* Pablo me je zapravo slagao rekavsi da on ne živi u toj kuci sa roditeljima, vec na drugom mestu. I da je sad dosao kamperom, u nameri da spava ispred kuce, kako bi mogao da mi posveti sve vreme. Vec narednog jutra jasno mi je da se iselio, kako bi meni prepustio sobu. Neke stvari zaboravio je da uzme na vreme, pa se sad priseca i izvinjava mi se sto ce morati da udje. Nedelju provodimo lenjo, kako kome odgovara. Pablo je veoma opusten i dobrocudan. Ne zamara me preteranom gostoljubivoscu, ali tu je sta god da mi zatreba....
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
celim putem živci bogme ….k’o zapeta puška….pažnja ljudi te Prirode maami……pružaju im potrebnog oduška
Baš ko zapeta puška.
sjajno pišeš, uživamo /i ne pratimo te samo zato, ali – prija ova „dodatna vrednost“ 🙂 <3
Hvala, Ranka. Dovoljno je već i to 🙂
Divna epizoda za nastavak priča o Zemljanima.
P.S. Kad kažeš pothranjenost, misliš da ne unose dovoljno hrane?
Pothranjenost hnači pregojenost, koliko znam.
Kakvi monstrumi su ti ljudi koji su opljackali Pabla a i oni koji su pripremali da Vas opljackaju. Ostaviti coveka, koji je na putu i zavisi od para koje ima sa sobom, bez ikakvih sredstava i u neprilici da resava probleme oko toga, od kartice do kako preziveti dok se sve ne resi…. Nadam se da predostroznost kod svih cikloputnika ukljucuje i to da na kartici imaju minimalno para i da se dodaje prema potrebi pa ako ih neko i opljacka da to ne bude sa katastrofalnim posledicama. Pozdrav, Snezana, uvek je veliki uzitak citati Vas:-))
Gde ste vi shvatili da postoje neki monstrumi koji su se pripremali da opljackaju Snezanu? Objasnila nam je da je to upozorenje bilo vise kao opsti savet, a ne konkretna opomena da se nesto sprema.
Procitala sam u blogu da Je Pablo pricao Snezani da je bio opljackan i sta su mu sve uzeli u pljacki. Takodje pise Snezana da su i nju pokusali da opljackaju, negde u Aziji ranije, i da se branila sprejom, bezala od njih, lupala na vrata neke kuce i bacala kamenje na prozore da bi je pustili unutra i da bi se spasila od napasnika. Ako je to nesto sto stoji samo u blogu koji ja citam a vama je to nedostupno onda se ja duboko izvinjavam. Pozdrav i hvala na upozorenju.:-))
Mene su samo upozorili da nije baš bezbedno da tu ostanem. Moje mwre zaštite nisu te, već umam jedanmoravi i jedna fake swt dokumenata (pasoš i kartica).
Moj komentar se odnosi na pljacku Pabla:
„Pričamo o neprijatnim dogadjajima i Pablo se seca kako su ga neki momci opljačkali. Pozvali su ga na pice, odusevljeni njegovim putovanjem. Sedeli su u kafeu i u nekom trenutku Pablo je otisao do wc-a. Ruksak sa svim stvarima ostavio je za stolom, rekla bih neoprezno, posto ja svoje dragocenosti nosim sa sobom i kad idem da se tusiram. Kada se vratio, učinilo mu se da je nesto čudno sa rancem, ali proverio je i sve je bilo unutra: novčanik, pasos, kamera… Tek posle četiri dana, kad je trebalo da plati karticom, otkrio je da je nestala, kao i oko dvesta evra koje je imao u rezervi.“
Koliko vidim Pablu je nestala kartica i oko dvesta evra koje je imao u rezervi. I to su, po prici, ucinili ljudi koji su se sprijateljili sa njim, bili odusevljeni njegovim bicikliranjem po svetu itd.
Pisete i o tome kako se Pablo izborio za svoju veru u ljude sto znaci da je to prilicna trauma za njega i nije nesto za ignorisanje.
Mnogo sam putovala po svetu i uvek sam bila jako oprezna kad su dokumenta i kartice u pitanju i nekako i saosecam sa Pablom, generalno sa ljudima koji dozive takvu neprijatnost da negde u svetu, daleko od kuce i sigurnosti, budu opljackani i ostavljeni da se snalaze kako znaju i umeju. Izvinjavam se ako sam nekog povredila sto sam pljackase nazvala „monstrumi.“
Snezana, objasnjavam nesto sto bi trebalo da bude ocigledno, pisete toliko dobro da ja svu tu dramu duboko i ozbiljno prezivljavam.
“Treba da odete odavde, opljačkace vas” – prevodi aplikacija.
Upozorenje koje dobijate od te zene, Vase pakovanje i odlazak sa tog mesta, trazenje novog smestaja, sve je zaista dramaticno opisano, u proslom blogu, za one nove koji to mozda nisu procitali:-) ili sam bar ja to tako dozivela citajuci blog. Svakom piscu bi trebalo da bude drago da je tako ubedljiv u svom pisanju, ne razumem zasto se branite!? Ili zasto se meni drze lekcije:-)))??
Ljiljam, mislim da previđate dve bitne stvari: nisam vas ja prozvala za komentar, samo sam odgovorila na njega. Opisano je kako je to meni tad zvučalo i kako sam se osećala, ali previdjate da sam posle dobila objašnjenje da je to zapravo bilo načelno upozorenje, od onih kad vam ljudi kažu da je opasno da kampujete sami. Ja se ne bunim ni protiv čega, samo u vezi sa tim događajem postoje dva doživljaja: jedan u tom trenutku i jedan naknadni, hladne glave. Šta ostali članovi pišu, u to ne ulazim sve dok je pristojno, a mislim da je bilo pristojno.
I naravno da mi je drago da je nešto uverljivo. Kao što jeste tačno da u okolnstima ovakvog života i najmanje upozorenje ili doživljena neprijatnost ostavljaju dubok trag i stresni su, jer mi nastavljamo i dalje da živimo izloženo. Ja nisam ništa komentarisala u vašem viđenju, samo sam naglasila da sam bila upozorena na moguću neprijatnost (iako sam tad to drugačije razumela) – za razliku od slučaja sa Pablom.
„Svakom piscu bi trebalo da bude drago da je tako ubedljiv u svom pisanju,“
Ovo je poenta! Ne dozivljavaju svi ljudi date stvari na isti nacin ali je cinjenica da se @zlinak javio da mi odrzi lekciju a da ranije nije nigde komentarisao pod tim nikom. Bar ne zadnjih 6 blogova. Dalje nisam isla. Uostalom to sa Vama nema veze niti ja to tvrdim. Pratim Vas i citam od samog pocetka, to sigurno nesto govori, da uzivam u tekstovima, pisete uzbudljivo i zanimljivo a posto volim putovanja uzivam u svemu sta kroz Vase pisanje upoznam i saznam. Sve najbolje Vam zelim i svaku srecu.:-)
Ljiljo, hvala na lepim željama. Ne bih da budem bilo čiji advokat, ali ne verujem da je @zlinak mislio bilo šta loše. Mi se poznajemo petnaestak godina, prati me takodje od prvog dana i zaista skoro nikad ne komrntariše javno, nego kad ima neke predloge, sugestije i sl. pošalje mi mejl. Inače je i sam je cikloputnik i svašta je doživljavao… Mislim da je nesporazum.
Joj, Ljiljo, pa je l’ se uvek nadjete uvredjena i svako pitanje shvatate kao drzanje lekcije? Imam utisak da prebrzo donosite zakljucke. Pa tako na osnovu toga sto u poslednjih 6 blogova nema mojih komentara zakljucujete da se pojavljujem niotkuda 🙂 Snezo, pokusao sam da procenim koliko imas clanaka na sajtu za ovih 10 godina ali bojim se da ne omanem bas mnogo. Mozes li nekako da dodjes do tog podatka? Jesi li presla brojku 500?
Hteo sam stvari da svedem na pravu meru, a bas nista lose nisam mislio. Pitao sam koji su to monstrumi pokusali da opljackaju Snezanu jer mi se cinilo da niste shvatili ovaj dogadjaj (koji se kako Sneza kaze, sastoji od dva dozivljaja). Vi ste mislili na one monstrume iz Azije od pre nekoliko godina. OK, izvinjavam se, stvarno nisam vas komentar u clanku o Cileu povezao sa Azijom.
WP ima statistiku, tako da imam sve podatke. 663 postova, od toga je sad javno dostupno 638.
Uuuu, pa nisam toliko omanuo! Otvaram onda danas flasu vina da retroaktivno nazdravim za onaj 500.
Haha, važi, mada znaš da bih ja sad radije jedno dobro pivo tamo kod tebe. 😉 U svakom slučaju – Salute!
Pozdrav i Vama i predlog da pregledate i poslusate video na ovom blogu, prvi,ima ih dva i nalaze se u dnu bloga.U tom prvom Snezana upravo prica o tom dogodjaju iz Rusije sa Bajkalskog jezera, taj deo pocinje na videu oko 13,00. Inace, hvala na komplimentu, volela bih i ja u ovim godinama da mi je pamcenje takvo da sam mogla da zapamtim nesto o cemu je Snezana pisala jos 2014. godine.:-)) Pored toga, monstrumi su metafora, priznajem malo gruba, napisana pod utiskom citave drame ili kako sam ja dozivela tu pricu tada. Sada, hladne glave, to izgleda komicno ali bez toga ne bi bilo ni ove komunikacije. Jos jednom, pozdrav i sve najbolje i Vama.
Pozdrav i Vama i predlog da pregledate i poslusate video na ovom blogu, prvi,ima ih dva i nalaze se u dnu bloga.U tom prvom Snezana upravo prica o tom dogodjaju iz Rusije sa Bajkalskog jezera, taj deo pocinje na videu oko 13,00. Na videu pise P LJ A C K A S I sa tri znaka ? ? ?. Inace, hvala na komplimentu, volela bih i ja u ovim godinama da mi je pamcenje takvo da sam mogla da zapamtim nesto o cemu je Snezana pisala jos 2014. godine.:-)) Pored toga, monstrumi su metafora, priznajem malo gruba, napisana pod utiskom citave drame ili kako sam ja dozivela tu pricu tada. Sada, hladne glave, to izgleda komicno ali… Read more »
Ja moram da objasnim to što piše ma thumbu (naslovnoj fotki videa)- to je marketinški trik, bombastično, tako su mi savetovali da bih privlačila više subscribera. Svi ti naslovi poslednjih mesec i po su preterani, ali zaista utiču na gledanost. Možete tačno videti kad san počela da to koristiđ (ima to i svoje ime u marketingu, ali sam zabiravila).
Jasno je to meni, Snezana. Nazalost, i pored toga izgleda da neki ljudi ne uspeju da procitaju sve a nekmoli da pogledaju i saslusaju nesto na videu.:-))) Jao, da znate samo da sam se ja odvikla od ovakve srpske sale pa sad uzivam….:-)) Nista lose ne mislim a jasnije su mi neke stvari kad citam o flasama vina koje se otvaraju itd.:-))
Čeova slika u čelu trpezarije, ako se ne varam, predivna porodica 🙂
Jeste, Če 🙂
Već sam na drugom mestu rekla da uživam u slikama i opisima prirode, kojom je Čile tako obilato nagradjen. Još više uživam u ovim živopisnim oslikavanjima običnih ( ili neobičnih? ) ljudi koje srećete i upoznajete…sad sam videla najavu sledećeg bloga koji se stvarao u Bucalemu, jedva čekam nastavak priče o LJUDIMA, kojih na sreću ima na svim meridijanima. Uživam dok čitam i otkrivam sve detalje ovog neverovatnog putovanja…
Pa da, ljudi su suština. Zato sam i objavila knjigu Svedočenja o Zemljanima. Sad se polako skupljaju doživljaji za drugi deo knjige.
Suret s gostoprimiljivim i izuzetno prijatnimm ljudima vraca poljuljano poverenje, neophodno za nastavak puta.Srecno i nadalje…<3
Da, to je jako bitno.
Ova Talka mi se jaaako sviđa. Če na zidu, tvoji domaćini, kako Pablo tako i njegova porodica, ulice, univerziteti, hoće novi ustav, njihov način razmišljanja (hej, razmišljanja!) i ponašanja, hrana, dobro raspoloženje, opuštenost…eto, sve sem tog zemljotresa.
Slažem se 🙂