* Iako sam u više navrata živela kao podstanar, nikada nisam imala cimere. Poznajem sebe dovoljno da bih se upustila u rizik deljenja životnog prostora sa nepoznatim ljudima. Osetljiva sam na buku. Nisam čistunac, ali ne podnosim aljkave i nehajne ljude koji će ostaviti neoprano posuđe danima u sudoperi. Imam svoj ritam života i način koji ne ugrožava nikoga, jer sam gotovo nečujna dok danima sedim nadneta nad svojim rukopisima. Ako delim život sa nekim, ne mogu se ponašati kao da sam i dalje sama. I najmanje toliko obazrivosti očekujem od svojih sustanara. Zato mi nije jasno kako sam mogla...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Eh te ograde!
Baš su obeležile ovu godinu tvog puta. Zanimljivo je kako ih čovek uopšte ne primećuje tj. ne registruje ih kao smetnju, kad koristi druge vidove transporta.
Totalno je imalo smisla da ti u NG komentaru na post poželim godinu bez ograda. Valjda nije sad kasno! ☺️
Da znaš, to je prava želja. Mislim da ću se preporoditi kad izađem iz Čilea, a samo zbog tih ograda. Predveče, kad tražim gde da kampujem, postaju noćna mora.
Sjajan blog. Uživao sam čitajući. Ima li šanse za novu knjigu sa svim utiscima sa ovog puta? Bravo!!!
Hvala 🙂
Nisam planirala knjigu samo sa ovim dešavanjima iz Latinske, jer sve je ovo, zapravo, još uvek početak, tako se barem meni čini. Ali, ko zna…
Malo svakodnevice, pa makar se odvijala i u čileanskom selu, meni razvedri naše svakodnevno sivilo. Čileansko nebo je nestvarno plavo, ljudi i njihovi karakteri su živopisni i drugačiji…bitno je da je osećanje mira i zadovoljstva novinom, veće od nekih iritantnih usputnih pojava! Nadam se da nema problema sa onom vekovnom kišom koja je najavljena za središnji deo Čilea?
svašta nešto ,čitam, se dešava……no bitno je smačinju se dani…iz Čile-a odlazak će sledit’…ograde će biti priset odsanjani
Nadam se 🙂
krasan blog…hvala i sritno!
Hvala!
Divno draga ti to uoblicis da nama bude pitko…..a proviruje za što se treba imati debele živce…a Ti si baš potkovana čestitam..
Tvoja promučurnost sa solarnom kuhinjom me odusevljava …i ja bih tako rezonovala jer sam jednom pekla jaje na suncu -plehu pa je potrajalo…pa znam koliko su deca privlacni magneti a Ti brines da ispuniš nama obečano.
Ma svaka ljubav bilo koje vrste traži vreme…Samo želim da se sacuvas od drugih napornih koji nesvataju koliki broj „zaključanih „dusa na “ kanapima“ vučes znatiželjnika …Ti si moj Guliver neprevaziđeni -na bajsu od milja i milja prelepih- ružnih ali pohlepi za njima nikad kraja ..Tebe i Nas— ljubim te istraj….
Snežo zasto nema videa na kraju bloga? Fali…razmazila si nas,
inače je tekst divan,
Video je izašao juče, ima ga na YT a ubaciću i ovde u meni Video.
Evo, ubacila sam sad.