Drama na drumu
30.09.2021
Nekoliko stotina metara dalje, nasred puta, ugledam gomilu meštana u jednoj od onih zajedničkih moba. Svi su mahom stariji ljudi, preko šezdeset, rekla bih. I svi lopataju, ili drže neke slične, opasne alatke, kojima će pokušati da mi prepreče prolaz. Otvoreno neprijateljstvo, dobacivanje, gunđanje i ispitivanje. A ja guram, jer je jako strmo, i suočavam se ponaosob sa svakim od njih. Kao u nekoj noćnoj mori, u kojoj prolazim kroz špalir razgoropađenih ljudi.
„Samo prolazim!“ ponavljam.
Preskačem metalnu šipku kojom mi jedan meštanin nesigurno zagrađuje put. Koristim njegovu neodlučnost, osvajajući nove metre puta. Kockarski blefiram, jer za razliku od ovih ovde ljudi, usredsređena sam samo na cilj – da prođem. Dok oni nisu načisto s tim šta bi trebalo da urade sa nekom strankinjom koja prolazi njihovim selom uprkos zabrani.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Koliko je priroda ostavila lep utisak na mene, toliko ljudi nisu. U nekim momentima sam bio i besan na njih, skroz glupave reakcije – unosi Vam se u facu a kao ne zele kontakt sa turistima zbog korone!? A pre svega, u Peruu ste vise od 4 meseca, niste klasican turista.
Srecno u nastavku sa zeljom da se vratite medju „stare“ Peruance 🙂
Srecno dalje! Cuvajete se! Priroda je prosto fantasticna, a nadam se da cete sve ove
neprijatnosti ubrzo zaboraviti. Puno pozdrava
Izvućiću najbolje što mogu iz svega. Hvala 🙂
skrivalice igra ……nakratko mamaljiva….ali je za stalno …. obazrivost preporučljiva
I više nego obazrivost, bila sam se opustila.
Draga Snežana, avantura u ovom delu puta je krenula neplanirano, ali….zpravo imaš plan -a to je da si otvorena za sve prilike, fleksibilna za sve promene, vidiš mogućnosti u svakoj situaciji. Čitajući prvo tekst,a posle ga upotpunila snimkom želela sam da te pitam po nešto, ali na kraju to nije važno jer je kompletan utisak živopisan.
Mnogo je tu mojih grešaka, a onda se posledice obijaju o glavu. No, naučila sam lekciju.
Iz sve snage i srca želim da ti se ništa loše ne desi! I neće, ti si naša junakinja!!!
Hvala, dragi moj prijatelju <3
Priroda je definitivno nestvarno lepa, sva ova jezera i vodopadi stvarno zavredjuju da se vide… Ali ovaj drugi deo price, losi putevi, neprijatni susreti koje si imala uf,uf,uf … Zamisljam kako bi bilo stvarno sa nekom dobrom ekipom i npr. kamperom uzivanje obici ovo, ali to je masta..U stvarnostiti ti si tu sama sa Surfijem, Skituljkom i dobrom intuicijom! Pa neka te dobro i dalje sluzi, i sreca prati, da izbegnes sve eventualne (pu,pu,pu 🙂 nezgodne situacije… I da te Put samo ka dobrom i lepom vodi!
Ima dva sata kako sam pročitala priču, a još sam pod stresom i ne mogu da se opustim. Meni bi srce samo prestalo da kuca kad bi mi se dogodilo nešto toliko neugodno, naročito taj stočar… Ni nadnaravna prirodna lepota mi ne bi pomogla da se povratim. U to ime šaljem najpozitivnije vibracije, neka se nađu ako zatreba, a nadam se da nikad neće. Ron i ja te grlimo i neprekidno mislimo na tebe. Čuvaj nam se.
Bila sam u mat poziciji, tako da sam morala da nađem način i snage da se izvučem. Jedna od opcija o kojoj sam razmišljala bila je da se vratim 15 km nizbrdo do poslednjeg sela i pokušam da tamo nađem prevoz do onog ka kome sam pošla prvobitno. Ali odustala sam jer je bila nedelja i put su preorali radnici, tako da su vozila satima čekala da prođu. Druga opcija bila je da čekam ponedeljak, kad ipak ima nekog saobraćaja pa da onda krenem, ali eto, na kraju sam imala sreće što su radnici tamo i nedeljom. Svejedno sam paranoično… Read more »
Kakva sreća da je sve prošlo glatko… Nadamo se da će uvek tako biti. Nije uzalud toliko pratilaca iza tvojih leđa, sa najpozitivnijim mislima i željama (to sad, kao, mi smo te spasili 😉 )
Snezo, ipak se ti fino sporazumevas na spanskom. Mislim, ne mozes neki dublji razgovor da vodis, ali ipak je velika razlika kad mozes da prostoprosirenom recenicom da se izrazis i da kazes sta ti treba nego da bas nista ne umes.
Gde su sada Djakomo i Malajka, koliko su ti odmakli? Je li i oni imaju jedini plan smer SEVER ili su necim ograniceni u Putu?
Heh, pa mogu, ali sramota je da sam skoro dve godine ovde a nisma naučila jezik, ali baš mi ne ide. radila sam mesecima uporno onaj Duolingo i sve kao super napredovala, ali u praksi deseta priča. Poslednjih mesec-dva sam totalno digla ruke.
Ovo dvoje su pre par dana odleteli za Meksiko, pa će odande na jug. Ja sad idem u Limu, pa ću da pravim turu po severu busom i sa ruksakom, pošto je sever jako opasan, napadaju nekad i buseve zbog pljački. I onda u Ekvador.
Kako je ovo bilo napeto!
A opet priroda fascinantna.
Sreca prati hrabre i samo bez panike uvek stalozena i ne previse pricljiva, samo produzi, sto bi rekao italijan, dobro da je proslo, glavu gore sutra je novi dan