Carretera Austral, 2 (Cochrane-Puerto Tranquilo)
10.03.2020
Kamp u Cochraneu vodi Paulina, razvedena majka jednogodišnje devojčice, ujedno vlasnica dva kučeta, velike mačke i male mace, kao i kokošaka koje je teško pobrojati. Svi oni imaju udeo u Paulininom svakodnevnom životu, a to znači i u životu kampa. Da bismo ih lakše razlikovali, pse ćemo nazvati nadimcima: Gari, pošto je crn, i Beli, koji je pretežno svetle dlake, Mačor, koji je odrasla crno-bela mačka i Maca – crno mače staro nekoliko meseci, dok kokoši ostaju kokoši bez nadimaka. Tu su negde i pevci, ali ih nikad ne vidite, samo ih uredno čujete svako jutro od tri sata. Iskukuriču se do sedam otprilike, a onda se ne čuju do narednog jutra.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Kad stigne nova priča, ja se izolujem i odlebdim iz stvarnosti. Posle me je teško vratiti, zbune mi se komande pa prestanu da saradjuju. Onda izgubljeno tresnem nazad, nešto kao tvoj dron. I eto me, sa očima u kojima se odslikavaju tvoji kilometri kao da sam ih lično iskotrljala, toliko se uživim i udubim. I ne znam sanjam li ili je stvarno. Šta ako se probudim i vidim da ustvari sanjam? U maštanju sam potpuni prvak sveta, a u stvarnosti sam strašljivac broj jedan. Ne bih sama ni do prodavnice 😂 Zato te molim, budi dobro i čuvaj se. Sve… Read more »
Toliko je bio sadrzajan prosli blog da sam imao osecaj da je bio pre neka 2 dana xD Ovaj je bio lep na drugi nacin, prijao je. U ime vasih pratilaca zelim da se zahvalim Ani iz Cilea na modemu! Lakse je pratiti vas na svim mrezama.
A i bio je skoro, ne znam tačno, ali pre 4-5 dana. Meni to skoro 🙂 Preneću Ani 🙂
Čudesni pejzaži i prelepi opisi istih.. Uživam u svakoj reči i kao da putujem sa Vama. Hvala!
Hvala 🙂
Opustajuci blog pred spavanje (za razliku od prethodnog gde htedoh d’ umrem 🙂 ). Fantasticni predeli u kombinaciji sa neverovatnim bojama neba.
Eto, malo drama, malo uživancija 🙂
Divan tekst, slike, boje voda, neba. Zadivljujuće je koja snaga je potrebna voziti sebe i ovako natovaren bajs bilo kako, a pogotovo uzbrdo, kojeg ima čini mi se više nego nizbrda.
Hvala. Ima, za sad je uglavnm više uzbrdo 🙁
Divota od slika i reči. Hvala za trud koji ulažeš u ovo pripovedanje.
Hvala pšto to ptimećuješ. Mislim da mi prija kad imam dan-dva za pisanje i odmaranje, da je to bolje nego d apišem svki dan (pod pretpostavkom da imam net).
Divnooo divno ….a priroda ,nemam rijeci uvjek ostanem bez daha…
I ja, zaista je fascinantna.
Volela bih da opises mirise jel kad odem na neko novo mesto osim vizuelnog efekta mene uvek dojme mirisi koje osetim i to uvek pamtim
Beskrajno sam se obradovala ovom poklonu, dođem s posla i kao da me sunce ogrejalo kada sam videla novi blog. A sada na čitanje…
Drago mi je 🙂
Današnji blog mogu uporediti sa ovom tvojom poslednjom priloženom fotkom.Plavo nebo sa nežno razvučenim belim oblacima u pokretu,ogleda se u reci koja blista u svečanom miru i iščekivanju.Pored reke preopterećen bicikl našao lepo odmorište.Prekrasno okruženje,sve je umirujuće,opušteno… Tamo negde- malo crno mače uživa u novom utočištu,a Erik će već smisliti način da ponovo – slučajno /ili namerno/izgubi bocu sa benzinom,s tim da Đakomo nikako ne bude iza njega,hahaha.
Večeras smo se svi sreli, inače smo u istom mestu već dva dana svi četvoro 🙂
Divno mirni blog u odnosu na prosli triler, uz koji je trebalo napisati upozorenje, da se ne preporucuje osetljivim osobama.
Tek sada ga procitah, jer, iako uvek sa nestrpljenjem ocekujem Tvoje blogove, ne volim da ih odmah navrat nanos procitam.
Za to se bira miran trenutak, bez zurbe. Skuvam si kaficu i polako, sa merakom uzivam u svakoj recenici i slicici.
Preeeeelepo!!!!! Lek za dusu, posebno sada. Hvala ti Snezo
Hvala, sad ce i novi blog…
O, pa nisam ja znala da to zvuči toliko dramatično. Ubuduće ću staviti sažetak na početku svakog bloga ☺
Snežo.proveri poslednje upisane datume na G mapi.
Jos sam uvfebruaru, pretpostabljam ☺ EDIT: ispravljeno, hvala 🙂
Diiivno, hvala na vremenu koje i pored napornog pedalanja odvajate da bi nam ulepšali vreme zanimljivim pričama. Srećno
Mnogo vode i boja – ili mnogo vode u različitim bojama… Osećam da bi mi tamo prijalo. Naročito mlečnoplava reka i svetlost na udaljenim planinama. 🙂
čitanje vam bloga … navika postaje…. prazna je „sedmica“…kada on izostaje…gdjo Snežana
Evo sad će novi, spreman je, ide ili večeras ili sutra ujutru. Samo da prikačim fotografije. Nemam uslove da objavljujem uvek na 7 dana, nekad bude kraće između, nekad duže.
To me podseca na „svaki petak izuzetak – izlazi Politikin zabavnik“ kad sam bila mala. A onda odem do trafike u cetvrtak i umrem od srece kad vidim da je vec izasao :-)))
Sad sam velika, pa se tako radujem Tvojim „poranelim“ blogovima 😉
Svaka tvoja priča ima vibraciju, boju i eho koji ostaje sve do naredne, hvala Snežo za takav ugođaj !
‘Utisaka puna glava…’
‘…prešla sam granicu nakon koje više ne mogu…’
‘Nastojim da ne sudim drugima, ali…’
‘Zatim se grlimo i rastajemo. Lep susret.’
‘Dan obeležen pejsažima zbog čije lepote se smejem glasno i ponekad vrisnem…’
‘Dakle, ništa od mog željenog komfora.’
‘… nemogućnost stvaranja trajnijih i dubljih odnosa…’
Hvala ti Snežana i hvala Ani Topalović.
Samo napred!