18. septembar Kiša je stala, ali je i dalje oblačno. Iako je već deset, temperatura je još uvek ispod pet stepeni Celzijusa. Najvljeno je osam, ali uz vetar, kojeg se zapravo najviše plašim. Ova temperatura na granici je moje podnošljivosti, pod pretpostavkom da ne duva. Dva dana u sobi, pored parafinske peći koju sam isključivala samo dok spavam, raskravili su me i sad mi se i ne mili da idem bilo kud. Kao da sam, izašavši izvan zone karantina, uradila sve što treba i sad ne bih mrdala dok ne otopli. Ipak, krećem. Izlazim na ulicu a u susret mi...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Nemam riječi, samo koja suza, sretno!
Kako je lep onaj hostel u kampu! Fantazija! Sad si verovatno već stigla ferijem na odredište? Kakvi su dalji planovi? Samo neka bude srećno kao i do sada. <3
O Boze dragi, kao da sam gledala epizodu neke akcione tv serije! Zaista ti nije dosadno.😊 Ali zato predivna priroda koja te okruzuje je sasvim dovoljna da ti ulije snagu I motivaciju za dalje, ko zna kakve te lepote jos cekaju?!
kapa dole gospa Snežo ….Magelanu manje muke bile ….kad je ono,ima tome….. nabas’o na Čile
Uh, ovo je bas bilo napeto. Srecno ti dalje putovanje ka severu Cilea! 🙂
Kao sto vec jednom rekoh, hrabre sreca prati. Uzivaj I srecan put 😉
Priča je ludilo a još se nije završila. Koliko peripetija nam je donela ova glupost od Korone, prosto sam besan zbog toga. Želim ti puno sreće i dobrih ljudi u nastavku puta jer je i ova tvoja priča pokazala da se sa dobrim ljudima svaka nevolja može uspešno prevazići! Mislimo na tebe i želimo ti svako dobro!
Hvala! Biće tih priča još, svaki dan su neki dobri ljudi🙏
Koje zavrzlame! Već od pogleda na tvoj zamrznuti bicikl osetih hladnoću,a da još moram sakupljati razne birokratske papire,osećala bih se veoma loše.Neka te što pre sunce ogreje i da nadalje imaš susrete sa ljudima koji šire dobrotu i radost!