* Prvi dan pedalanja u novoj godini. Jutro je maglovito, kakva su uglavnom sva jutra u ovom delu pacifičke obale. Treba vremena da se pritisci vazduha iznad kopna i mora izjednače, kada će se i nebo raščisti. Ali s tom promenom dolazi i druga – sve jači vetar, koji duva sa severozapada. Uvek je hladan, a kad nema sunca, reže kao usred jake zime. Zato žurim da stignem na cilj pre nego što se dan ustali. Ne idem daleko. Planirala sam da pređem samo petnaestak kilometara, do obližnjeg kampa Guankueros. Pre neki dan, vozeći se autobusom u La Serenu i...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Predivan, šareni, živopisni čileanski “pačvork“. Ja neizmerno uživam, upoznajući daleku zemlju, njene ljude, navike, običaje, boje,čak i mirise koje Snežana tako vešto dočaravaš, nama “avanturistima u fotelji“. ( Nadam se da nema mnogo pacifičkih hladnih vetrova u ovim krajevima, gde ćeš se očito duže zadržati? ). Ako ih ima, neka budu milostivi prema putnicima…
Hvala, hvala! Dopada mi se ova asocijacija na pačvork 🙂
Dolina me već imenom vabi …vanzemaljci dodju mu k’o mamac ….ma, drmno bi par čašica piska….družiću se s’njima mada stranac …..ali slutim, gle tugu u meni … jerbo Snežo baš ste zabačeni
Probaći pisco dok sam ovde, sasvim sigurno 😉