Ponedeljak je dobar dan za početke. U mom slučaju, za početak završne etape rute kroz Atakamu, a ujedno i kroz Čile: sto kilometara do San Pedro de Atakame. Samo, kakvih sto kilometara! Kalama, iz koje krećem nakon pet dana pauze (tri zbog rada na blogu, a dva prinudno, zbog vikend-karantina), nalazi se na 2.300 metara nadmorske visine. Od nje, tokom narednih sedamdesetak kilometara, put se uspinje na 3.430 metara nadmorske visine, da bi se u samoj završnici, nadomak San Pedra, sunovratio na skoro istovetnu početnu nadmorsku visinu od oko 2.400 metara. U praksi, to znači da ću najveći deo tog...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Ovo je predivno! Svaka cast! Sve najbolje i u buduce! 🥂👌
Hvala, Saša!
Svaka čast Snežo!
Mnogo mi se sviđaju ti predeli po Atakami. Deluje baš vanzemaljski!
Tek ćeš da vidiš čuda oko San Pedra, to morate da posetite, samo ovde doći i provesti dve nedelje istražujuži sve ove doline is vetove, dovoljno je i da se ne vidi ništa više ni u Čileu ni u Atakami.
Jeej, uspela! 💪
Tamo, definitivno, ima vanzemaljaca! 😉
Ili to kradu patuljci, kao čarape u šaoru koje stalno nestaju 😉
ćao Čile …ćao Atakama….BRAVO, gospa Sneežo !!!….šta li je „pred Nama“ ?
I ja se to pitam 🙂
Stvari se čine manje teškima kad znamo da će proći. Ono što ih često čini nepodnošljivima je osećaj da će trajati večito. – Ništa ne traje večno, to je ono što mene uvek izvlači iz teških situacija, nada u bolje. Samo napred u nove pobede, uživam u vašim doživljajima i opisima, dajete mi snagu u mojim novim počecima 💪
Znamo mi da će sve proći, ali dok smo usred nečega često imamo osećaj da će trajati večito.
Uf čoveče, to je bilo baš,baš naporno. Odličan tekst i super video. Onaj jedan auto je, u preticanju, baš projurio blizu tebe 😮😮 dok si stajala. Srećno dalje Snežo! ❤️
Onaj auto je ludački projurio, rade oni to i kad vozim, potpuno ne zarezuju što se biciklista kreće tom trakom nego pretiću.
Svaka čast na izdržljivosti,energiji da se savladaju,usponi, razdaljne i nadmorska visina.Tekst i fotke kao i uvek fantastične. Srećno na daljem putu.
Hvala!
Atakama u potpunosti deluje vanzemaljski, pogotovo kad se fotografije pogledaju uz pomoc lupe.I usred takvog krajolika susret s dragim ljudima, burniji socijalni zivot nego u mnogim krajevima sveta u eri pandemije!!! Vanzemaljac je ‘pozajmio’ uzicu za sesir i rukavice trajno. Dakle, nosi sesir i vozi bajs! :-)))) Btw, verujem da nismo sami u svemiru.
Neko je na twitteru ritvitovao moj tvit o tom susretu, prozivajući svoju prijateljicu što ne mogu da se organizuju da se sretnu usred grada, a neki se srećemo usred pustinje po dogovoru 🙂
Slike su prelepe, ove nocne, zaista nesto facinantno.. Mogu misliti kako je uzivo gledati to predivno nebo i zvezde. I pobeda na kraju… Prava si carica nema sta bravo
Super je nebo, i svake noći je takvo, pa je problem što se čovek navikne i normalno mu da je to iznad njega 🙂
Nisam stigla do danas – a uvek uzivam u citanju tvog bloga <3 (… znam da su ovi dogadjaji vec odavno iza tebe – a ja sam ih danas, 10.aprila, prozivela u dahu).