Teški počeci
11.01.2020
Možda jeste bilo ovako, sećam se da sam plakala od bola zbog hladnoće. Bila sam sišla i gurala bicikl ne zbog uzbrdice, jer bilo je ravno, već da bih pospešila cirkulaciju u zaleđenim nožnim prstima. I kad se toga setim, bude mi malo lakše. Eto, to sam preživela, pa ću i ovo. Biće sve u redu.
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Uh, kakav nastavak puta! Divim se tvojoj snazi volje i načinu na koji sebe bodriš. Iskustva koja imaš od ranije su tvoje blago. Srećno pedalanje!
Svaki početak je težak….mala moralna podrška od mene…
jeste, znam to. Hvala 🙂
Sve ćeš ti savladati! Sigurna sam, pošto sam iz pisanja shvatila da smo slične što se tiče onih razmišljanja: teško mi je, ali hajde mogu ja to, još malo uspeću ….itd. Mislim da je to i jedini način da se uspe u životu…da prvenstveno sam sebe bodriš. Uživam u blogovima i jedva čekam sledeći dan da pročitam nov! Pozdravljam te i želim ti zdravlje i sreću za ovo putovanje!
E,moja Snezo,hajd samo polako
Ti si kraljica 😘
Mozes Ti to, nema prepreka, samo napred, verujemo u Tebe!!!!!
Neću mnogo da pametujem samo ću reći SVAKA TI ČAST!
Koja si ti Zmajica od upornosti,hrabrosti,od samomotivacije.Sve ovo proći u društvu bilo bi veoma teško,a napor u kojem si samoj sebi sve- ti na originalan način prevladavaš pa čak uspevaš i proceniti pozitivan povratni efekat na kondicionom planu.Iskreno nakon onog prvog planinarenja strepila sam u koliko će ti bolnom stanju biti stopala i noge,ali o tome ni pomena…Naprotiv,kondicionirana si svaki dan bolje od prethodnog.Bravo,Snežo!!! Pa još zastaneš,snimaš…govoriš…Interesantne ti fotke gde hvataš lepu panoramu ,a sebe fotografišeš sa leđa…Koje su to veštine ili priručni materijali ili taj dron igračka koji si spomenula ?Interesuje me još i pitanje učvršćivanja šatora sa užadima… Read more »
Snezo kao da putujemo i mi koji te pratimo.
Sva sreca na ovom putu i vetar u ledja
Samo napred, bice sigurno mnogo lepsih i laksih dana. Ne zuri nigde, daj vremena organizmu da se oporavi od napora. Posle takvih napora misicima treba 48 sati da se oporave, pogotovo sto nisi bila u kondiciji. Cuvaj se
Hard core! Svaka cast i srecno dalje. Divna je Patagonija, bila sam tamo 2014. I skroz je tacno i lepo receno ono sto ste napisali: „Surovo je ovde, surovo i predivno. I nagrada za prvo je drugo, a cena potonjeg je ono prvo. I to je taj sklad, smela bih ga nazvati ekstremnim skladom iskonske nedirnute prirode na rubovima sveta i iskonske božanske lepote. Osećam da je tako pravično, da tako mora i treba da bude, iako je meni lično, sada, strahovito teško da to podnesem.“
Sredina koja je surova do bola ! Caj MATE je uobicajena „droga“ u Argentini, pije se ceo dan iz narocitih cinija koje se nose za pojasom . Čaj mate se može kupiti i u Siriji, tamo je uobičajeno da pijete čaj koji je iz Argenite. Saznao sam i zašto, početkom prošlog veka došlo je do egzodusa Sirijaca u Argentinu, sada u Argentini ima oko jedanaest miliona sirijaca.
Kao i uvek predivni opisi do najsitnijih detalja. Snažna volja koju poseduješ neka te služi i dalje Zadovoljstvo mi je bilo čitati tvoje doživljaje. Samo nastavi dalje. Sada nemaš nikakvu žurbu, fotografije su odlične. Zahvaljujem ti se na tome.
Meni je to komplikovano, teško se pere šolja od matea, treba nositi tonu vode sa sobom da bi to pio na putu po ceo dan. Inače mi se ukus jako dopada.
<3
Ako je tako usred leta kako li je tek zimi tamo?
Draga Snežana, ja prosto gutam vaše postove. Želim vam svu istrajnost, snagu, zdravlje i sve neophodno u ostatku avanture.
Izgleda da će ovaj deo sveta biti zaguljeniji od Azije!
bogme hrabrost Vas Snežana krasi….sumnjam da Vas išta brine….kad predano hrabro-samosvesno… .pedalate maamom ‘vake vuk’jebine
Berovatno su svu zemlju pokupovali bogati ameri sa severa u onom filmu cegevare jos tad su gradili i njih kupovali za jeftinu radnu snagu malo rizikovati bolje nego spavati kraj puta
Imao je covek zasadjene mlade tresnje ,bile su krupne,ukusne i slatke a ogradjene vidokom zicom.neko je zicu isekao taman tolko da napravi vrata i kad ni se zatvorilone bi ni izgledalo iseceno,mozda je i domacin kad je dolazio sa te strane ako ga mrzelo da ide okolo.sve u svemu zaklonjeno od posetilaca a samo oni jako gladni i jako radoznali mogli su nesmetano da uzivaju u plodovima tresnje.naravno uvek bi se znala granica kao ono svakog gosta tri dana dodta
Obo sa tresnjama te izbacilo iz takta steta a ja sam htela da te malo ohrabrim da ti kazem da mozes spavati i ako je ogradjeno ako secnes malo zicu i posle je vratis na mesto naravno da te niko ne vidi jer bilo mi zao sto si rekla da spavas kraj puta i da je sve ogradjeno a mozda bi bila i neka tresnja mango ili kakva druga nagrada
Danas imala težak dan, ali nemjerljiv ako ga usporedim sa Vašim. Simpatično mi je kako se bodrite za nastavak puta. Sviđaju mi se Vaši opisi, neke riječi koje sama ne mogu ponoviti bez da virnem u text. Tu ću pejstat jednu Vašu rečenicu koja mi se baš dopala, taj grubi krajolik kojeg ja vidim sa slike oživjeli ste upravo ovdje: „U pozadini, vidim snežne vrhove, a slika bi bila vredna širokougaone fotografije da nema rta sa onim industrijskim kontejnerima koji se zabio u taj prizor.“
Vrh!! 😎