Avantura prelaska granice planinarskim stazama
24.02.2020
Bilo da ovde dođete na četiri, ili dva toka, ili pak sletevši avionom na neki od malih lokalnih aerodroma, naposletku ćete morati da idete peške, da se prilagođavate neredovnim linijama brodića i brodova koji raspored plovidbe menjaju iz dana u dan, a shodno vremenskim prilikama, da se pomirite sa tim da ovde ušteda vremena i zacrtani ’tajming’ nisu nikada na prvom mestu, već da sve zavisi od spoljašnjih prilika.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
He, kako je to interesantno kada se ponovo sretnes sa „starim znancima“ na putu, a ti sve tako lepo opises da mi je milina neka oko srca. Doduse, ima i stresnih situacija tako uverljivo opisanih da mi skoci pritisak. Zahvalan sam sto uspevas sve to da podelis sa svojim pratiocima. 🙂 <3
Kako ti je divan ovaj post! I uvod sa susretima starih saboraca, te razrada sa penjanjem i Čileancima, i konačno povoljan rasplet u zaključku. Uživala sam u čitanju svaki sekund, ili bolje reći svaku rečenicu. 😀 Sad razmišljam da uvrstim taj prelaz u sledeće planinarske akcije po Patagoniji. Nego, kad spomenu muve; ja sam primetila da po Patagoniji (najseverniji deo na kojem smo bili je bio Bariloče) nikada nema tih dosadnih letećih stvorenja kad planinarim, tj. kampujem. Ne znam da li je do sezone, jer smo uvek tamo bili u decembru, pa možda je još uvek hladno. Jel su tebe… Read more »
Kažu da je ovo završetak sezone za njih, nisu me do sad gnjavile, sad gnajve komarci na Carretera Austral 🙂
Hvala na pohvalama, novi blog će, cenim, biti još uzbudljiviji, jer stvarno mi se svašta izdešavalo.
Priroda je zadivljujuca (video sam galeriju), zadivljujuce je i to sto ste uspeli da predjete taj put 🙂 Ali mene posebno zadive ljudi koje srecete, pogotovo ovi Cileanci. Zelim vam jos takvih susreta pravo je uzivanje citati o tome!
…malo je reći da volim stil kojim pišete – usisa me svaka priča – kao da vidim ispred sebe film i preživljavam osećanja koja doživljavate. Sjajno i divno! Samo napred za snom. Uživamo i mi.
Ovo je kao triler sa elementima horora 🙂 – izgubiti sator koji ti je, ipak, glavni ‘krov nad glavom’ u tom bespucu, ufff… Al’ i sreca prati hrabre a ti to jesi, hrabra i istrajna. I doista ako je prvi utisak o nekoj zemlji i narodu, ovaj susret sa tom grupom mladih Cileanaca koji su ti pomogli, onda je to i divno i ohrabrujuce za nastavak putovanja. Neka te sreca i dalje prati!
Da, zamisli. A još tokom tog završnog dela razmišljam: dobor, i ako se nešto desi (verujem ja toj deci, ali ko zna šta sve može da se desi), kod mene je bicikl sa ručnom torbom u kojoj su dokumenta, na lešima ruksak sa laptopom i gedžetima, a pozadi na bajsu šator – sve najnužnije. Kad ne lezi vraže 🙂
susresti znane ………u toj nedodjiji ……lek je bogme …….svakoj apatiji
Ovo je uzbudljivo, napeto, divno. Tako vjerno opisuješ događanja da dok čitam imam grč u želucu i sretna sam na kraju kad sve dobro završi. Kako kažu mnogi u komentarima svaka ti čast a ja još i naklon do poda. 👏 Sad idem još jednom sve proživjeti kroz galeriju slika 👏🍀🌎🚴🍻
Prelepa priroda i isto tako prelepe fotografije. Koliko napora ulozeno u taj deo puta, ali se isplatilo! Susret sa vec poznatim cikloputicima zasigurno je doneo i zadovoljstvo i pozitivnu energiju i u odredjenoj meri olaksao savladavanje neocekivanih prepreka. Srecan nastavak puta u dobrom zdravlju.
Auuu ! Kakva fotografija ! Br. 26!
Skinula sam je odmah. Ide na stampu pa pravo na zid. Ako nemas nista protiv….
Nemam, samo udri adresu bloga u uglu, kao reklamu ako je za javnost 😉
Ovo je stvarno, kako neko napisa, pravi triler. Citam na preskok i kraj, pa onda od pocetka natenane.:-) Pravi podvig, Snezana, i mnogo uzbudljivo sa svim cikloputnicima koje si ponovo srela. Srecno dalje.
Zaista se divim svima putnicima a tebi Snežana najviše. Nema tamo niko takvu želju, snagu i upornost kao ti da savlada staze i bogaze Patagonije. Želim ti pre svega dobro zdravlje a onda će pored svih tvojih dobrih osobina biti i sreće. Uživanje je čitati tvoje tekstove i gledati galeriju. Hvala ti na tome.
Bravo Snezana. Neverovatno iskustvo, toliko tesko dok se „izvodi“, toliko zadovoljavajuce kada se zavrsi! Divne slike „drug na drumu“. Dobrih ljudi ima i kada im se najmanje nadas! Priceless! Srecno dalje
Dobro se dobrim vrati👏😃👍
Tvoja hrabrost i upornost me zadivljuje. Citakici sttegne stomak da ti pomognem. Veliki pozdr iz N.Sada odmori se dobro, kissss
Tvoja hrabrost i upornost me zadivljuje. Citajuci stegnem stomak da ti pomognem. Veliki pozdrav iz N.Sada odmori se dobro, kissss
E, pa svaka ti čast 🙏🤞💕👏
Ja došla opet na komentare da isprobam lajkove i ostale novitete.
Samo napred 🙂
Kao i na izlazu iz stepe, dobro je da je ovo prošlo. <3 Koliko upornosti i nadljudske snage imaš! Srećno dalje!
Ovo napeto kao triler…kao da sam tu.
Sada mi je najfascinantnije to što kada gledam slike, rekla bih, pusto, nigde čoveka ni stvorenja, neprevidiva priroda, zaluta se očas posla…a ono živahno, sve vrvi od poznatih ljudi, brod vozi, staze vode u sigurnom pravcu, aplikacije funkcionišu, sve organizovano do bola.
Ti se šališ, ovo je ironija 🙂 Aplikacije tako dobro funkcionišu da sam doslovno 6 sati pokušavala da dowwnloadujem Overlander koji sma nešto greškom zeznula, a ‘težak’ je 80 mb. Šest sati za 80 mb! U Villa O’Higgins nema ATM, nema gde da se zamene pare, nema apoteke, prodavnice ne rade vikendom (a tu je granica), busevi voze svakog trećeg dana, feriji zavisno od vremenskih prilika. Jedino u turističkim mestima kao što je El Chaleten, sve funkcioniše. To ti je kao, recimo, naš Kopaonik – u sezoni, sve je prepuno i sve radi besprekorno. van sezone, možeš da umreš nasred… Read more »
A sve si nas bila vec ozbiljno zabrinula sto te ‘nema’, bezmalo sedam dana, ili smo se cini mi se svi ovde poprilicno ‘navukli’ 🙂 pa je nastupila ‘kriza’ – a to je samo znak koliko uzivam(o) u tvojim opisima ovog, opet cu reci, odvaznog putesestvija… Licno nisam mogao ni pretpostaviti da su ti predeli toliko surovi, ali ujedeno, po slikama sudeci i predivni. I fascinira me kakvu ekolosku svest imaju u ocuvanju cistoce prirode, za svaku pohvalu..
P.S. Nemoj nas, „narkomane“, molim te da ostavljas ovako dugo bez nove „doze“ ako ne moras bas, padamo u krizu 😀 😀