Nazad na Ande
08.09.2021
Ne umem sebi da objasnim psihološki proces koji me je za manje od sata preobrazio od bezvoljne i, zbog te bezvoljnosti, pogubljene putnice u onu staru avanturistkinju kakvu poznajem i u čijoj koži se najbolje osećam. Ali znam da su za to zaslužni meštani tog malog sela. Na izlazu iz Tambiljosa, prestigla sam neku ženu koja nije bila među onima što su me dočekale. U prolazu, poželela sam joj dobar dan na španskom, na šta mi je ona odgovorila sa „good morning“. Jutro je već odavno bilo prošlo, ali ta njena želja da me pozdravi na „mom“ jeziku, da se možda malo i pohvali kako „zna“ engleski razvukli su mi široki osmeh.
„Good morning! Good morning!“, ponovila sam više puta, a ženino lice, zbog stalne izloženosti suncu ionako crveno, sada se još više zarumenelo. Kako je samo bila ponosna! A imala je i svedoka te male scene, u liku svoje komšinice ispred čijih vrata smo se srele. Nešto joj je rekla zastajući, pa su se obe glasno nasmejale, a ja sam im mahnula, požurivši uzbrdo.
Opet sam morala da guram, ali ona psihološka kriza je prošla.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Sećam se kad sam počeo da Vas pratim, prvo sam iščitavao sve propuštene blogove i često pomišljao „auu kuda je žena prošla i to biciklom!“ Ne kažem da su Vaši skorašnje izvezeni kilometri bili laki ali ovaj blog me je nekako vratio u te starije tekstove i naterao da opet pomislim gore pomenuto 😃 Srećno u nastavku 🍀
Da, ovo je baš bilo teško, ni ja se ne sećam kad mi je bilo toliko naprono.
Iskušenja. I ljudi kao pomoć u teškim trenucima. Neko je skoro pričao o čoveku koji putuje motociklom po svetu i sa sobom nosi samo ono što može da stane u prtljažnik. Nije to ništa, kažem ja, žena putuje biciklom oko sveta, sama i nosi sve sa sobom, teret je težak koliko i ona. Onda sam im pokazala objavu na FB, baš iz pustinjeske oaze. Ostali su bez reči.
Kakvog je ukusa meso alpake, da li je slično ovčetini?
Hm, jeste pomalo, ali ima i neku specifičnu notu u ukusu koja je nepogrešvo svojstvena samo tom mesu, a prijatna je, ne bi ga pomešala ni sa jednim drugim. To je meso koje nema holesterola i masnoća, najzdravije na svetu.
E zeno svaka ti cast na upornosti da se toliko penjes! Ja se popela biciklom na 450m i crkla, 3 dana nisam dosla sebi i noge me jos uvijek bole. Divim ti se u svakom pogledu, od hrabrosti, izdrzljivosti, upornosti, mentalnoj snazi, snalazljivosti….name it! Zelim ti da uvijek nadjes snage za svoje poduhvate koje ce te voditi u nevjerovatne avanture. Nemam vremena da redovno citam tvoje blogove ali kad ga nadjem onda se prepustim uzivanju koje sam svjesna da si ti znojem i velikom mukom platila. Veliko Hvala!
Ja u stvari volim uzbrdice kada je nagib normalan, kad može da se vozi. One su mi zanimljivije od ravnica, jer stalno imam neki bliski cilj koji treba osvojiti, a onda ide nagrada u vidu pogleda ili, na kraju, spusta. Ali ovde je mnogo toga bilo protiv mene: neispavanost (dve noći nisam dobro spavala), najpre ogromne vrućine, potom velike visine na kojima je sve duplo teže, ali dobro, posle sam i ja ušla u formu a put je postao mnogo normlaniji, u smisli pogodnosti za pedalanje. Hvala na praćenju, ja sad i nemam uslova d aišem svake nedelje blog, tako… Read more »
Ande ,baš baš ,izazov su……pa uz mnogo volje (sreće)….osmišljene ture omanuti neće
Nadam se, ali predstoji mi dug put. Videćemo!
Svako novo putešestvije postaje zanimljivije od prethodnih.Boraviti na visinama od kojih zastaje dah, uzbrdice koje iskušavaju svaki delić tela,snage upornosti daju ti natprirodnu snagu da istraješ u izazovu koji te obuzima.Čini se da ti se Peru uvukao pod kožu. Predele koje si videla i koje nam nesebično prikazuješ zajedno sa ostacima stare civilizacije Inka dopunjava neiscrpna ljubaznost ljudi koje srećeš i upoznaješ na svom putu A lakoća sa kojom pišeš zajedno sa fantastičnim videosnimcima i fotografijama malo koga ostavlja ravnodušnim.Kada si prebrodila trenutna psihološka stanja za tebe ništa više nije nemoguće ostvariti. Budi ponosna na to i mi sa tobom… Read more »
Svaka cast i srecno dalje! Veliki pozdrav
Hvala!
Sve se uvek lepo zavrsi kad god padnes i pomislis da neces izdrzati kada ti je jako tesko fizicki i psihicki… I jos oni divni nasmejani ljudi zelji paznje jako lep docek i veliki preokret za tebe. Veruj u sebe ne posustaj suncani dan je uvek tu da te oraspolozi a pejzazi su savrseni da ti daju snagu za dalje… I jos i besplatan smestaj… Milina
Da, da, ovo je već daleko iza mene, i samo su ostala lepa sećanja 🙂
Saljem svu pozitivnu energiju odavde <3
Snežo hvala za ove predivne trenutke provedene uz tebe. Sretno dalje 🍀❤️🍀☀️
Hvala! Mah-mah!
Bajsom na 5 km n.v. pa to je pola visine na kojoj leti avion, pa na sve te napore koje ti ovim blogom onako nehajno opisuješ (kao da je skroz uobičajeno voziti uzbrdo 300 km za par dana uz te vremenske prilike), ti još snimaš, nameštaš kameru, baterija, uključi, isključi, zastani, razmišljaj gde ćeš šator, gde ćeš jesti, pa još i audio-knjiga itd.Veći si profi nego svaki snimatelj/novinar/reporter koji ima ekipu uz sebe.
Nemam prave reči, htela sam reći, Snežo, svaka čast!
Hvala 🙂 Meni je najviše žao što nemam vremena da pišem prave priče, nego sve ostaje u vidu reportaže.