Nakon nekoliko nedelja, Perro je počeo da sluša moju komadnu „NO!“ I ako zastane da se njuška sa nekim uličnim psom ili potrči prema čoporu, dovoljno je da mu viknem to: „NO!“ i da se brzo vrati. Uvek me pogleda očekujući moje odobravanje što je bio poslušan. Niko nije srećniji od njega kad mu potom dam neku nagradu u hrani ili ga samo pomazim po glavi.
Jedino sam nemoćna kada šetamo izvan grada i Perro ugleda krave i fazane. Tada ga ništa ne može zadržati. Otme mi se i jurne na njih. Jednom je saterivao bika desetak minuta po njivama, dok ga jedva nekako nisam prizvala.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Žarka Vukovića Pucara 7, Beograd (RS)
Matični broj: 67783255
Poreski broj: 114696357
Delatnost i šifra: Umetničko stvaralaštvo – 9003
Web: snezanaradojicic.com
Kontakt: ciklonomad@gmail.com
Iskazane cene ne sadrže PDV - obveznik nije u sistemu PDV-a.
Ako neko voli životinje, onda sam to ja! Sve bih ih usvojila, milion suza sam već prolila zboh njih. Čitajući tekst, moja prva reakcija je bila čista romantika , “ Toooo, povedi Peru sa sobom, kako je to divno, imaćeš drugara, saputnika, nećeš biti sama, psi su odani prijatelji…“ Ali čitajući dalje, menjam mišljenje. Pre svega, plan o fazama je super. Dobar je za testiranje i sebe i psa. Ali … Kažeš za sebe kakva si, kažeš i kakav je Pero. Pa vi ste identični. Verovatno te je zato i privukao. Voli tebe ali voli i slobodu. Šta kad pojuri… Read more »
Kalista, hvala veliko na ovom promišljanju, jako mi se dopada. I tačno je: već sam shvatila u tim našim šetnjama koliko je on svojeglav, baš sam se suočila sa jakim karakterom, na moje iznenađenje (inače, ne znam ništa o psima). I pitala sam se da li bi se to dalo promeniti. I onda se dešavalo da me sluša i prati 10 puta, i ja pomislim, okej, iskorenili smo to, istrenirala sam ga, ali 11. put on ponovi kao da ništa nije naučio i onda i 12. put isto, pa 13. opet bude ‘po mom’. Pitala sam se da li je… Read more »
„Bolje sad dve nego kasnije 1000 suza“ – ovo mi je najbolji komentar od svih do sad pristiglih koji bih i sam potpisao. Jako je lako nama odavde da navijamo i prizeljkujemo jos egzoticnije price sa kraja sveta. Cini mi se na neki nacin neodgovorno cak i davati misljenje koje bi podstrekavalo nekoga na to da u ovom slucaju ide putem srca. El Perro je super prica za sad i ovde, manje si usamljena, imas nekog sa kim delis vreme i emocije, na kraju krajeva imas o cemu i da nam pises. Ali mislim da to tu treba i da… Read more »
ma da, sve stoji, samo je teško… no javljaju mi da je perro dobro, jede normalno, živahan je normalno… tako da me to raduje.
Snezo moj utisak je da si ti u sebi vec odlucila da ga povedes,sad to resavas razumom tako sto pravis sve te pripreme i faze, sto je stvarno super. Sigurno nece uvek biti lako, al nisu ni mnoge druge stvari!
Bice divno pratiti vas zajedno ubuduce 🙂
Ne znam, i jesam i nisam. Čas mislim i osećam jedno, čas drugo.
Ja ti se divim što si uspela da racionalizuješ svoj odnos sa Perom! Ja to ne bih mogla. On bi definitivno već bio sa mnom, a ja bih to pripisala sudbini. :))) Zaista, biće jako naporno putovati sa njim. Ne znam kako je za prelazak s kučetom na relaciji Čile-Argentina, a da ne pominjem druge zemlje J.A. i nastavak ka severu, povratak u Evropu? Kakav je to potencijalni stres za kuče, ako bude moralo da živi u gradu sa tobom, makar i privremeno? S druge strane, to će te terati da budeš aktivna čak i kad se vratiš u urbanije… Read more »
Moram tako, jer predobro poznajem sebe. Ceo život izbegavam tu vrstu obaveze jer sam naprosto preveliki konformista (čitaj, sebična) da bih brinula o nekome. Može kratko i kad meni odgovara, ali na duge staze, nikad. A sad mi, zaista, s jedne strane jako prija da imam nekog poput ovog kučeta, dok sa druge, ne verujem sebi u tom smislu. Svakako bi bilo tehinčkih problema, ali, iskreno, mislim da su oni uvek najmanji razlog za odustajanje od nečega. Ako ja prelomim da ovo kuče ide sa mnom, tehnički problemi biće mi najmanji problem, ako me razumeš 🙂
Slažem se sa kučećom dilemom!
Ali se ne slažem sa definicijom sebičnosti. Ti si racionalna, donosiš odluke priznajući i uvažavajući svoje potrebe i karakter. To je hrabrost i iskrenost, to nije sebičnost!
Sebično je ići za trenutnim porivima ili činiti stvari zbog kompromisa. Ovo tvoje, to nije!
Haha, pa hvala ti od srca na ovome <3 Jesam racionalna i nastojim da budem iskrena koliko mogu prema sebi. Uvek me, naravno, obraduje kad se ispostavi da sam mislila lošije o sebi nego što sam ispala na delu. Ali bolje tako nego obrnuto, da se razočaravaš u sebe. Ko zna, možda sam ja već u sebi odlučila samo toga nisam svesna. Evo, maločas, tražim malu uštvu (Perra) koji je nekud otišao jer su kapije ostale otvorene, Katalina je ko zna gde i nije ga vezala, a napolju lije ko blesavo, potop, i prošla je ponoć! I ja ko luda… Read more »
Nije lako doneti takvu odluku. Pogotovo u situaciji stalnog kretanja i prelaženja granica. Pogledaj kakvi su uslovi za ulazak psa u sve zemlje tvog potencijalnog boravka, jer karantin je negde obavezan uprkos svim potbrdama o zdravstvenom stanju psa i primljenim vakcinama. Ono što mene trenutno sprečava u uzimanju psa je što uvek moraš imati neki ekstra novac sa strane za nepredviđene i ne daj Bože posete veterinaru, a i kvalitetna hrana nije mala stavka u budžetu. Mnogo više ćeš trošiti na hranu, pogotovo što će i on biti fizički aktivniji i više će jesti. Pero je divan i uživaj sa… Read more »
I to stoji, sveukupno, to nisu uopšte zanemarljivi troškovi. Recimo, poseta veterinaru od 15 min koštala je 12 eur, plus lekovi 10 eur. To su meni dva dana na putu, a otišlo je za pola sata i ništa spec., samo ga pogledao. A najgore je što je to baš kao za dete, kome kupuješ i plaćaš sve, pre nego za sebe.
Biće hrabar potez povesti i psa sa sobom na tako dalek put jer je to ipak velika obaveza ali sa druge strane i prijatno društvo koje ne zanoveta, ne duri se i nema suprotno mišljenje i društvo koje će te bezrezervno zavoleti. Često je teže sa ljudima deliti putovanje nego sa jednim takvim prijateljem kakav je pas. Tehničkih problema će sigurno biti ali ne sumnjam da ćeš ih ti prevazići. I na kraju zamisli naslovnu stranicu u nekom vodećem svetskom globtroterskom časopisu „Žena i pas – od Ognjene zemlje do Aljaske“… pa kao „Zov divljine“! Želimo ti svako dobro i… Read more »
Haha, ovo za naslovnu stranicu 🙂 Posle bih morala Perra da vučem po tribinama i na TV gostovanja 😉
Cao Snezana,
racionalno si sve dobro sabrala,oduzela,podvukla,gresku nisam nasao. Ostaje jos samo onaj deo koji se ne prevodi u reci ili racunicu. A taj deo ces sama naci,verovatno ti je potrebno malo vremena da te popusti ona racionalna „racunica“.
Da se mene neko pita,ne postoji tacan odgovor u vezi Pera,kako god odlucis bice i lepog i ruznog,ali zar nije tako sa svime? Jin-jang 🙂
Pozdravljam te.
Dane
Pa da, sve je tako, nemam ni ja ništa da dodam ovom tvom komentaru 🙂
Hvala!
Pre oko godinu i po našla sam jedno žuto kuče sa otvorenim prelomom zadnje desne šape. Nisam imala izbora, moralo je hitno kod veterinara. Onda sam imala izbora i, iako mi je u tom teškom životnom trenutku najmanje trebao pas, odlučila sam da ga zadržim. Mnogo mi je pomoglo njegovo prisustvo… Čini mi se da to tako ide – mi spasemo njih, a onda oni spasu nas:)
Navijam za vaš tandem, sigurna sam da će, uprkos teškoćama koje to nosi, obostrana korist (čitaj: ljubav) biti neprocenjiva!
Naravno, konačna odluka je samo tvoja!
Drago mi je zbog žutog kučeta i vas, predivno <3
Ja se ne bih mnogo dvoumila da sam kod kuće, nego bih ga uzela. No put i to ovakav na kome sam, sasvim je druga priča. Otud tolika dilema.
Meni se ne svidja odgovornost tokom prelaska granice mislim da ja ne bi nikog vodila ali bi dok sam tu bila sa njim zar ne postoji mogucnost prelaska granice psa bez da bude tvoja odgovornost,on ce nauciti trcati za tobom
Ne bi nikad peistala da pas bude cipovan na moje ime a da sam putnik za psa to nista ne znaci a za tebe ne primorava te ni nasta
Psa bih uzeo samo ako sam siguran da ga mogu vratiti gazdarici kad nastavim planirani put. A s obzirom na potencijalni problem sa kokoskama nove gazdarice, verovatno ni sada. Vas put na sever kao i sva vaša prethodna putovanja su ispunjena nepredvidljivim izazovima i brzim odlukama u kojima pas može da bude problem i prepreka. Mnoge zemlje imaju rigorozna pravila za dovodjenje pasa koja ponekad zahtevaju i karantin…. Moje prijateljsko razmišljanje…..znam da cenite i zelite da čujete tudja mišljenja…..hvala za još jedan zanimljiv blog.
Psa bih uzeo samo ako sam siguran da ga mogu vratiti gazdarici kad nastavim planirani put. Mogu da ga vratim, to je njena ideja, i kad je o tome reč, sigurna sam da ne bi nešto izmenila. Ona je okej čovek osim što je opuštena kad treba nešto da se cima. Međutim, ako bih ga sad uzela i provela naredna 2-3 meseca sa njim, to bi nas mnogo zbližilo. Više se tu bojim za psa, nego za sebe, koliko bi se on vezao. Uz to, morala bih da ga odvojim i od ove dve doge sa kojima on ipak voli… Read more »
Pročitala sam u nekom komentaru na Fb kako ste odlučili da ne vodite psa sa sobom. I tako sam se smorila. Nakon ovog teksta sam se ipak obradovala, da postoji nada da ćete ga povesti i promeniti svoj i njegov život zauvek. Kao neko ko ima pse od malena, znam koja je to obostrana ljubav. Sada imam Lesi. Usvojili smo je kad je imala 3 godine, iz šinteraja. U tom trenutku nisam ni razmišljala o psu jer sam mnogo radila, imam mali stan bez terase, međutim ugledala sam slučajno njenu sliku, izgledalo je kao da plače. Morala sam je spasti.… Read more »
Ih, Nađo, pa nemojte tako, mislim, to za smaranje 🙂
Lepa priča za Lesi <3
Mislim da je to gotova stvar,da imaš suputnika♥️♥️♥️♥️..Da si pala na šarm(i ljubav naravno)…
Moguće, moguće… 🙂
Ja bih rekao da je odluka vec donesena samo jos da se oblaci sumnje rasciste, pocetak jednog predivnog prijateljstva 🙂
Ne znam, ali saznaću 🙂
Ja sam veoma veliki ljubitelj životinja pogotovo pasa.Pre neki dan našao sam malo štene napušteno i bez ikakvog razmišljanja uzeo sam ga i odneo kući a s obzirom da živim na selu to mi ne predstavlja veliki problem da imam i nekoliko pasa. Od kako sam prvi put pročitao za Peru odmah sam bio srećan kada si pomenula da ćeš ga možda povesti sa tobom i navijao sam za to. Međutim kada sam malo bolje razmislio mislim da je mnogo bolje da ostane tu gde jeste jer ipak to je baš velika velika obaveza. Kao što je neko ovde rekao… Read more »
Slažem se sa time, ali ostavljam mogućnost da se promeni štošta u narednim mesecima. Hvala na mišljenju i podeljenom iskustvu 🙂
Draga Snežana, verujem da smo svi koji te pratimo shvatili kakva si ti osoba tako da je opis svih tvojih razloga za činjenje ovog ili onog suvišan. Moj stav je da ostaneš u kontaktu sa psom dok si tu ali da ga ne vodiš sa sobom. Zašto? Bojim se da će se desiti neka situacija u kojoj ćeš ga se morati odreći a onda će ti biti jako teško. To savetujem iz nekog sličnog iskustva. Ovako , ti ćeš otići a on će ostati u svom kraju ipak siguran.U svakom slučaju odluka je na tebi ali bih volela da bude… Read more »
Draga Koviljka, hvala na mišljenju. Ja sam te razloge pisala najpre zbog sebe, jer meni treba da se javno preslišam, da to na taj način prestane da bude samo moja unutrašnja dilema, već da je vidim odvojenu od mene, kao nečiju tuđu – a što mogu samo kad je ‘okačim na tarabu’. Pomažu mi i komentari, saveti, razmišljanja, predlozi. Kroz njih se i ja ponovo preispitujem. Tako da mislim da je ovo dobar način da na kraju nađem svoj odgovor – jer on će, naravno, biti samo moj. Hvala na lepim željama 🙂
Zanimljiva priča kao i uvek o tvom boravku u ovoj užasnoj situaciji. Pas je veoma interesantan i vidi se da si se dosta vezala za njega to je i razumljivo u trenutku u kome se nalaziš. Ja mislim da ne treba da ga povedeš sa sobom. Razlog je što si ti orijentisana samo na sebe a kuca može da ti pravi neprdvidjene probleme. Drugo kada odeš u tvoje novo prebivalište treba da nastojiš da ga sve manje vidjaš, da svaki put napraviš veću distancu. Sigurno je da i kučići osećaju ko ih voli i mogu da pate. Sećam se filma… Read more »
Da, znam d aosećaju i pate i to mi je trenutno najveća briga. zapravo, poslednjih 10-ak dana sam smanjila naše druženje upravo zbog toga da se ne bi dodatno vezivao. Ove faze su, mislim, dobre u slučaju da mu bude jako teško. Dogovorila sam se sa Katalinom i još jednom ženom koja je ovde na smeštaju da me informišu o njegovom ponašanju. Ako bude mnogo patio, svakako ću nešto preduzeti.
Draga Snežo, ovo ti je veliki izazov, racio ti kaže jedno a srce drugo.Iako ceo život imam pse i znam šta to znači i uvek sam se u tim situacijama vodila srcem,ti si u potpuno drugoj situaciji nego svi mi, mi smo mogli sebi da dozvolimo da se upravljamo srcem jer smo kod kuće a ti si na putu, i koliko sam razumela nikada nisi imala psa.U početku sam bila oduševljena idejom da ga usvojiš ali sada sve više mislim da je možda bolje da poslušaš racio.Želim ti svako dobro.
Hvala puno! Racio me spasava na putu, spasava svakoga. Nekome sam otpisala u čemu je suštinska razlika: ogromna je razlika imati psa kod kuće i povremeno se baviti njime (koliko god to puta dnevno bilo, i dalje je povremeno) i živeti na putu sa psom 24/7, non-stop, brinuti se o njemu, o svemu s njim u vezi, te ga često stavljati ispred svega što je sa tobom u vezi, dakle, ispred tvojih potreba, tvojih želja i snova. Moj put onda ne bi bio moj, već bi se morao potpuno prilagoditi četvoronožnom saputniku. To su tektonske promene same po sebi za… Read more »
Zaboravite psa, preseljenje je odlican trenutak. Kako rekoste kod Vas je sve komplikovano, u tom slucaju dovoljni ste sami sebi.
Iskreno se nadam da će mi već tokom prve dve nedelje nakon preseljenja biti jasno šta dalje. I da će se ispostaviti da je to bila kratka (ali slatka) zanesenost, te da će ispasti najbezboljnije i po kuče i po mene.
„u nevreme“ Globo trota…američkog započeste ….nenadanost doživljaja… ‘nako usput doživeste …s’tog ukratko -to je to …a biće još ohohoooo
Biće, bože zdravlja 🙂
Iako je Perro glavni junak ove priče, još nešto je na mene ostavilo utisak: brvnara iznutra uopšte ne deluje kao brvnara. U prvi mah pomislio sam da je na fotografiji neki drugi prostor. Deluje udobno.
Slažem se, deluje kao konvencionalni stan, što je i dobro a i nije, možda bih više volela da je unutra drugačije sređena, ali biće mi dobro i ovako, nisam baš zahtevna 😉
Ja bih ovako uradila: probala bih da zamislim nekoliko ekstremnijih situacija sa tvojih dosadašnjih putovanja koje su zahtevale brzu reakciju ili odluku ili pojačan napor, pa onda tu dodaj psa, njegovo moguće ponašanje, njegove potrebe itd. Mislim da bi ti on bio preveliki teret i obaveza imajući u vidu tvoj način putovanja. Ali odluka je svakako tvoja i kako god da odlučiš – srećno! <3
Da, to je dobar način razmišljanja, hvala na ideji!
Uh, čoveče! Na velikom si iskušenju. Što kaže naš narod „Jedno kajanje ti ne gine“. Nešto mi pade na pamet, pošto ti uglavnom kampuješ u šatoru, koliko bi Perrovo prisustvo privlačilo divlje živuljke (one se uglanom klone ljudi, ali kad nanjuše njega…). Kako god da odlučiš, neka ti je sa srećom.
Da, to je jedna od briga o kojima sam razmišljala.
Vidim da se uglavnom težište stavlja na to u čemu bi ti Perro bio prepreka na putu ukoliko ga povedeš. To je ok, ali sa druge strane napravi i listu šta bi ti to dobro donelo, počev od onog emotivnog dela, pa i do praktičnog u smislu zaštite, novo, možda jedinstveno iskustvo, i sve ostalo što ti padne na pamet. Stavljam se u tvoju situaciju, razumem potrebu za slobodom, i ja je imam. Imam i određeno iskustvo sa psima. Nema cenu ta vrsta ljubavi. Mislim da bih ga povela na kraj sveta, do kraja života, pa neka me i malo… Read more »
U ovome što ja radim i kako živim racionalne odluke čuvaju glavu. Dug je put od ‘povela bih ga na kraj sveta’ (kad se razmišlja iz svog doma o tome, kao što sad i ja razmišljam jer imam privremeni dom) i zaista ići biciklom sa psom na kraj sveta 🙂 Da živim konvencionalnim životom, ne bih imala nijednu dilemu. Ovako, imam ih mnogo… Jedna o kojoj nisam pisala je, na primer, šta ako se razbolim? Sama, na kraju sveta, u šatoru, ili negde u smeštaju (koji je teže naći sa ljubimcem). I, ne daj bože, moram da ležim danima. Kome… Read more »
Nije fora da ti pišem iz doma, ja znam da bih ga ja povela. A to, ako se razboliš…pa da si tako razmišljala kad si polazila u avanturu putovanja po svetu, verujem ne bi ni pošla. Ovde kod nas u naselju, ima baka beskućnik od oko sedamdeset godina, po otečenim nogama vidi se da je krhkog zdravlja, spava napolju sa psima, sve deli sa njima, greju je zimi kad spava…i živi. Neću da te ubeđujem, samo kažem, sve je u tome iz kog se ugla posmatra. Ljubim vas.
I ne doživljavam kao ubeđivanje 🙂 Ja se dvoumim na pet minuta, prošla sam sve ZA i mnoge PROTIV razloge. Ove faze napokon mi omogućavaju da malo odahnem od tog razmišljanja i da dam fore i sebi i Perru i vremenu. Kad je reč o tome šta sam razmišljala kad sam kretala u sve ovo a o mogućim problemima, to je kod mene oduvek bilo vrlo jasno. Za sebe nikad nisam marila kako ću, jer smatram da čovek može da se kocka sa svojim životom kako želi. Ali sam oduvek smatrala da to nema pravo kad su u pitanju drugi,… Read more »
Po tome kakva je Katalina, njemu veća kocka dođe da ostane 😂
Kako se uzme. Ovde ima sigurnu hranu i društvo, kao i negu. Ipak ga je ona vodila kod veterinara i platila 500 eur za operaciju. Ogromna je razlika imati psa u dvorištu i voditi psa sa sobom na put. I za psa i za njegovog vlasnika. Zato sam i napisala da je jedno reći „pošla bih sa njim na kraj sveta“, a drugo to i uraditi u ovim uslovima, kao neko ko je već na kraju sveta i zna šta je sve prošao i može da prilično dobro pretpostavi šta ga tek čeka ako svemu tome doda i jedno stvorenje… Read more »
Na Put ne bih vodio psa (perfektno dresiranog….možda!?). Mnogo je situacija,pogotovo bezbedonosnih, kada bi pas bio od koristi ali je isto toliko kada bi bio problem. Ne kažem da nije moguće ali ja ne bih, Perra pogotovo.
Perra pogotovo
Što? Što je blentav? 🙂
Sasvim je jasno,rešiće se to pitanje na najbolji mogući način i za tebe i za Perra.Dok se stvara knjiga o Japanu,susreti sa Perom će biti odlični za zajedničke šetnje,razbibrigu i opuštenu razmenu simpatija i ljubavi u njemu poznatim okolnostima…
Neće biti tih šetnji više, možda još poneka, ali neću ni moći a i ne želim da dolazim svaki dan da ga vidim i šetam. To bi značilo dodatno vezivanje.
Kako bi u kampu sa njim? Da ne smara druge ljude i da im ne zapišava šator. U prirodi je psa da obeležava teritoriju. Da ne laje na ljude, da ne skače na njih ni u igri ili na decu.
Morala bi transporter da nosiš. Šta ako autostopiraš neku deonicu.
Da se ne krvi sa psima domaćina ili mačkom, bilo je reči.
O svakoj mogućoj situaciji treba razmisliti dobro. Samo bi te ograničavao, mislim.
Ionako je divljina surova i nepredvidljiva za jednu ženu, pa još sa „detetom“ 🙂
Da, to je kao da stalno imam šarmantnog ali nemogućeg šestogodišnjaka sa sobom. To mi je neko već rekao, pa sam zapamtila.
Racionalno bi bilo da ga ne uzmeš, a emotivno da ga uzmeš. Sad je pitanje šta je kod tebe jače.
Tačno, osim što bih to malo korigovala: pitanje je šta mora da bude jače da bih nastavila da živim i radim ovako i narednih X godina.
Ja imam psa koji se rodio kod mene ,bilo ih je dvoje a jednog su usvojili rako da je on ostao.U pocetku dok je bio mali bilo je tesko snjim.Cak kad je imao godinu dana imao je fazu da „gricne“nekog na ulici.Da gricne kazem zato sto sam ga poznavala dobro i znala sam da ne bi stvarno ujeo nikog ali imao je tu fazu,cak sam se zbog njega zamerila sa jednim komsijom.Ali nakon toga se izmenio i to ga je proslo samo od sebe sad me slusa .Ranije mi je trebalo citav sat da ga dozovem da ga vezem sad… Read more »
Stalno zaboravljam da ti napišem, ali baš me raduje kad vidim da se komunikacija vratila na blog. Kad vidim sve ove komentare. 🙂 Nisam na FB pa ne mogu da poredim, ali ima li razlike za tebe?
Da, jako je lepo i raduje me, zaista. Mada to nije ni približno kao na FB-u koji je ipak moj glavni medij od početka putovanja. Tamo me prati neuporedivo više ljudi i bude na stotine komentara.
Uz veliko uvažavanje za tvoju ljubav prema psu mislim da bi to dosta usporilo sve tvoje aktivnosti u vožnji i u organizaciji slobodnog vremena tako je moj predlog da tu želju ispunis u drugoj prilici, kada budeš imala više vremena između dva putovanja. S poštovanjem, Milivoje
Da, velika je razlika imati psa kod kuće i psa na putu. Ovde dok sam smeštena i mirujem, super mi je jednostavno sa njim, on je napolju u dvorištu, ja radim unutra, potom idemo negde zajedno. Dok bismo na putu stalno bili zajedno, 24 h bez razdvajanja, jer ne bih mogla negde sad da ga pustim da mi nije pred očima. A bojim se da je to za mene previše i prenaporno.