Lice ljubavi
03.06.2020
S godinama, sve manje se zanosimo idejom da bismo mogli da budemo neko drugi, neka idealna verzija sebe: hrabrija, srdačnija, plemenitija osoba od one koja smo. I sve smo manje u stanju da nešto menjamo kod sebe i da se prilagođavamo drugima, koliko god da nam je do njih stalo. Postaje nam i mnogo teže da donosimo velike i važne odluke – upravo zbog toga što znamo koliko smo nesavršeni, slabi, grešni. Ali koliko god bili svesni svega toga, ponekad nam se i u zrelom dobu dogodi da se zanesemo, da nas privuče ideja koja je veća od naših stvarnih mogućnosti. Možda je reč o nadi da ipak nismo sudbinski određeni svojom prirodom, već da nas emocije mogu izbaviti od nas samih, prevodeći nas preko naših sopstvenih granica. Ali zalud.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
(ostadoh bez reci; stagod da napisem – nema snagu koju zasluzuje ovo tvoje „srce na dlanu“) <3
Evo i ovako 💓
Opet me, po ko zna koji put, odusevila tvoja mudrost, pronicljivost, snaga, izrazajnost, osecajnost, samospoznaja. Ti si izuzetan ucitelj, Snezana. Hvala ti sto postojis i delis svoj put sa nama
Wow! Hvala puno na ovome! 💓
Stvarno filmski rasplet za Pera. Zahvaljujući Vama, otišao je u dom pun ljubavi kao što i zaslužuje. Ne biste pogrešili ni da ste ga poveli, ni da ste ga zadržali privremeno. Samo niste imali dovolno vremena da ga naučite šta očekujete od njega (da ne kažem da ga dresirate). Nije vazno što je kratko vreme bilo provedeno sa njim, pokazali ste mu šta znači biti stvarno voljen i našli mu najbolji dom. Znam da je teško kontrolisati se i vaspitati psa toliko željnog ljubavi kad Vas pogleda tim predivnim okicama i njuškicom, sa pozivom na igru. Učinili ste mnogo za… Read more »
Ja sam, u stvari, htela da ga zadržim dok sam ovde. To mi je i Katalina govorila, kao i više prijatelja koji imaju pse. Međutim, oni pomenuti dušebrižnici toliko su me naplašili, da sam počela da se osećam krivom, kao da radim nešto nehumano što brinem o psu kog ne nameravam da zauvek zadržim. Tako sam odlučila da ga više ne viđam, već da mu nađem što pre dobar novi dom jer kreće zima, a kod Kataline nije imao dobre uslove. Slažem se sa ovim poslednjim, zaista smo dali jedno drugom mnogo toga – i to je i najbitnije (uz… Read more »
Koja iskrenost,hvala na ovome,hvala na ovom učenju suocavanja sa samima sobom♥️♥️♥️ovo mi je za budocnost..HVALA..♥️♥️♥️A Pero ma njemu nije moglo bolje ispasti u životu♥️♥️♥️..
Drago mi je ako ti pomogne delić mog iskustva.
Prelepa i dirljiva priča. Pratila sam od početka sve Vaše dogodovštine i dileme u vezi sa Perrom, ali ovakav rasplet nisam mogla ni da sanjam. Prosto neverovatno koliko je na kraju sve dobro ispalo. Prebolećete udaljenost od njega kada znate da mu je dobro i da ste za njega učinili sve što ste mogli.
Da, ni ja se ne bih nadala ni u najluđim snovima takvom raspletu. zato i jesam presrećna. A ova tuga, proći će me jer je najbitnije da je njemu dobro tamo 🐾🐾
Toliko sam pod utiskom ovog Vaseg bloga, ali izgleda nemam dovoljno adekvatnih reci da iskazem divljenje prema ovako iskrenoj prici o stavovima i osecanjima i samospoznaji, gde svaki citalac moze da nadje mnogo toga sto bi mu pomoglo da i sam poraste i postane bolja osoba… Veliko HVALA za ovaj Vas poklon Vasim pratiocima!!!
Hvala na čitanju i ovim predivnim rečima. To mi je najbolja nagrada kad dotaknem čitaoca i najbolji motiv za dalje pisanje.
Divno, iskreno, mudro. Da se procita pred donosenje svake bitne odluke. Duboko verujem da za iskrenost prema sebi uvek dodje nagrada, a to je u ovom slucaju savrsen dom za Perra.❤️
Zanimljivo razmišljanje, moguće. Sad, iz ove persepktive, lako mi je da pametujem i da kažem kako je moralo da ispadne dobro kad je toliko pozitivne enegrije bilo uloženo u to. Ali, znamo da nije moralo, da je to ipak sreća.
Ti ostavljaš dubok trag, gde god da prođeš.
Ne znam to, ali ovo mi je veliko iskupljenje za koješta loše što sam ostavila iza sebe. Baš sam srećna zbog svega kako je ispalo.
Ja sam covek koji ne veruje u slucajnosti, tj. mislim da sve, negde,ima svoj razlog.. Tako i ovo tvoje „prinudno“ zaustavljanje zbog Korone „iznedrilo“ je (bar) dve lepe stvari. Sa velikom paznjom prateci sve tvoje objave i dileme vezane za „klempu“ :), a i iz ovog teksta pisanog iz dubine srca, vidi se, dobili ste oboje bas ono sto vam je bilo potrebno. Perro naposletku topli dom i svoje mesto za „pripadanje“. A i kolicinu ljubavi i brige koju si mu darovala i za ovo kratko vreme zapamtice i on, a i ti, za ceo svoj zivot.. A ta spoznaja… Read more »
Jeste, dragoceno je, ljubav je uvek dragocena. Da ostanem dosledna ličnom tonu bloga, reći ću da verujem da me je Perro ponovo gurnuo na onaj put zajedništva, traganja za njim. I hvala mu na tome.
Draga Snežana, Čitam ovo i samo što ne zaplačem, ali svakako se slažem sa vama i smatram da ste doneli najbolju moguću odluku. Putovanje biciklom sa psom, pa makar imali i neograničeno mnogo novca, bilo bi jako zamorno i zahtevno. Već sad i vi sami nekad nailazite na probleme prilikom prelaska granica, pogotovu na manjim graničnim prelazima. Strah me i da pomislim koliko bi to bilo teže sa dokumentima za psa. Plus, sećam se jednog vašeg videa u kom ste prelazili jednu granicu biciklom. Stazica je bila jako uska, blatnjava, morali ste prenositi prtljag iz više puta, pa se vraćati… Read more »
Ma Perru upala sekira u med 😉
Jako lep tekst zaista!! Kao sto sam vec pisao, pronalazim se u Vasim opisima. Iako mi drugi ljudi kazu da se odlicno snalazim u drustvu, istina je da me to sve nekako umori i da mi treba prostor i vreme da „napunim baterije“. U psihologiji kazu da je to introvertnost 🙂 Kako god, hvala Vam na ovom tekstu kom cu se sigurno vracati jer je koristan za mene. Pogotovo ovu zadnju recenicu treba negde da „urezem“ 😃
Postoji komunikativni introvert kao i nekomunikativni ekstravert, a i drugačije dve kombinacije. Ali nije bitan naziv, već to prepoznavanje šta nam je potrebno da bismo dobro funkcionisali. I toga se ne treba odricati, jer odricanje od sebe vodi u nezadovoljstvo, a ono u bolest (i fizičku i psihičku). To je kao sa arhitekturom: kostur ne smeš da srušiš, inače ode sve u đavola. Ovo ostalo što se kači na kostur može da se menja i prilagođava i to je ono na čemu uvek treba raditi.
Kao sto je gore napisala Marika i mene zadivljuje Vasa mudrost. Za mene ste takodje odlican ucitelj, Vasi tekstovi uvek izlaze u pravom trenutku za mene i uvek pronadjem neki koristan roditeljski savet 🙂
Ovo ‘roditeljski’ me štrecnulo, hahah, šalim se, naravno, meni je mnogo drago što me prate i neki mladi ljudi i što nalaze nešto za sebe zanimljivo ili, eto, mudro, u svemu ovome.
Hvala ti! I ti i Klempa ste srećni što ste se našli. Toliko je dobrog proizašlo iz vašeg susreta. Kud ćeš veće sreće!
Jeste, mnogo dobrog za oboje 🙂
Divan tekst koji topi i najtvrdje srce. Mislim da si dobro uradila i da će Pero biti srećan tamo gde je sada. Želim ti svako dobro!
Hvala!
Kad samospoznaja i ljubav u dramatičnom susretu-pronađu svoj ventil kroz pisane reči,onda višeslojnost i kompleksnost prikazane situacije dobija završnicu u ovako sjajnom tekstu iz kojeg učiš,preispituješ se ili se prepoznaješ,postaješ bolji ili se osećaš bogatijim pa i lepšim u suštini…Filmski srećno rešenje za sve učesnike istinite priče zaista je i nagrada koja je sama po sebi sadržajno kvalitetna i lepa pa čoveka ostavlja bez adekvatnih reči za izražavanje stvorenih emocija.Pozdrav za Perra u novom divnom okruženju,hvala Snežo na ovoj po svemu posebnoj priči o ljubavi…
Super si odlučila, što si sagledala stvari iz dublje perspektive. Povesti psa sa sobom bi značilo i mnogo rizika, za tebe, ali i za njega. Kasnije bi se kajala ako bi mu se bilo šta dogodilo usput. Ovako si učinila pravu stvar, obezbedila si mu sigurnost i udomljenje. Bravoooo! I ne osvrći se na dušebrižnike. Ne volim zastranjenost, preterivanje u bilo čemu i često mi je muka od komentara tih ljudi koji ,,toliko vole pse“ da postaju agresivni prema ljudima koji ne dele iste emocije ili stav. Ovo piše neko ko ima jednog ludooog, čupavog Duleta, kog voli najviše na… Read more »
Veliki pozdrav čupavom Duletu! 🐶
Kazu u svemu oko sebe mi vidimo sebe. Pa se pitam da li i ja vidim sebe kad citam ovo. Pitam se, da li pomiriti se sudbinom i reci tako me je prioroda napravila, je znak mudorsti i prihvatanje ili samo bezanje od onoga sto nas ceka, pre ili kasnije. Most ili cuprija..
Mislim da je dosta komplikovano i nema jednostavnog odgovora. Možemo se menjati, u mladosti mnogo lakše nego kasnije. Možemo ublažiti dosta toga što nam je dato karakterom i naučiti da živimo sa tim sa što manje posledica po nas i bližnje. Važno je da nemamo iluzije o svojim granicama – da nas ne ponese želja i mašta i emocija, pa se osvestimo kad bude kasno, kad već povredimo svoje bližnje. To su jako individualne stvari a u svakoj relaciji svaka strana za sebe mora da prosudi šta može a šta ne može da promeni. Sasvim banalno, ako mrziš da pereš… Read more »
Perro živi sudbu svoju…..jer,realan biti…. odluka na mestu ….zarad Vaše dobrobiti
Perro živi sudbu svoju…jer,realan biti…odluka na mestu….zarad Vaše dobrobiti …gdjo Radojičić
Jeste, sasvim sigurno.
Divno iskustvo. Zaista filmski i za pamćenje. I prelijepo preneseno. Vratiću se ovom tekstu još koji put, sigurno.
Hvala!
Jeste, sve stoji. Samo svrati kad god te put nanese na blog 👋👋👋
Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast,
dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast;
napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast…
Haha, gde se seti ovoga! Bravo! i hvala 🙂
Hvala na ovoj ispovesti!
🌻🌻🌻
Predivno, a u isto vreme i tužno…
To je otprilike i definicija ljubavi 😊
Uh, Snežo, kako je ovo dobro napisano. Znam da se ponavljam, ali skidam kapu i naklon do poda. <3
Hvala Vojo 😊 Ovo je pisano iz stomaka, što se kaže.
Sjajan članak. Mislim da ste doneli ispravnu odluku. Definitivno bi vam bilo jaako teško na putu sa njim. Svako dobro.
Hvala 😊
Bravo Snežo, što je razum pobedio i ako je teško.Hvala ti na tvom iskrenom delenju.
Da li zbog Vaše iskrene, ljudske priče i dileme ili sam i sama u nekom čudnom emotivnom kovitlacu, tek ova priča o Perru me je dotakla i dovela do suza…onih suza nakon kojih se osećate bolje i pročišćenije…hvala Vam!
Drago mi je da vam se dopala. iako ste krenuli od kraja 🙂 Prethodilo joj je mnogo dilema iz prethodnih blogova…
♥♥♥