Najlepše čileansko jezero
12.10.2020
Opazivši me, karabinjeri se zagledaju u mene u čudu. I kroz one maske na njihovim licima jasno vidim da ne znaju šta bi trebalo da učine povodom pojave stranog turiste na biciklu. A ja im i ne ostavljam mnogo vremena da nešto smisle, nego projurim pored njih, pravo pod onu dezinfekcionu kapljičastu zavesu. Kao da sam uletela u masinu za pranje kola. Širim obe ruke puštajuci na tren volan i vrištim od sreće (veoma je toplo a ja sam zagrejana od vožnje pa mi ovo baš dobro dodje da me malo rashladi). Osećam poglede karabinjera iza svojih ledja i mislim kako je prava šteta što ne mogu da vidim njihove izraze lica. Mora da su zinuli a zatim se nasmejali i odahnuli, jer sam ih razrešila brige oko svoje moguće kontaminiranosti virusom.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Divno, lepa priroda, uživaj svaki dan da ti bude bolji od prethodnog!
Radim na tome 😁
Kao i svaki put, obuzme me neki čudan osjećaj 🙂Hvala draga Snežo na svakoj riječi, rečenici.
Veliki pozdrav od srca❤
Bobo, hvala na čitanju i podršci ❤️
Predivna zemlja! Srecno dalje ;)!
Hvala!
maam Prirode uistinu …. samo da se zavidi…nadoknada naporima ….to su Vaši okovidi …gdjo Radojičić
♥️❤️
Snežana nemate pojma kako se svaki put obradujem kada mi stidne e-mail od Vas.Uživam u predivnim opisima te nestvarne lepote čileanske prirode .Ujedno ponovo preživljavam moje putovanje po Patagoniji.Svakako da nije di blizu Vaših doživljaja ali znam kako to izgleda kada duva ovaj njihov vetar i stvarno Vam se divim koju energiju imate da možete voziti u takvim uslovima.Predivno stvarno uživam hvala Vam. Srećno Vam bilo u nastavku putovanja. Da setila sam se u januaru su imali demonstracije u Santjagu .Policiju smo fotkali na konjima po ulicama,sve vladine zgrade su bile ograđene nije se moglo prići.Bilo je jako bučno po… Read more »
Zbog straha od pomavljanja demonstracija sve ovo i rade, držeći zemlju uatvorenom već sedam meseci. Lako stvaei stoje, i ja ću stići u Santjago na novi krug demonstracija.
Ponovo preko Vasih blogova otkrivamo predivnu prirodu u Cileu. Radujem se svakoj novoj prici i svim fotografijama ali citajuci „Kad ode, osetim ono olaksanje koje putniku-lutalici dolazi od saznanja da i na nekom jezeru na kraju sveta nije sasvim sam, vec da je stekao novog poznanika.“ osetim knedlu u grlu. Sve najbolje, Snezana.:-)
Heh, razumem i osećam to, ali tako je. Sama sam ovde i svaki put kad osetim brigu i bliskost, ro me baš dirne.
Svaki naredni blog mi olakšava da se potpuno uživim u ambijent i vreme, i neizmerno uživam u Čileu…s nestrpljenjem čekam nastavak ove neverovatne avanture i podviga 🙂
Da, postje sve nevwrovatnije…
Uživali smo u tvojim opisima prirode i ljudi, kao i fotografijama i, barem u mislima, na kratko bili sa tobom.
Vojo 🙏♥️
Nije tesko uziveti se u tvoj tekst i doslovno proziveti svaki trenutak! Hvala Snezana na divnom tekstu i fotografijama i srecno dalje u nova iskustva!
Hvala na čitanju ♥️
Zaista lijep tekst. Mislim da sam na momenat osjetio kao da sam i sam tamo negdje pored nekog prelijepog jezera na drugom dijelu planete.
Trebalo da rijeke pripadaju svima. U mojoj okolini to je nažalost sve manje tako. Nada je u tome da ima ljudi koji misle poput tebe.
Zoran