Pustinje, dine i oaze
27.08.2021
Stojim na vrhu prve dine, a oko mene se talasaju manja i veća peščana brda. Pesak ima ispranu oker boju, koja se, zavisno od sunca, presijava žućkasto ili crvenkasto. U oba slučaja, oku je prijatno zbog tih pastelnih tonova i mekih linija.
Tamo gde se gube dine, počinju planinski ogoljeni vrhovi. Mrki, smežurani šiljci, gusto zbijeni jedan do drugog, pružaju se u nedogled. Mesto sa kog ih posmatram nalazi se na većoj nadmorskoj visini od njih i osećaj je neobičan. Slika krije zamku za um, kome deluje nelogično da su planine niže od pustinjske dine. Solidno znanje geografije i dugogodišnje putničko iskustvo negiraju takvu mogućnost. Ali ona je stvarna i mozgu treba vremena da usvoji i tu sliku stvarnosti. Slično kao u prvom susretu sa obalom ispod nivoa mora.
Ali srce baš i ne haje za logiku, već uveliko skače od sreće: Prvi put na dinama! Sama u svom tom pesku oko mene, na nekom vrhu iznad planina! Kakav doživljaj!
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
odvažni ste gospa Sneežo ….nagrada Vam cvetić Beli…dine, priča su za sebe….iš’o ne bih bez preke potrebe …al’ oaza … api me ekstaza
Svi su oduševljeni tom oazom 🙂
Dakle, otkako te pratim na ovom putu, nisam osetila vece uzivanje u citanju tvojih prica. Imam dubok utisak da sam i ja tamo bila, hvala ti na Tom osecaju!
O, pa to me baš raduje! 🙂
Ne znam da li je lepši tekst ili fotografije. Hvala za ovaj divan doživljaj
Hvala, Miomira 🙂
Da nije slova u jedan par kad ti se noge vukle od tezine peska u cipelama ja dalje nebi čital
Počeo me hvatati strah mozes li dalje
I slova me vrate da si uspela….joj evo nula sati i smirim se da si ok…čestitam ženi Žmaju koja viori po dinama…
Ja sam bila u čudu kako otežaju od peska, nikad ranije to nisam doživela.
„Ovaj svet je predivan“. Hvala Vam što nam to i dokazujete bilo susretima sa ljudima, bilo prelepim fotkama prirode 🙂 Kakva oaza i dine, obožavam pustinje, možda je uživo teže biti u njoj zbog sunca ali se svakako nadam da ću bar jednu jednom posetiti 😃
Držim palčeve za taj plan 🙂
Svaka cast! Prelepo! Srecno dalje, puno pozdrava 😉
Hvala, Saša!
Čitam i uživam… 🙂
🙂
Pa ovo je nestvarno ovo kao da si promenila kontinent pa slike su carobne mogu misliti uzivo, a oaza je prica za sebe zaista carobno i pun pogodak za tebe je pono ni povratak i nagrada za nas ovaj predivan prizor zalaska sunca, lepo si se setila i jos uz limenku pravis sebi pravi chill zavidim ti na svemu uzivaj zivot je lep
kao druga galaksija 🙂