* Želela bih da vidim autohtone Mapuče, u nekom od njihovih sela. Ne zamisljam ih u tradicionalnoj indijanskoj nošnji, sa kopljima, kako plešu u ritualnom transu – takve scene moguce je videti jos jedino tokom nekih festivala, a i oni su komercijalizovani za potrebe masovnog turizma. Ne, ne tragam za time. Jednostavno, volela bih da vidim obična sela u 21. veku, koja naseljavaju potomci nekadasnjih starosedelaca. Naravno, zanimalo bi me i da upoznam neke od njihovih potomaka, mada zbog jezičke barijere ne bih mogla mnogo toga da saznam. Na Wechat grupi stranaca zaglavljenih u Čileu dobila sam informaciju da se...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Kakvi nestvarni, predivni predeli!
Cela regija je ludilo lepa, ja ovakve predele nikad nisam videla. I više puta sam pomislila na vas dvoje i kako morate doći u Araukaniju, otkinuli biste.
Prava avantura zavidim ti na svemu…. upornosti, hrabrosti, pozitivni kad je najteže samo hrabro neka te sunce prati
Hvalampuno!
ima još „do Cilja“ dosta da se mota …..no maam muci potire …. prirode lepota
Ima, ima..
Obicno ne obracam paznju na ove ocene (do skoro nisam ni znao da mogu da ocenim clanak), ali ovo mi bas bode oci. Tekst i slike su odlicni! Ili su pojedini bili smotani pa slucajno stisnuli keca ili su frustrirani. Budite realni samo 🙂
Mislim da postoji bag, jer su se neki čitaoci žalili da ne mogu da kčilnu na više od 3.
P.s. sad sam resetovala tu opciju, pa ćemo videti kako će se dalje ponašati.
Nisam znao, kod mene je bilo sve u redu. Onda napadoh bezveze 😄
😂😂😂
Tekst + fotografije + video = neverovatno upečatljiva kombinacija. Kao da smo sa vama, draga Snežana, gurali, nosili, dahtali i drhtali… Bravo za odvažnost i upornost.
Hvala, draga Miomira ❤️
Eh Snezana, ovo uspinjanje po ovim kozjim stazama je pravo herojsko delo. Sa gledanjem videa je sasvim drugi utisak i dozivljaj celog uspona. Srce mi je otislo u pete od straha a kako je Vama nezamislivo mi je. Sve vreme mislim kako cete nazad.:-)
Srećom, nije bilo nazad 😊
Snežo, svaka ti čast kako si sve uspela.Veruj mi na trenutke sam se umorila gledajući, kao da sam i ja gurala bajs…Važno je istrajati, pošto je nagrada uvek tu negde: divni (divlji) predeli, ljudi sa kojima se viđaš. Divno je putovati sa tobom.
Hvala veliko!
Prelepi predeli i preteška deonica.Stopala si gotovo skuvala od napora u mokroj obući. Pitanje je da li je ijedan cikloputnik osim tebe ikada prošao ovuda.
Jesam.
Nije.
😂
Snežana, sve je fantastično: tekst, fotografije, video. A najvažnija je tvoja upornost i nevrovatna hrabrost da izdržiš sve napore kroz koje si prošla na tim uskim stazama. neka te i dalje sreća prati.
Hvala puno!
Bože, kakva priroda, kakva lepota! Hvala ti, Snežana, što sa nama deliš i ovo parče zemaljskog raja. Priključila sam se letos, bukvalno gutajući sve tvoje doživljaje od 2011. do danas, sa najvećim čitalačkim apetitom. I sad stigoh u vreme sadašnje. Eto i problema: kako sad dočekati sledeće avanture? (OK, uz knjigu o Japanu:):):)
Svake nedelje ili svakog ponedeljka stiže novi blog – ne mogu brže od toga ni da putujem, ni da pišem 😁
Klinci su toliko divni, igrajmo se kampovanja…A onda ovo posle mi dođe kao triler, kakva strmina…
Polako, ima još preokreta i tek će ih biti 😊