu mozga (83%)razvila instikt za preživljavanjem,u nindža romanima bi se reklo da si pojačala haragei,a bosanci bi rekli da „sviraš kurcu“..ti si rasmunsen,amudsen,viking koji je otkrio novi svet,balon napunjen helijumom,i kamenčuga koja pada u provaliju u istom trenu..nije mi bila namera da te uvredim ni u jednom trenutku,i moja priroda je zajebantska u dve trećine moga budnog bitisanja,ja ne mogu da funkcionišem ako se ne šalim..a verujem ti..ono što me zaintrigiralo je kad si rekla da si čekajući avion sa vodičem,kad je zbog vremena drugi put otkazan let ti shvatila da je to znak da i ne treba da ideš..e to je nešto što mi obični smrtnici ukapiramo naknadno..naučila si da slušaš i čuješ te znakove..možda si razviila i čulo dodira,jer je i koža naš organ na koji nešto i ne obraćamo pažnju u celini.bar mi muškarci..neću da ti uzimam vreme,imaš verovatno dovoljno poruka sa kvalitetnijom tematikom od mog laprdanja..nego stavljajući sebe kroz sms,šaljem ti ujedno i neki vid podrške..ja se sad bojim za tebe,ali slutim da imaš ti neki vid samoodbrambenog oruzja,neki sprej ili nešto slično,ne zanima me šta je,a i nemoj to da pišeš jer ima kojekakvih mark čepmena a ti vremenom postaješ buba..spava mi se..laku noć,ili kako ti već kažeš za laku noć..p.s..šala….oceni mi literarni kvalitet sms-a,ti imaš kredibilitet,molim te kad budeš videla ove redove..ali realno..hvala,pozdrav,drž se..možeš računati na mene ako ne daj bože zatreba.