Kako sam u jeku kampanje (kao političari, bože me sačuvaj) u kojoj prikupljam sredstva za štampanje Kamperskog priručnika sa mini-kuvarom i Vodiča za putovanja biciklom, to su me pitali da za 24h sastavim nešto kao „Putovanje biciklom u deset koraka“. Iako se grozim članaka i priručnika tog tipa (10 koraka do uspeha, 50 must see mesta na planeti, 100 stvari koje treba da uradite pre nego što umrete…), pristala sam računajući da je to dobra prilika za privlačenje potencijalnih čitalaca koji bi iste, tj. priručnike, mogli da kupe u pretprodaji čime bi pomogli da ovi budu i kvalitetniji, odštampani na boljem papiru, sa više ilustracija…
Tekst je danas izašao, malo skraćen i lepo upakovan, a ovde prenosim onu malo dužu verziju. Detaljnije o cikloputovanjim i kampovanju može se naći na ovom sajtu, u sekciji Korisno, a najdetaljnije će biti u knjigama koje izlaze početkom juna.
Velika je zabluda da morate da imate skup fensi bicikl da biste njime putovali. Sasvim je zadovoljavajući i vaš stari čelični bicikl. Zapravo su pravi bicikli za putovanja od hromolibdena – legura metala, dok se aluminijumeski laki ramovi izbegavaju budući da treba da nose veliki teret. Važno je da bicikl bude apsolutno ispravan . Zato, obavezno uradite kompletan servis pre puta. Između starog bicikla koji poznajete i novog koji nikad niste vozili, za put uvek izaberite prvi.
Možete uložiti stotine (pa i hiljade) evra u opremu, ali dosta toga možete i improvizovati. Brendirane vodonepropusne bisage su kvalitetne i praktične, a najpoznatiji brendovi su nemački Ortlieb i poljski Crosso. No, možete kupiti i bisage za 20-30 evra koje nisu vodonepropusne, i u njih staviti kese za smeće u koje ćete potom pakovati stvari. Takođe, možete napraviti bisage od dva (ili četiri) ranca. Šator koji prokišnjava postaće nepropusan ako ga prekrijete običnom ceradom. Ako nemate debelu vreću za hladnije noći ili spavanje na većim nadmorskim visinama, sašijte unutrašnju vreću od nekog punijeg materijala (ćebeta). Možete voziti u običnoj garderobi, ili trenerci i patikama.
Ako planirate duži put u zemlje gde su nam potrebne vize, izvadite ih kod kuće. Često je mnogo komplikovanije dobiti vizu iz ‘treće zemlje’. Spisak zemalja za koje su nam potrebne vize možete naći na sajtu MUP-a Srbije a uputstva šta sve treba od papira potražite na putničkim forumima.
Nije neophodno da budete u odličnoj kondiciji, ali nemojte ni pravo iz fotelje i potpune neaktivnosti sesti na natovaren bicikl i voziti 50 km jer ćete sigurno dobiti upalu mišića. Zapravo vam upala uvek sledi, čak i ako ste u dobroj kondiciji, pošto je vožnja sa bisagama mnogo napornija od obične vožnje bicikla. No, za dva-tri dana bol će proći.
Planirajte da vozite sporednim putevima izbegavajući velike saobraćajnice. Ako ćete putovati po Evropi, najbolje je da idete nekom od Eurovelo ruta. To je mreža od (za sada) 15 ruta u ukupnoj dužini od preko 70 000 km, koje su označene kao biciklističke i prolaze kroz najlepše krajeve pojedinih zemalja. Duž njih se nalaze brojni hosteli kao i biciklistička infrastruktura. Interaktivna mapa sa ovim rutama nalazi se na Sajtu Evropske biciklističke federacije.
Gde ćete spavati, zavisi od vašeg budžeta. Najjeftinije je kampovati. Ako se bojite, možete pitati da postavite šator na nečijem imanju ili u dvorištu. Tokom putovanja, ljudi u selima i malim mestima će vas i sami pozivati da noćite kod njih. U gradovima možete koristiti smeštaj preko onlajn zajednica za besplatno ugošćavanje putnika. Za cikloputnike to je Warmshowers.org, a poslužiće i Couchsurfing.com. Postoje i hosteli sa pristupačnim cenama, koji nude krevete u zajedničkim spavaonicama. Najpoznatija je mreža Youth hostela (ne morate biti mladi da biste ih koristili).
U Zapadnoj Evropi najjeftinije ćete proći ako kuvate. Treba vam mali gorionik (neke možete i sami napraviti prateći instrukcije na Youtube) i kampersko posuđe (može da posluži i kinesko). Uobičajena hrana cikloputnika je riža sa mnogo povrća koja sadrži dosta složenih ugljenih hidrata te nadoknađuje izgubljenu energiju i pasta. Ipak, kad god ste u prilici, probajte domaću (lokalnu) hranu. Upoznavanje neke zemlje i kulture podrazumeva i poznavanje njene kuhinje. U vanevropskim zemljama je i jeftinije jesti lokalnu hranu nego je sam pripremati ili kupovati zapadne proizvode koji podležu visokim taksama.
Ličnu higijenu treba da održavate i ako kampujete. Tu su reke, mora ili jezera. U mnogim zemljama postoje tuševi na benzinskim stanicama. Možete pitati u hostelima i gostionicama da se istuširate, i da vam samo to naplate. Ako ste spremni na improvizacije, u gradovima su vam na raspolaganju toaleti kafea, kulturnih i drugih javnih ustanova, dok u prirodi možete da se okupate vodom iz flaše. Probušite rupice na zatvaraču i, uz malo vežbanja, moći ćete da to izvedete sa samo litar i po vode.
Na putovanju biciklom najveća opasnost preti vam od nepažljivih vozača. Zbog toga na drumu budite što uočljiviji – nosite fluorescentni prsluk ili njme prekrijte bisage, a dobro je imati i zastavicu narandžaste boje koja se vidi sa velike daljine. Ako kampujete, ne treba da se bojite životinja – one uglavnom izbegavaju ljude. Zbog toga je sigurnije spavati u divljini nego u blizini naselja. Ukoliko se osećate bolje u blizini ljudi, javite se nekome od meštana i recite gde ćete kampovati. No u tom slučaju, budite spremni na to da će mnogi radoznalci hteti da vide šta vi to i kako radite.
Pogrešno je uverenje da za putovanje, a posebno za putovanje biciklom, treba dosta novca. Istina je da možete putovati bez ijednog centa a možete trošiti i stotine evra dnevno – sve zavisi od vas. Generalno, postoje dva načina da obezbedite sredstva za duže putovanje (biciklom): da uštedite ili da radite tokom putovanja. Svaki posao koji se obavlja preko interneta daje vam slobodu da putujete i radite tokom puta. Jedna od mogućnosti je i volontiranje za besplatan smeštaj i hranu preko nekog od brojnih volonterskih sajtova. Ako kampujete, kuvate ili jedete lokalnu hranu, trošićete svega nekoliko evra dnevno živeći jeftinije nego kod kuće. Često će vas i lokalni stanovnici koje budete sretali pozivati za svoju trpezu ili će vam davati hranu da ponesete. Strance na biciklima ljudi još uvek doživljavaju kao – putnike, a ne turiste koji imaju mnogo para.
.
Pa, šta čekate? 😉
Žarka Vukovića Pucara 7, Beograd (RS)
Matični broj: 67783255
Poreski broj: 114696357
Delatnost i šifra: Umetničko stvaralaštvo – 9003
Web: snezanaradojicic.com
Kontakt: ciklonomad@gmail.com
Iskazane cene ne sadrže PDV - obveznik nije u sistemu PDV-a.
sneki gde si sad, zelim da se prikljucim na putu
U Indoneziji. Javi mi se na mejl.
Ok, pozdravi mi devojku, bivsu. Bea se zove.
saljem ti E-mail kasnije.samo napred, izdrzi, mozes ti to.Poznajem te.
Negde cemo se vec sresti 🙂
Pozz
Bravo Snežanoooo! Nekoliko zadnjih godina i ja upražnjavam biciklom putovati.Jedno dnevne rute doduše. Slušajući Radio Slovenia o Tebi pogledah u Tvoju stranicu i…..razmišljam kako bih se oslobodio spona fiksnoga prebivališta.Po Bosni sam već putovao biciklom i naznačenom opremom,kao i u Sloveniji.
Moja duša je vagabund. Sretno i dalje po svetu Snežano! Albert
Ja planiran da biciklom idem iz Beograda do Pariza i cak i ako imam jos pitanja ovo mi je zaista pomoglo u velikoj meri. Hvala. 🙂
Svaka čast CARICE. Ako da Bog na proleće krećem pod OSTOG. Nadam se da će mi trebati 3 do 4 dana iz Novog Sada. Pročitao sam tvoje knjige i pono mi znači svaki tvoj savet. Imam Capriollo Roadster. Star 2 godine. Želim ti svaku sreću i neka te Bog čuva. Nedeljko 52 god. Novi Sad
Nedeljko, samo napred! Hvala na lepim recima 🙂
Doista strašan podvig koji može oduševiti mnoge ljubitelje biciklizma. Izvođači team buildinga pokušavaju organizirati slična putovanja za tvrtke, ali ovako dugo putovanje može biti veliki izazov za veće timove, ali svakako je vrlo dobra ideja.