* Na vezi sam sa Violetom i Đakomom. Pišu mi da se u stan iznad njih uselila neka žena sa detetom. Moguće da je tu samo privremeno. Dan-dva pre nego što su mi to javili, potvrdila sam vlasnicima moj dolazak 20. aprila. Ali onda stiže ta poruka od njih dvoje. Violeta mi se žali kako se sve čuje iz tog stana, posebno kad dete trči ili se igra. Kuća u kojoj su smešteni Violeta i Đakomo Ne morate biti građevinac, da biste shvatili kako su patagonijeske kuće i stanovi veoma loše izolovani. Uglavnom imaju drvenu konstrukciju sa jednostrukim...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Čitajući blog osetila sam snažan mir, a negde shvatih da i ja provodim vreme na sličan način, sa malim varijacijama. Što se tiče Perra, ja ih imam dva udomljena i nije da ti se čini, nego znaju sve. Od kada sam se upoznala sa njihovom prirodom sve više imam potrebu da budem okružena i drugim životinjama. Uzivaj Snežo, hvala na ovom prenetom spokoju, baš je dobar osećaj.🤗🧡
Mene ovaj moj Perro nekad izluđuje, nije dresiran uopšte i nekad je nemoguć. Pokušavam da ga naučim neke stvari, ali čini mi se da je malo mator za učenje. Videćemo kako će se to razvijati dalje 🙂
Ha, ha, pa da, fura svoj fazon, svako ima neku svoju ćud…ja iskreno i nisam za neku dresuru, iznerviraju me, ali uvek je to na kratko, brzo biva oprošteno i primetila sam da vremenom nekako spontano dođe do adaptacije, i to sa obe strane. Kakav je prelep dan ovde, nadam se da je i kod vas tamo isto. Pozdrav za tebe i tvog novog kompanjona 🤗
Bas lepo organizujete i ispunjavate sebi dan. I ja to radim. Probao sam da budem „spontan“ i da ne odredjujem sta bih zeleo da uradim u toku dana ali ne ide meni to, ulenjim se nekako 😄 Drago mi je sto cete Perru jos vidjati, mozda je on bolji komsija od kolega cikloputnika. Hvala Vam sto i pored pisanja knjige napisete lep tekst na blogu. Srecan i Vama Uskrs 🙂
Svaki dan je borba protiv lenjosti i ostalih poroka, ali za sada nisam loša 🙂
Jaoooo! Gledaj tu facu „Vidi me kako sam dobar!’ 🙂 E, ne zelim da zamislim dan kada ces da se otisnes na dalje putovanje i kome ce biti teze od vas dvoje. Nadam se da ce gazdarica ispostovati obecano u vezi sa internetom i dr.
Da, biće to zanimljivo. Ko zna, možda pođe s amnom, mada je pretežak, 10-15 kg više uništilo bi me, jedva i ovo vučem.
Baš deluje umiljato taj tvoj Pera. 🙂
I ja ovih dana razmišljam o nekim starim putovanjima i svim neispisanim putopisima za koje sad imam vremena. Jedan od njih je zapravo o psima tj. Perama u Valparaisu. Isti su kao i ti Patagonijski. 🙂
Mogla bi, samo ne znam kad bi sve stigla a možeš i da crtaš putopisne stripove, što da ne 🙂
karantin u novom sadu….il’ “iz bloga“ izolacija…..kad odvagam prolupao….nekako mi Vaša dođe mamljivija ….gdjo Radojičić
Pa jeste, tuđe uvek slađe, čak i kad je reč o karantinu 😉
Draga Snežana, lepo je što ste našli svoj mir ali me je začudilo da planirate da ostanete u Patagoniji do septembra. Kako stvari sada stoje, do relaksacije nakon epidemije će verovatno doći dosta ranije pa se pitam da li ne žurite ka severu zbog pisanja knjige ili zbog straha od problema u vezi sa koronom? No, u svakom slučaju želim vam ugodan boravak i što više vaših sjajnih tekstova.
Vatroslave, prevideli ste najbitnije: ja sam na južnoj zemljinoj polulopti i ovde su od juna do avgusta snegovi do kolena a temperature anatrktičke. A ne dopada mi se ideja da idem nekim prevozom na sever pa da se vraćam na jug, pa onda opet prevozom do početne tačke na severu da bih nastavila ka Aljasci. Moja ruta je Panamerikana, od juga ka severu, u kontinuitetu. Takođe, da bih nadoknadila novac koji ovde potrošim tokom izolacije, morala bih da objavim knjigu i prodam izvestan tiraž jer bez toga ne mogu da nastavim putovanje. Uz sve to, ovde je situacija drugačija nego u Evropi, ovde je Corona stigla najkasnije i tek se očekuje razbuktavanje i glavni udar čemu pogodije dolazeća zima. Tako da se čini da se ovde neće vratiti u normalu pre septembra. Do septembra su zatvoreni i svi feriji. To je trenutno razmišljanje, ali videćemo shodno situaciji.
Radujem se da uspevaš da se samoorganizuješ u prostornim i u vremenskim okolnostima koje su se desile.Prilagodljivost i zadovoljstvo postignutim u datim uslovima osete se kroz energiju koju gradiš i odašilješ svojim pisanjem.Tu si se na neki način već odomaćila a i Katalina će valjda uvideti dobrobit kompromisa između interesa i prednosti koji joj sada pruža tvoj boravak.Perro sve oseća i razume.Ako ti se ne dopada da sada skače na tebe,uvek ga opomeni da to ne radi i on će shvatiti da ti svoju privrženost može pokazati i na drugačiji način.On nepogrešivo oseća šta ti osećaš.Doge su Katalinine,Perro zato želi biti prvenstveno tvoj bezinteresni zaštitnik.On zna i kad si radosna i kad si neraspoložena,on može da te razume na bilo kojem jeziku da mu pričaš.Želim ti i dalje blago jesenje vreme,bez padavina i vetrova i da što duže možeš izlaziti u prijatne rekreativno kondicione šetnje.
Uh, Katalina je posebna priča. Pisaću više o njoj. A da, sad je problem što hranim Perra a doge gledaju, mislim, ja se osećam bezveze, a ne mogu sve da ih hranim, znaš ti koliko to jede 🙂
Drago mi je da si dobro, mislim, našla si gde da prezimiš. Možda je ovako i bolje, malo da udahneš život u Patagoniji a ne samo da projuriš. Možda ti se tu izdešava još svašna nešto lepo. Navijam za tebe.
Videćemo 🙂
Ne znam šta bih ti pametno rekla osim…. Uživaj u svom izboru ,❤️🎶☀️ a ja ću čitajući tvoje blogove 🙂
Fair enough 😉
Pero te je osvojio i usvojio. Gotova si. 😉
Da znaš da je tako. 😀