Dan i po pauze bio je dovoljan da se odmorim i saberem utiske od posete Nacionalnom parku Konguilo. Odavno sam naučila da moram dati vremena svim tim utiscima da se slegnu, pre nego sto krenem po nove. Ako dan za danom doživljavam snažne senzacije, onda ne stižem ni da ih izgustiram, vec nove zatrpavaju stare. To je kao da ste neprekidno priključeni na visok napon – neko vreme, možete tako da jurite od jedne do druge atrakcije, uzbudjenja, emocije. Ali vrlo brzo cete pregoreti. Sasvim je izvesno da cete se umoriti, prezasiceni svim tim sto ste videli. Zato su predasi...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Sa vrhom, ili bez njega, ovi predeli deluju predivno!
Mir i tišina, pa i svežina zbog snega, deluje umirujuće. 🙂
Ja redovno menjam planove na planinama. Meni se jednostavno čini da je „isterivanje“ zacrtanih ciljeva bespotrebno. Gde je užitak ako sve mora da ide po zacrtanom planu? Na kraju krajeva, dok nisam na stazi kako da znam unapred i kako ću se osećati tog dana i koji bi mi se staza mogla više svideti? Baš sam fleksibilna što se prirode tiče. Ne znam da li sam ikada zapravo prešla identičnu rutu koju sam „planirala“. 🙂
Planiranje izleta u prirodi, višednevnih pešačkih tura daleko od urbane sredine, mi se više svodi na skupljanje što više informacija o stazama, nego odlukama kojom stazom ići. Mislim, imam često neku ideju o tome, jer je informacija puno danas, ali sam uvek voljna da ih korigujem.
Ako se svemu doda i taj uslov sigurnosti-opasnosti, koji si ti ovde uzela u obzir, još razlog više za to. Mada, kao što si lepo primetila, davno smo mi izašle iz dvadesetih, i ovi osećaji se menjaju s godinama. 🙂
Mene su uvek fascinirali i odbijali istovremeno oni likovi što sebi zacetaju rutu i ni makac od nje. Meni je to nezamislivo. Ali jedno vreme sam mislila da ja imam problem i da sam nesposobna da postignem bilo kakav cilj, jer u međuvremenu sto puta promenim planove. S druge strane, ipak sam postigla neke meni važne ciljeve u životu, tako da ipak nije do mene, već do različitih tipova ličnosti (rigidni vs. fleksibilni) a i uzrast je jako bitan.
Čitajući o gazenju snega, setila sam svog iskustva na usponu pre godinu dana, po tek uprtom snegu. Znam kako je kad stopalo propada u hladan mulj u cokuli, u kojoj sneg se topi, a nema kamasni. Setila sam se i svog plakanja pred vrh Galicice jer više nisam mogla ni korak po kamenju, i gubljenja staze, i stopiranja od sat vremena jer niko ne staje. Sva tri iskustva u jednom su opisana i stopljena u ovom jednom. Uspeh je već imati to iskustvo. Uspeh je ispričati drugima, podeliti, ohrabriti. Uspeh je biti ranjiv. Uspeh je slediti svoje snove, kud god oni da vode. Uspeh je život po svojoj meri. Uspeh je imati objavljene knjige 📚, uspeh je dotaci svoje čitaoce, uspeh je voditi ih putevima kojima oni neće proći. Uspeh je ostaviti trag. Uspeh je biti Snežana Radojičić. 👏
Joj, Majo, meni ovo plakanje toliko tužno, potpuno saosećam sa tom nemoći, kad si toliko nemoćna a nikog da ti pomogne makar. ❤️ Da, velika je stvar takvo iskustvo i osećaj nakon njega da smo ipak preživeli, izvukli se iz nevolje. I porasli.
Snežana, zaista teška avantura ali zahvaljujući svojoj pameti, hrabrosti i msloj sreći , ti uspevaš u svom naumu. Taman sam pomislila da ti ne može ni jedan muškarac parirati kad pojavi se Čileanac?. Ostaje još misterija kako li imaš toliko entuzijazma za sve svoje poduhvate?.Svaka ti čast imaćeš šta da ostaviš sunarodnicima, da vide kako je moguće ostvarivati nemoguće misije. Verujem da će mnoge generacije čitati o tebi.
Heh,Čileanac je bio zabavan. A bilo bi lepo naćim dgovarajućeg saputnika, svakako. Svi pisci valjda veruju da će ih neko čitati kad njih više ne bude, pa tako i ja..
Opisuješ uspeh kao svetlost koja menja boje i nijanse,ali ne i njihov sjaj.Shvataš da je najvažnije u jednoj od tih prelepih boja prepoznati sebe i svoje mogućnosti u datim okolnostima,jer uspeh je i ne podleći iskušenju koje priziva opasnost. Nakon čitanja,razmišljam kako je uspeh za jednog pisca upravo ovakva iskustvena redefinicija uspeha pretočena u opis svetlosti neogračenog spektra boja istog intenziteta sjaja koji osvetljava, ali ne može ni da izbledi ni da sagori datu lepotu boje. Uspeh je kad tvoja misao kao pisca poprimi takvu univerzalnost- da se svako u njoj može prepoznati jer je jednostavno istinita. Uspeh je umeti upravljati tim vulkanom u sebi – iznedrivši iz njega samo zvezdani trag artikulisanog vatrometa.
Slavice, ovo je, kao i uvek, poezija za sebe, svaki tvoj komentar. Hvala ti na tome ❤️
Hvala tebi Snežana na inspirativnosti.
(posve kratko) ….šta je uspeh ?……kada priznaš sebi neuspeh
Kratko i pravo u centar 👍
Uspeh je biti u skladu sa sobom i svojim trenutnim mogućnostima – prepoznajem ovde sopstvenu redefiniciju uspeha koju sam skoro napravila. Mudrost dolazi sa vremenom i iskustvom.
Da, godine su čudo…
Šta reći o svemu što smo videli i pročitali. Uvek taj optimizam neka te uvek prati. Ti si zacrtala svoj put i ne odustaješ čak i kada naidješ na prepreke u vidu snega. I dalje se divim tvojom moći zapažanja da sve to preneseš na papir i da nam omogućiš da i mi uživamo u tome kao da smo tu pored tebe Priroda je božanstvena a sve deluje netaknuto. Biće još uspona na vulkane na tvom putu. Neka te sreća prati.
Ma bravo Snezana, po stoti put izgovaram to glasno posle procitanog teksta! Taj osecaj bele tisine sam i sama jednom osetila, doduse u selu Močioci podno planina Mučanj i Gradac gde sneg napada krajem novembra i nestaje u martu, aprilu. Šetala sam i samo u jednom trenutku shvatila da sam potpuno sama u toj belini. Odlicno se secam tog straha koji mi je pokvario spokoj koji sam do tog trenutka osecala. Treba znati kad odustajes, bravo Snezana!!!
I na kraju samo da primetim da te zene mnogo vise prate nego muskarci. Mislim da su ljubomorni na tvoju slobodu i hrabrost koju pokazujes! 😉
Svaka čast, meni je to podvig. Samo sneg bi bio dovoljan da me odvrati od pomisli na taj vulkan, makar me nosili do njega. Ne mogu svi biti istraživači, treba biti rođen za avanturu. A vulkani tek dolaze, nema razloga za žaljenje, gusto su načičkani u Centralnoj Americi, biće izazova. Svakodnevno gledam jedan kroz prozor, sa priličnim strahopoštovanjem. Barú. A na jedan sam se i popela – Poás. Nije bilo snega 🙂
…tvoje fotografije koje me „obaraju“ – čuvam u posebnom folderu _gomila se broj 🙂 /sve sjajno. !
Uspeh je i kada od nečega odustaneš na vreme
Uspeh je sačuvati život. Uspeh je sačuvati zdravlje. Uspeh je nastaviti put i svakodnevno biti zahvalan za sve „svetlosti različitih nijansi“.
Kao i uvek fotografije su divne, a prva mi je najdraža. Sve je tu: bicikl i put, planine i doline, blistav dan i daljine … Posebno želim da se zahvalim na slici arakuana izbliza – bockavi lepotan.
Što bi Englezi rekli: pležr iz majn 🙃😊
„Uspeh se meri ne u odnosu na sam cilj (i druge ljude koji takodje streme ka njemu), vec u odnosu na nas i nase snage i mogucnosti.“ Tacno tako. Svaka cast i srecno dalje!
Srecan rodjendan (sa malim zakasnjenjem)! Srecan i vedar put 🥂 !