Zdrava, a u karantinu
16.05.2021
Zove se Andres i uvek je nasmejan, a budući krakat, preko 1.90 cm, sa dugačkim nogama i rukama kojima ispuni celo predsoblje, iako i ne kroči preko praga, podseća me na nekog velikog iždžikljalog dečaka. Andres unosi dah vedrine u moju tužnu sobu. Uvek me pita kako sam. Kad odgovorim bien, podigne jedan palac, a ako je odgovor mui bien, oba polete uvis. Ponekad, napravi i neki sitniji iskorak od strogih pravila: donese mi vrelu vodu za čaj u termosu, ili mi da dve užine, a ne mrzi ga i da proveri koji sok je u kesi sa užinom, pošto su mi citrusi strogo zabranjeni zbog stomačne hernije. To su male stvari koje meni puno znače i na kojima sam mu zahvalna.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
karantin je i za dušu pritvor gde jedino možeš zaželiti…. ptica biti ….krila raširiti
Da, jako je teško podneti taj osećaj, posebno kad naviknete da ste slobodni.
I kad znaš da je sve skupa nepotrebno i nepravedno
Hvala ti na ovom blogu, ni jednom do sada se nisam ovoliko obradovala, cekam vesti i brinem vec danima, ali sam znala da ce sve biti ok jer ti si to zasluzila, bila si okruzena dobrim ljudima koji su ti pomagali i to je jako bitno u ovakvim situacijama. Zelim da ti ostatak puta prodje u zdravlju i veselju… Peru te izgleda ipak ceka rasirenih ruku, nadam se, srecan put vetar u ledja i neka te sreca i sunce prati…. I sad opet jedva cekam sledece javljanje jer sad postaje jos zanimljivije… nadam se da necemo dugo cekati da se… Read more »
Hvala puno. I ja se nadam, mislim da je bilo dosta malera.
Blog je fenomenalan. Iz tebe isijava izvanredno pisac. Ovaj blog je poseban, budući da je prožet emocijama, ali na jedan prefinjen način.
Posebno me je dotakla rečenica:“Nemate pojma koliko je dragocen osećaj da vaša sopstvena zemlja stoji iza vas i da niste tek neki nebitni anonimus tamo na drugom kraju sveta.“, toliko toga smo sa tobom prošli ovih godinu dana i znaj da nisi sama. Uz tebe smo.Aleksandar i Dubravka
Hvala puno. U principu, meni najviše leži pisanje kratkih priča, koje potom slažem u mozaik, kao u ovom blogu ili u Planeti Japanaca. Što se kaže, kratkog sam daha, te mi duga forma baš i ne leži. I ja mnogo više volim da se izražavam u ovim slikama, koje se posle spajaju u celinu.
Veliki pozdrav oboma!
Drago mi je da ipak letis u Peru.
Uzdrzao sam se i nisam komentarisao prethodni blog (i dogodovstine s tim u vezi), dobila si i tako previse saveta, „saveta“, podrske, „podrske“ i komentara. Ipak, nisam se slagao sa onim „izgleda da ima razlog zasto ne treba da idem u Peru“. Vise mi je to licilo na neko poslednje iskusenje u Cileu koje nema veze sa putem dalje.
Steta je sto ce ti Cile ostati u tom karantin-secanju. Poslednji utisak cesto biva dosta jak i moze da ponisti sve lepo sto ti se desilo. Srecno dalje!
Nadam se da neće poništiti, ipak je bilo neuporedivo više fenomenalnih događaja. Naposletku, ovo se moglo desiti bilo gde, jer svet se pretvorio u ludnicu.
A za netražene savete nemam šta da kažem. I ja se uzdržavam.
Nadam se da si sada već napolju i da si spremna da raširiš krila i poletiš…daljine zovu, ostani jaka i zdrava na tom putu!
Jesam, i sve mi je neobično.
Sretan put i sve najbolje! Puno pozdrava
Za
Snezana, imam osecaj, da sve sto se desava, za nas obicne, jos uvek nije smisleno. Mozda, nekad bude… Ja bih isla u Peru, uprkos nizu dogadjaja, iz inata. Preovladala je moja zelja, da posetim neka mesta. Svako dobro i bice sve u redu.
Nekad ima smisla, ali pitanje je šta je tu kokoš a šta jaje, odnosno, šta mi upisujemo naknadno u dešavanja, tražeći smisao u njima.
Hvala na lepim željama.
Nisam mogla ni zamisliti na ćeš propustiti Maču Pikču i dolinu Urubbammbe i sve ostalo što Peru nudi .Drago mi je da ćeš uspeti .Srećno i uživaj već kako to ti umeš
Ne bih propustila, samo bih odložila za kasnije. Mada, to kasnije nikad nije izvesno, tako da bolje sada 🙂
Ovo je bilo baš za srčku (ili čir). Još samo da objaviš da si napustila Čile pa da malo daneš dušom. Srećno!
A još nije kraj, danas mi se želudac vezao u čvor od novih stresova. Znači, napiću se kad budem izašla, jer ovo je najteže izlaženje ikad. Lakše bih izašla iz zemlje u ratu, nego iz Čilea u vreme lock downa.
Čestitam na snazi i volji mada od tebe nisam drugačije ni očekivao, jedno me pitanje samo buni zar ti nisi vakcicnisana, a samim tim bi trebalo da si imuna na koronu ili barem zaštićena od komplikacija sa istom.
Jesam, ali nisam ja odvedena zbog mene, nego što bih i vakcinisana mogla da zarazim druge. Vakcinacija ti pomaže da lakše prebrodiš virus, ali nije zaštita da ga ne dobiješ.
Pobednico u 21veku kada sama utireš svoj put bez ikakvih uzora …vrh istanjenih živaca u sistemu nesređenom …nemoc sa jezikom…šta bi da nije interneta koji si proucila do tancina…najvaznije da bi se sacuvala od zaraze učiš ih da Tebe treba prvo da posete sterilni…Za dlaku se izvlaciš od zla u grupi zarazenih…
Lavice Naša….nema Ti premca….Učis mnoge svojim primerom bravo svaka Ti ČAST ….Srecna sam da mogu pratiti Tvoje iskrene Reči…..
Želim da istraješ i na dalje…ljubim…
Iako ste izabrali najbolji put da živiti van sistema, dokazuje se da je to mnogo teško, skoro nemoguće. Želim Vam da ipak imate što manje kontakta sa bilo kojim sistemom. Prateći vaše putovanje i čitajući blogove, još više cenim našu zemlju. Ne sistem, već zemlju, ljude, priroda se podrazumeva! Kod mene Vaše iskustvo izaziva efekat da ne poželim da putujem, odbojna mi je ta otuđenost, osećaj da ste toliko mali i nebitni bilo kome u toj zemlji punoj neobrazovanih, prostih ljudi. A toliko toga neistraženog ima u krugo od 100 km od moje kuće, da mislim da mi život neće… Read more »
Zašto „zemlji punoj neobrazovanih, prostih ljudi“? To je netačno i uvredljivo. Čile ima veći procenat pismenih od Srbije – čak 96,5% stanovništva, prema podacima Unesca. Voleti svoju zemlju (koju sam ja upoznala uzduž i popreko, i biciklom i planinareći) ne znači vređati druge narode. Ovo isto moglo je da se desi svakom strancu u Srbiji, kao što se desilo onom Japancu da je zaglavljem u birokratiji zbog vakcine i sad ne može ni da ode, a ni da ostane. U Čileu sam doživela fenomenalne avanture, videla neverovatne predele, upoznala divne ljude koji su činili neverivatne stvari za mene, iako me… Read more »