Pet najnegativnijih iskustava i događaja
29.07.2020
… dok gledam tu nekadašnju sebe, devet godina mlađu i za devet života neiskusniju od mene sadašnje, neminovno se pitam šta bi bilo da sam izašla iz autobusa. Da sam se pokolebala. Da me je obeshrabrilo vozačevo: „Ne, bicikl ne može unutra.“ Umesto što sam mu odgovorila: „Ovaj bicikl ide sa mnom u Bratislavu, jer me tamo čeka dečko sa kojim krećem na put oko sveta. I tako će biti, makar ja morala da ga vozim vezanog za branik pozadi!“, umesto tog toliko samouverenog odgovora, mogla sam da neodlučno zastanem, da upitam vozača: „I šta sad da radim?“ Tada ne bi ustuknuo pred mojom odlučnošću, nego bi nezainteresovano slegnuo ramenima, istovarujući i bicikl i prtljag i mene. I to moje mirenje odlučilo bi tada o mom daljem životu.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Sneška, sa oduševljenjem čitam ovaj tvoj tekst… i potpuno razumijem tvoje razmišljanje o tome: šta bi bilo da si odustala i izašla iz autobusa kada si prije devet godina krenula u svoju životnu avanturu. Zašto te razumijem? Vjerovatno si negdje na internetu pročitala (ako nisi, evo ja ti dajem tu informaciju) da je ovih dana preminuo čuveni novinar Pero Zlatar, koji je, radeći svoj posao, proputovao oko 180 zemalja svijeta. Malo je reći da je davno postao legenda jugoslovenskog novinarstva. Putevi Pere Zlatara i moji ukrstili su se dva puta. Prvi put kada sam služio vojni rok u Sarajevu. Sa… Read more »
Kako zanimljiva priča! Ja sve očekivala da čujem da si izvozio to i već se spremam da guglam, iako mi čudno kako ne znam za taj podvig, jer tada nije bilo puno takvih tura i mi, potonji, znali smo za te pionire cikloturinga. Ja bih na tvom mestu uradila to sad ili kad prilike dopuste – kao omaž sebi prošloj 😉 Eto, samo ideja.
Dobra ti je ideja… i vjerujem da bih o njoj razmislio da imam bar pedeset a ne šezdeset godina. Mislim da sam prestar za pedalanje :). No, ko zna… možda se i odvažim na taj put, dionicu po dionicu, ali avionom. I ko zna koja ću mjesta usput posjetiti. Možda jednom…:). Ti si mi inspiracija.
Kakva snaga, stabilnost, disciplina, vrednoća, bogatstvo! Golim okom je vidljivo koliko ovaj konvencionalni život u zoni komfora, koji je sve samo nije komfor, otupljuje (fizički, emotivno i mentalno) i osiromašuje, bar meni tako izgeda. Da li si dobila negde na putu želju da se zadržiš na duže staze? Ako da- zašto, kako, gde, i zašto to nisi uradila. Koliko je teško sada u zimskoj Patagoniji pisati o Japanu od pre par godina, kako osvežavaš priče iz glave? Što se tiče naj iskustava piši šta god hoćeš, meni je sve zanimljivo, a i već će se neki od komentatora naći da… Read more »
Slažem se sa konstatacijom da konvencionalni život čini od nas sve nesposobnije jedinke koje prestaju da budu sposobne da prežive čim im se iz bilo kog razloga uskrati neki od tih civilizacijskih dometa. Zamisli samo kad izgubiš telefon, koliko si osakaćen jer ne znaš nijedan broj, ne možeš da obaviš online transakcije… živimo život koji od nas pravi zavisnike od tehnologija. Što se pitanja o pisanju tiče, imam puno beleški a i pisala sam skoro svakog dana, tako da mi minuli rad smanjuje sadašnji rad. Međutim, to nije baš mnogo zabavno, jer je lakše napisati novi utisak, nego preraditi stari… Read more »
Ćao, nisam se javljala do sad ali sve pratim redovno. Mene zanima ko je ta jedna osoba koja uvek boduje najgorom ocenom svaki tvoj blog, isto i vlogove uvek samo jedan dislike. Izgleda da te neko privatno ne voli a prikazuje ti se kao verni pratilac. Hoću da mu ili joj kažem da je to jadno i da govori o bednoj prirodi. Toliko od mene. 😉
Sitne duše, ne dotiče me to 😉
„Najbitniji od svega je osećaj da, šta god da se dogodi, ja sam živela. I bila srećna.“ Mislim da ova rečenica donosi mir svima koji mogu da je izgovore.
Nemam nikakvih predloga za „naj“ ali želim da Vas pitam da li ste ikada poželeli da ostanete da živite u nekoj državi poput Francuskinje bekpekerke koja se zaljubila u Sarajevo? 🙂
Nisam nikad želela da stanem i smirim se na trajno, a kada bih to poželela, ima nekoliko zemalja gde bih volela da živim: Tajland ili Kambodža, Singapur mi je bio zanimljiv u tom smislu kao centar azijskog sveta odakle se lako ide bilo gde, prošlog leta dopala mi se Španija, delovi Španije, kao i Portugal…
Pretpostavljam da Vam se onda Japan svideo samo kao posetiocu/putniku.
To je jako specifično za Japan. Tamo sam mnogo puta pomislila kako bi bilo dobro živeti kao stara osoba, jer je sve prilagođeno njima. A nisam ga sad pomenula jer ako nemaš japanku penziju, sa svim povlasticama koje ona podrazumeva, onda to sigurno nije najbolji izbor. Ako bih to imala, onda da, svakako bi Japan bio zemlja gde bih volela da živim.
Snežo,imaš li saznanja o Brajanu?Da li je još u Turskoj?
Da, tamo je i super je, puno putuje biciklom ali baza mu je u Antaliji, nedavno smo bili u kontaktu.
Uf,bre, Snežo! Ovo se zove „Evo vam srce na dlanu“ ❤️ Na kraju i suzu pustih 😢 Kao ideja za blog: 5 momenata kada si naknadno shvatila da si pogrešila i da je trebalo drugačije da uradiš. Pozdrav od V&V
Uh, to je tema za razmišljanje. (A i neke od najvećih grešaka su baš lične, pa ne bih pisala o njima.)
Ali naći će se nešto 😉
tek kad kreneš u promene …naslutićeš moći svoje endogene
Baš tako 😉
Pratim Vaše putovanje tek odnedavno, tako da sa podjednakim žarom pratim nova dešavanja, ali i pominjanje onih prethodnih. Svi zajedno uživamo o ovoj neobičnoj, unikatnoj životnoj priči, Vi – živeći je, a mi čitajući, gledajući iz prikrajka naših života. Izuzetna iskrenost i promišljanje krase ove tekstove i zaista, sa nestrpljenjem , očekujem svaki sledeći. Pozdrav Snežo i srećno u nastavku putovanja ( koji se smeši, zar ne?)
Hvala puno 🙂
Na suptilan nacin, pitkim stilom, pokreces neka od najosetljivijih tema/pitanja ljudske intime (pocela da citam i knjigu-LP/Licne price), u kojima ce se pronaci svako ili bar vecina „folovera“, i to u najdirektnijoj mogucoj komunikaciji. Upravo je taj momenat ono sto je fascinantno, taj dvosmeran pravac koji omogucujes (evo i s moje strane malo -naj,naj prefiksa..)
Hvala na lepim rečima. Slažem se za tu dvosmernost, a vidim da i neki naši veliki pisci to sad otkrivaju, tipa Tokina, koji prodaje sam knjige na Kaleniću i oduševljen je zbog tog realnog kontakta sa svojim čitaocima, ili Tiago Stanković koji zbog izolacije piše dnevnik na FB i oseća se (kako sam kaže) kao Tolstoj kad je odgovarao na pisma svojih čitalaca.
„Postoje prilike i postoji vreme.
Retko ih čovek zajedno sretne.
Čuvajući vreme, izgubimo prilike,
čekajući prilike, izgubimo vreme.“
Vi ste uspeli u svakom smislu!
Uživam u Vašem pisaniju..
Veliki pozdrav!
Divni stihovi, hvala!
Pozdrav Snežo, pratim Vasp od samog početka, tj pročitala sam svaki vas blog od te 2011 do danas i mogu da se pohvalim da Vas poprilično dobro poznajem i ako se zapravo nikada nismo upoznale. To kažem jer sam na sve vase „naj“ momente iz ovog bloga uspela da naslutim vas odgovor i pre nego što pročitam, osim za jedan. Naime, mogla sam se opkladiti da jednim od najneizvesnijih momenata smatrate momenat u Rusiji kada ste ostali bez dokumenata i prodavali kvas. Bas sam se iznenadila da je to bilo dosta ranije. Pišite nam o NAJKOMIČNIJOJ situaciji na vašem putu,… Read more »
Zdravo Cico 😊 Hvala na praćenju sve ove godine ❤️ Kad je reč o tome u Rusiji (nisu dokumenta, nego je podstanar pobegao i ostavio mi dug od 600 eur za infostan), ja nisam ni razmišljala o prekidanju puta i vraćanju, ta opcija uopšte nije ni postojala u tom času kao nešto o čemu bih se preispitivala. Jedino sam se brinula kako da preguram period dok ne nađem novog stanara, te sam tako odlučila da radim i volontiram. Ni kad me je Brajan ostavio u Turskoj nisam ni na sekund razmišljala o povratku, nego samo kako ću dalje. To u… Read more »
Puno srece i uspeha u daljim pohodima ;)!
Zahvaljujem 🙂
Teski trenutci se mnogo vise pamte jer smo morali mnogo vise da se trudimo i sigurno se vise uci kroz te teskoce. Uzivaj u svakom trenutku i lepom i teskom, a i mi sa tobom citajuci tvoje price/knjige. Veliki pozdrav
Jeste, uči se najviše kroz teškoće i zbog toga se to i pamti. Hvala!
Lepo je podsetiti se starih podviga 🙂
Ovih dana je i meni tacno 7 godina od putesestvija motorom po Bugarskoj i Rumuniji (Transfagaras-Transalpina).
Ovaj tekst i video su me naterali da ponovo provrtim slike i podsetim se te avanture ( album 🙂 )
E pa bravo, čestitke! baciću pogled, hvala!
Divna prica Snezo!
zaista mi dajes inspiraciju , kao i mnogima verujem , stalno!
Sjajno! Ti si savladala strahove koje mnogi od nas nikada neće i zato ti se duboko klanjam i zato te pre svega i pratim! Drago mi je da poznajem osobu kao što si ti jer pokrećeš neku pozitivnu energiju u ljudima da se odvaže, da probaju, da vide šta je iza sledećeg brda, da se pokrenu iz ove tužne kolotečine. Puno te pozdravljam i iako nekada nemam šta da kažem, napišem, znaj da pratim svaki tvoj korak sa puno pažnje!
Predstavi holivoody svoj roman