Pet dugih dana do Puerto Natalesa
28.01.2020
E zbog toga sam sigurna da ova ptičurina gađa moj šator. I krešti na mene. Pridružuje joj se i druga, ali ovog puta nemam nameru da se pomeram, a i nemam gde. Uostalom, izvan sam njihovog poseda. Zato uzmem svoj sklopivi planinarski štap, otvorim ga najduže što može, vežem peškir za njega i počnem da mlatim prema krošnji sa kreštalima.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
I mi smo pet dana isčekivali blog….
Vladeta, nadam se da ovo ne kažeš u tonu zamerke. Ja niti mogu, niti imam uslova da pišem svaki dan (Ivanu Mladenoviću kad putuje žena piše blogove a on joj samo javi telefonom šta mu se desilo, Šibaliću su takođe pisale drugarice dok je bio na putu…) Uz to, ja sam obećala četiri bloga mesečno, a ovo je već sedmi od početka januara.
Naravno da je bilo u šaljivom tonu…kao,dok se ti susrećeš sa raznim, realnim izazovima, mi smo imali „izazov čekanja“.
Što neko reče (napisa), ovde je glavna reč: „strepljenje“.
Svaka čast Snežno!
Kakva volja i istrajnost po takvom vetru.
A vetar je ovde konstanta, kad ideš sa juga na sever nagraisao si dok ne dođeš u zonu od koje ne duva toliko. Imaš dve opcije: da se nekako izboriš (što ja pokušavam) ili da odeš prevozom do tog mesta pa nastaviš dalje biciklom. Meni se ne preskače oko 3000 km nego gledam da dohakam vetru i vozim kad ne duva.
Pročitah sve blogove, sad te pratim u realnom vremenu objavljivanja :). Svaka čast Snežana, Spartanski napori nema šta, ali izguraćeš ti to sve :).
Hvala! Stay tuned 😉
Posle svakog citanja bloga imam zelju da napisem komentar, al sam toliko zadivljena tvojom voljom,snagom, odvaznoscu, da jednostavno nemam reci koje bi stavila u komentar. Zato ti samo zelim srecan put, da te zdravlje sluzi i da nam se javljas sto cesce. 🙂 Hocu da verujem da uzivas i u tim trpljenjima kao i u lepotama . Nek te sreca prati 🙂
Mene baš zabrine kad krenem da pišem i shvatim da opet moram da pišem o vetru i tom nadigravanju s njim, ali naprosto je to moja trenutna stvarnost, tako je to ovde. Van toga, u svemu ostalom uglavnom uživam, mada mislim, tj. sigurna sam da tek dolaze prave stvari i lepo vreme i pejsaži i susreti…
A super sam ja, malo se borim sa vetrom, malo se odmaram i tako u krug. Ali kasnije će biti mnogo više uživanja, a i više ću ga ceniti 😉
„otkriću da je tokom noći Mihael sklonio onu paletu sa vrata. Pomalo podlo, rekla bih“ – ovo je tako nemački. :))). Doživela sam milion puta u Nemačkoj da se ljudi kao slože ili pređu preko nečeg što uradim ili kažem, a onda kad se okrenem sve po njihovom. Kao deca. „Argentinac koji mu je pomagao oko prtljaga, oko zamene novca i nalaženja smeštaja, na kraju je samo seo na njegov bicikl i ojdezdio njime.“ – iako ja često volim da kažem kako su Argentina i Čile moja druga i treća kuća, prilično je nebezbedno po većim gradovima. Posebno Argentina. Mislim… Read more »
Za Nemca, lik mi od prve nije bio simpa – nešto na njemu mi se nije dopalo, pa verujem da je to bilo obostrano. Nisam živela tamo kao ti, ali moja iskustva sa nemačkim putnicima, a njih kao što znaš ima svugde najviše super su pozitivna. Ovo je radak izuzetak. Da, kao i svuda a ovde verovatno i više – gradovi su sasvim druga priča u odnosu na unutrašnjost. Evo sad pauziram dodatna dva dana čekajući da se vetar stiša a i onda planiram put shodno očekivanom duvanju (pravcu i jačini). Ili tako, ili da sednem na neki prevoz do… Read more »
virus me polako hvata……čitam Vaše pa me izaziva…..trotinetom kružim Novim Sadom…..kad uvežbam Čile mi priziva …gdjo Radojičić
Sa mapom je dozivljaj pracenja tvoj putesestvija za mene jos potpuniji…. pre sam znao okvirno putanju kuda vozis……ali sada sa markerima gde spavas , refugio, hostel sator…linijom puta…..jos sam vise uvucen u celu pricu…malo citam blog…pa skoknem na mapu…pa opet na blog i tako……miran put i vetar u ledja ti zelim…pozzz
Hvala! Pokušaću da dodam i kilometražu na putnji i poneku sliku sa puta. Sve je to puno posla, mada baš volim time da se bavim, pa se nadam da će napredovati i to i biti još zanimljivije.
primecujem i zanimljivo je to da polako ulazis u grupu cikloputnika ,jer dosad si nekako bila u tome sama iako je postojalo mnogo cikloputnika a sada se vec vidi pripadnost jednoj grupi,kako se ti osecas zbog toga kad sretnes nekog poput tebe
U ovom delu sveta nema malih sporednih puteva, već ako kreneš iz Ušuaje, imaš samo jedna ili dva i svi idu njima – otuda toliko putnika na ruti. Na drugim kontinentima nije tako (jeste u Africi). Super je kad imaš društvo, skoro sa svima koje sretnem ja se upoznam, ispričam… Jedino što nije dobro je što zbog tolikog broja putnika lokalci postaju teže dostupni, jer si za njih samo turista, nisi neuobičajena pojava kao što je to slučaj po kojekakvim zabitima u Aziji.
Не знам шта бих рекао осим хвала,много,много хвала за овако лепу репортажу.
To tvoje obezbedjivanje vrata je, stvarno ,efikasno,Snezo.A tvoje sugestivno pisanje i mene prenese tamo,dok me vetrina ne mlatnu i vrati ovde,u toplu sobu.A uz tebe neka je sreca.Ti se nicega ne plasis.Bravo.
A moram da budem što opreznija u svakoj situaciji, što se kaže: ako se ja čuvam, i Bog će me čuvati
A znaš kako se kaže: prvo ja sebe moram da čuvam d abi i Bog mogao da me sačuva. Plašim se ja svega, kao i svi, samo u dosta manjoj meri otkako sam se uverila da su ti strahovi većinom iracionalni 😉
Da,mapa je posebna poslastica i razmišljam kako bi bilo super za buduću knjigu da se obogati mapama,markerima i fotografijama.
Lepo je to da ipak znas da sto vise napredujes, to ce biti bolji uslovi za pedalanje. Najgore je valjda ostalo za tobom. Tahometar bi vec trebalo da pokazuje 1000 km Patagonije. Zanimljivi susreti. A da li si upoznala i nekoga ko vozi u tvom smeru?
Jos me nesto kopka, od pocetka rute. Da li planiras u avanturu prelazenja cileanske granice izmedju Perito Moreno i Villa O Higgins (barem literatura kaze da je granica na planinarskoj stazi bukvalno), ili ces se drzati veceg puta?
Sve najbolje i na dalje!
Upoznala Svedjane i par Francuza koji su stopirali. Onaj momak Lukas je najpre vozio BA – Ushuaija a sad bi trebalo da krene Panamerikanom, samo ce preskakati deonice busom. Upoznala i onog Svedjanina bajkpakera sa 10 kg prtljaga. I dvoje na rekumbentu za dvoje.
Jeate, postoji taj prelaz za pesake i bajkere, ali mora mnogo da se gura. Nisam jos sasvim odlucila ali znajuci sebe… ☺
Interesantni su brojni beli valjci na nekim ograđenim posedima,ali nisam uspela dešifrovati njihovu svrhu?
Plastovi sena 🙂
Uživala sam u čitanju:) Hvala što se tako trudiš da nam sve vjerno preneseš, i tekstom i fotografijama i putem videa. Čitam polako i sve zamišljam.. Nekako sam se prisjetila osjećaja uzbuđenja i oduševljenja dok sam kao dijete čitala knjige o Tarzanu:) Nadam se da će uskoro biti malo lakše sa vjetrom/protiv vjetra. Žao mi je dečka kojem je ukraden bicikl odmah po dolasku u Argentinu, vjerojatno je okolica aerodroma u BA posebno rizična za takve krađe jer je mnogima to mjesto početak ili završetak ture. Nevjerojatno da se lopov satima družio sa njim, pretvarao se da mu pomaže i… Read more »
Bravo, samo napred. Vodi ti racuna prvo o sebi… Bas mi se svidjaju putopisi kao da sam sa tobom. Veliki pozdrav iz Kladova
Hvala, Ikac! pozdrav Kladovu!
Uz sve postojece peripetije ti uspevas da objavis blogove, da sredis fotke, snimas video zapise, napises objave na FB i sta sve jos. Kapa dole i naklon do poda. Srecno!
Jeste nekad naporno, ali volim sve to 🙂
Definitivno treba i odgledati snimak https://www.youtube.com/watch?v=qPik3d2UZRo, u nekim trenucima deluje kao epizoda Survivor-a. Svaka čast na realističnosti uz slike i priče divnih predela!