Jedan pingvin i tri čuda
12.12.2020
„Svake godine mi ugostimo nekog nepoznatog, jer uvek nam neko dođe u goste. I mi smo zahvalni što možemo da pomognemo tim ljudima, jer mi u njima vidimo anđele koji su došli na vrata našeg doma“, kaže mi Millaray.
A ja ostanem u neverici da je to zaista rekla, napisala je na španskom, pa je onlajn prevodlac preveo na engleski, a potom sam tražila da prevede i na srpski, da bih bila sigurna da je smisao upravo takav – oni su zahvalni što imaju priliku da budu dobri. Kakva jednostavna, a duboka filosofija života!
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Kakva divna prica! ❤️ Ovi ljudi su blagoslov!
Za mene je ovaj blog( kao i prethodne citaoce) jedan od najlepših posto sadrzi neke lepe emocije koje nas čine srećnim… Ustvari zajedno smo u svakom trenutku tvog putovanja opisanog kroz price koje nam posed…Zelim ti Jos mnogo lepih magicnih trenutaka i ostvarenja želja na putu ubuduće…
Hvala, drago mi je. I sledeći će biti u sličnom tonu 🤗
Jako lepa prica jedna od onih koja u srce dira …ljudi predivni svi…. toliko spontana desavanja i sve dobro po tebe … mnogo mi je drago sto je i pingvin deo price a i ostale zivotinje …. hrabre sreca prati samo guraj dalje u nove pobede
Sta reci osim wow kakvi ljudi. Svi odreda – ova porodica velikog srca, Guermo sa predivnim jelovnikom 😄, Soledad i Ana koja vam mnogo pomaze. Zao mi je sto nije htela da se snima, ipak je ona heroj jos od Kojaikea 🙂
kljuca podsvest….. jer u dobrih masi …..skriveni su ….koje to ne krasi
Imam utisak da je do sada ovo najdirljiva priča. Ono što je posebno zanimljivo da svaki blog donosi novo uzbuđenje i iščekujemo sa nestrpljenjem. Pozdrav od Dubravke i Aleksandra.
Hvala! Otpozdrav vama!
Upravo sam citala neki tekst i komentre ovde u Srbiji na temu covid i vakcine. Toliko mrznje i netrpeljivosti da to prelazi u tesku patologiju. Bas sam se lose osecala. I onda vas tekst koji cini da vraca veru u ljudsku dobrotu i saosecajnost.. Neka vas ovakvi ljudi prate celim putem.
Mene su hteli da rastrgnu na mom FB profilu kad sađ napisala da sam za nošenje maski. Tolika količina uvreda i mržnje samo zato što mislim drugačije od tih koki su me zasuli. I to u mojoj virtuelnoj kući, na mom profilu. Došli kod mene da mi zabrane da kažem svoje mišljenje?!
Znala sam podosta o tim privatnim posedima i odnosima prema njima u Patagoniji. Ali strahote toga čovek ne oseti ako ne putuje svojim sobstvenim prevozom.
Deluje zastrašujuće da ne možeš da preprečiš nečije imanje, posebno što su to mahom ogromne livade i često im se blizu kuće ne bi ni primakao. A verujem da na mnogima od njih i nema kuća.
Lepo je da te te nedaće spajaju neplanirano sa tim ljudima, pa će ti na kraju ipak cela avantura ostati u lepom sećanju. 🙂
Da budemo banalni – dok ti se ne pripiški u prevozu.
Da nema korone, svakako bi mi ostala u jako lepom sećanju, jer Čileanci su prilično na mestu, a zemlja prelepa, ali s obzirom na sve ove okolnosti i cimanja oko putovanja – ko zna.
Divni, gostoprimljivi i prijazni ljudi.Sva sreca te ih ima, da „ublaze“ osecaj da neki vlasnici „svete privatne imovine“ podizu ograde da bi druge osujetili da uzivaju u prelepoj prirodi. Cuvaju ljudi svoju imovinu bila ona automobil, bicikl, imanje ili telefon.:-)
Da, ludilo sa tim zaista.
Želim da i dalje uživam u objavama sa putovanja.Trebalo bi da obnovim članstvo, a nemam mogućnost da uplatim preko PayPala. U očekivanju daljih instrukcija , želim Vam srećne dane i dalje!
Nežna i emotivna priča koja mi je suze ganuća izazvala i potom ih skoro neosetno obrisala.Nakon višenedeljne pauze,vraćam se sa posebim zadovoljstvom čaroliji tvojeg pisanja,draga Snežana:)