* Sa obe strane mosta ima puno ljudi, uglavnom porodica sa decom koje su tu došle na kupanje. Kolima su sišli do same vode, kao da nisu mogli da ih ostave gore, sto metara dalje, gde se nalazi besplatni parking. Da imaju kola na vodeni pogon, verujem da bi ušli i u reku, obeležavajući tako svoju teritoriju. Znam da će svi oni otići do večeri, ali ne mogu da čekam još najmanje dva sata. Uz to, otkrila sam i šta su ono dvoje cikloputnika mislili kada su mi rekli da tu živi neki starac. Pogrešno sam razumela da govore o...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Ove priče o čileanskim kampovima me tako podsećaju na atmosferu koju sam doživela na severu Kolumbije. Ti ogromni zvučnici i nadmetanje u bučnosti. Horor!
Inače, čitam o ovom potencijalnom volontiranju kao učiteljica u ovoj porodici, i kroz glavu mi prolazi; završićeš ti kao singapurske mejdice, bez radnog vremena, od jutra do mraka rintajući, najmanje ćeš malu podučavati engleskom jeziku.
Ali onda ovaj super rasplet na kraju! To je zaista najbolja opcija. Nadam se da te neće izludeti i oni do kraja. Nikad ne znaš sa cimerima. Držim fige da se dobro uklopite. 🙂
Rekli su mi da su Čileanci još najbolji, kad se porede sa ostalim Latinomaerikancima 🙂
A cimeri, uh, šta reći… Podnošljivo nekako, ali prete da im dolazi prijatelj sa dvoje male dece, dakle, biće ih troje u kući, što će onda biti neizdržljivo. Planiram da u to vreme odem na mini-turu, ali ne mogu na 15 dana, koliko će oni ostati. Užas. Smišljam šta bih i kako bih.
‘ebiga… 🙁
ma naći ću neko rešenje, uvek se nađe 😉
Iskušenja su tu da nas očeliče! 😉
obrti su svakodnevni …što boravku daje draži…neizvesnost maamom pleni……da se putnik okuraži
Da, svakodnevni obrti 🙂
Uvek sam mislila da smo mi najbučniji narod. Očigledno je da siromašniji narodi zadovoljstvo pronalaze ne mareći za druge. Da li nekom smetaju to stavljaju u drugi plan. Već si upoznata sa tim navikama i pronalaziš način da se odbraniš od toga. Boravak u ovoj novoj porodici pravi je pogodak,Uvek se pronadje bolje rešenje nego da poslužuješ razmažene putnike. Iscrpni podaci o životu u Čileu nastavljaju da bude moje interesovanje
Mislila sam da će biti mirnije nego u kampu i uglavnom jeste mirnije, ako zanemarim vrištanje deteta (o čemu ću morati da porazgovaram sa njima). U svakom slučaju, komfornije je u sobi nego u šatoru na 30+ C
Postala Sam pravi ovisnik o vasem blogu🤗
U nedjelju, kada obicno izlazi blog, ja svako malo provjeravam postu….., jer kako prezivjeti nedjelju bez Snezaninog bloga… 🤔
Da skratim…., nadahnjujuci tekst, prekrasne fotke, video koji se gleda sa uzivanjem….
Ma dode mi da spakujem sebe I bajk I krenem…., makar samo do mora…. 😃
Heh, draga renea, ovo je bila baš moj propust. Inače, uvek možete pogedati i na blogu, čak i ako niste ulogovani, prikazaće se da li je izašao novi blog. Mada se nadam da više neće biti ovakvih propusta.
Inače, držim palčeve da spakujete kofere i negde krenete, čim uslovi to dozvole 🙂
Sva je prilika da sam nesto propustila, a i okasnila sam u citanju bloga.:( Citam komentare u kojima se spominju cimeri, ili cimer…U svakom slucaju, Renatova konacna ponuda je odlicna i eto prilike da se i odmoris i sredis sve sto si naumila i nastavis da pises. 🙂
Jos da dodam: kako mapa izgleda …WOW. Prosla je cela godina u Cileu!!! Neverovatno!
Ovde su svi po malo dopingovani i sasvim si u pravu što je to u kombinaciji sa čistim noćnim zvezdanim nebom razlog vanzemaljskih fenomena.No,kako svojom posebnošću među žiteljima izazivaš pažnju,palo mi je na pamet da si ti (u tom i takvom okruženju) zapravo jedan istinski super vanzemaljac ;-)))