Put, vetar i borba
15.01.2020
I onda – proviđenje u vidu natpisa Camping Northe. Strelica koja pokazuje da je imanje sa drvećem, i živim i sasušenim, zapravo privatni kamp. Zaista imam sreće!
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
SNEZANA,U SEPTEMBRU PRIMAM PRVU PENZIJU I PRIDRUZUJEM TI SE. IZDRZI DO TADA,.
Oktud tebi ideja da ja želim društvo, i to tvoje?
Samo napred Snezo, i srecno, bice to sve dobro!! Ti ces uzivati na na tom dugom putovanju, a mi uzivati u tvojim opisima i fotkama. Mozes Ti to, hrabra si i puna samopouzdanja, garancija da ces stici do cilja!!!
ume žuta minuta…da nas pohodi…..na umu imati…..šta su nam ishodi
Samo napred. Posle svega biće uživanje pisati i pričati znajući da si najviše pobedila samu sebe. A i to je priroda!!!!!
Super je mapa sada! Sve najbolje u daljem pedalanju
Hvala, dopunjavam kad god imam net. Google je dopuštao samo 10 tačaka, tako da sam otkrila da Earth ima mnogo bolje opcije.
Snezo svaka ti cast! Ja ti se divim! I zelim ti da istrajes i pored jako teskih uslova na putu! I sama ne volim vetar, mogu misliti kako ti je! Svi koji te pratimo podrzavamo te i nadam se da ce ti to pomoci da izdrzis i ostvaris svoj cilj! Pozdrav i srecno!
…neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može…
Bravo Snežo! Kakve su tu sve borbe prisutne! Plan rutine u teškim trenucima – ma bravoooo!
Uh! Čitao sam blog sa velikom zebnjom ali i uživanjem! Tvoja volja i istrajnost su zaista vredni divljenja. Neke slike na blogu se ne vide ali si sve tako dobro opisala da nije ni potrebno. Drago mi je da ti mi, tvoji verni pratioci, bar na neki način olakšavamo put. Želim ti što manje tog vetra a što više uživanja!
Samo hrabro!!!
Težak početak. Neka ubuduće bude samo lakše ! Srećno !
Snežana draga,pazi na sebe.Uskladi obnovu i potrošnju fizičkih i mentalnih rezervi na način da je oporavak uvek za nijansu u prednosti.Ne žuriš nigde,ali vetrovi,kiša,teret,razmak između naseljenih mesta…slični predeli -kako se izboriti sa svime -kad skoro da i nema drugog načina.Auuu.Jedna noć u zaklonu od dodatnih nevolja- tu je skuplja nego naša jednogodišnja pretplata na blog…
U prnicipu bi trebalo d ažurim da izađem iz Partagonije do početka marta, tj. kraja leta. Posle postaje tek nepondošljivo, a ogromna je.
A rio grande a gvadalahara sad mozes pevati sve najbolje bice para tebw bi zaposlili sutra u ameeici da im predajes geografiju
Mene bi ovo „Patagonija je ogromna i mapa vetrova kaže da će ovako biti sve do čileanskog Santjaga – što je otprilike tri hiljade kilometara. A nisam prešla još ni deseti deo.“ dotuklo.
Ali ti nisi ja, ti si čudo od žene! Divim se tvojoj snazi volje.
Nisi ti naucila da serujes sebe a to otvara puno coveka ,sreca se otima a zato treba biti malo lopov i lazov malkice.vreme ne ide na ruku uslovi losi ti puno otvorena pokusaj zatvoriti malo sebe i ukrasti to malo slobode pa ti bar mozes da biras imas slobode kolko hoces kolko je bus do chilea.by the way budi oprezna kad te vozila mimoilaze i obilaze posebno teretnjaci ,oni naprave veliki pritisak mogu te podvuci pod vozilo
Bravooo Snežo!
Uspela si da nam dočaraš u potpunosti vremenske nevolje sa kojima si se borila,, kao i borbu sa samom sobom.
Autentično, emotivno i snažno,..
Sa tobom smo i nadalje i podržavamo te.
Odmori se, zaslužila si!
Drži se Snežo😘
Snezo, ti nas navikavas na dva bloga nedeljno! Sad ako te nema nedelju dana zbrinucemo se. Koliko god uzivao u citanju, ja ti zelim da imas manje vremena za pisanje (u prevodu: lepo vreme za pedalanje!).
Smanjiću to sad, sutra prelazim u Čile i nemam 3G, bar dok ne stignem do prvog grada, a to je 3-4 dana.
Cuvaj se!Mudrost je I znati kada da se stane,saceka.Da li kupovinom tvojih knjiga popunjavamo budzet koji
imas kod sebe?Zelela bih da doprinesem rentiranju apartmana kad se umoris 🙂
Draga Snežana, i pored toga što nisam bila tamo gde si sada, tvoja ideja o pedalanju od samog dna planete, duž obe Amerike (i Centralnu takođe), do njenog vrha, mi je izgledala stravično. Živeći približno negde na sredini tvog puta, meni je muka i od ovdašnje pre-vetrovite tropske klime, gde su dnevne temperature uglavnom oko 20 do 25 stepeni, a mogu misliti kako je tamo negde prema južnom polu… Ustvari, ne mogu ni da zamislim. Čitajući o lošim uslovima koje opisuješ, iznova i iznova se smrznem uz tvoje reči. Davno sam gledala neku putopisnu emisiju o grupi alpinista koji su… Read more »
Znam, to ću žvakati kad krenem na Ande 😉
😉
Uhh, umorila sam se od vetra, čitajući, ne znam kako bih ja izdržala, pošto ne volim vetar ni na +40…ali samo napred!
Bravissima! Klimatski faktor je zaista jako bitan za opste (dobro) funkcionisanje (ziveci u Baskiji a sada i u Engleskoj, shvatila sam da smo mi sa juga Evrope mozda malo razmazeni po tom pitanju i stalna promenjljivost vremena uzrokuje dodatnu frustraciju; meni barem da). Pretpostavljam da je u tim patagonijskim uslovima najbitnije poznavati sebe dobro i „dozirati se“ na pravi nacin.
Jedno pitanje – pomenula si da su noci veoma kratke i ako se ne varam da svice kasno. Koliko je duga obdanica i kada se smrkava a kada svice tu na krajnjem jugu?
Ju najezila sam se od ovih korodorajucih stena mogu dazamislim tim planinarima kako je bilo dobro upozorenje za nasu Snezanu da ne ide na te visine
Duga je obdanica, od 05, ali sunca nema pre 9-10 h.
Verujem da bi svi želeli da ti damo ogromnu podršku i da ti je pošaljemo putem kosmičke enegije i da stigne do tebe. Ti imaš toliko snage da prebrodiš sve teškoće. Ma šta je jedan vetar za tebe ne može da te obeshrabri. Pomisli malo na nas ovde koji se gušimo u smogu i magli a ti si na suncu, malo se vetar poigrava sa tobom ne može da ti mrsi kosu jer si je sakrila.
Slike i opis pasa u Tolhuinu menjaju znacenje pojma „pasji zivot“/“zivi kao pas“. Oni uzivaju 🙂
Srecno na daljem putu. Lepi tekstovi, lepa stvar sa interaktivnom mapom na blogu.
Keep rolling 😉
Svaka čast mlada damo.Ostavila si trag u mom životu otkako smo se sreli , a i velika inspiracija si kako ne treba odustajati od svojih snova i da nikad nije kasno. Svako dobro i veliki pozdrav iz hladne Slovenije.
Ne mogu da aktiviram mapu jel mozda moze administrator da pomogne
Sladjana, to nije do sajta vec do tvog kpmpjutera. Moras da imas instalirn Google Earth da bi ti se ucitala mapa, a to znaci i da imas brzu kpnekcoju.
Čitam blog i čitam o tom vjetru, već ga „osjećam “ i sama i mislim si: „Kako je hrabra i uporna ova žena, što joj je sad motivacija usred te vjetrometine, s čime se hrabri?!“ … i onda pročitam dalje u textu o 100 koraka! Super! Hrabro dalje!
Uf sta sad? Moraces negde da se zaustavis na par meseci? Nigde ne pustaju preko granica zbog ovog virusa?
Bice u nedelju u novom blogu.
jedva cekam odgovor. srecno!
Volim izraz „goredoliranje“ 👍💪💪💪
Nije moj, preuzela sam ga od Jovana Erakovića Joneta, cikloputnika, a ne znam da li je on to smislio ili je i sam preuzeo od nekoga. Ali da, lep je 🙂
Just quit and go home, enjoy the coffee with your friends
Vidi prijatelju, ja osam godina ovo radim i prošla sam iskušenja o kakvima većina samo mašta, a da slušam takve savete, ne bih ni mrdnula iz kuće. Tako da, promeni ti ime u Prvi i poslednji korak, shodno tvojim savetima da se odustane pri prvom problemu, a moj Put i moje borbe ostavi meni. Ton je takav kakav je jer si pokazao/la da ne poseduješ ni minimum empatije za nekog ko se upinje da se izbori za svoj san. I još pisati na engleskom na srpskom blogu – čemu? Super ti je engleski, bez greške.