(Do sada sam uvek objavljivala samo (pre)dugačke blogove dok sam na moj FB profil kačila kratke priče ili crtice o epizodama koje su mi se upravo desile a ja ih zabeležila čim sam se dokopala interneta. Izgleda da je to lakše i zanimljivije za čitanje (trebalo mi je tri godine da to shvatim) pa hajde da probam s tom praksom i ovde. Znači, između regularnih blogova, kad god stignem, postavljaću ove kratke zapise.)
Sinoć se skućim u šumi kaučuka. Pošto je tokom dana u dva navrata pljuštalo i dosta zahladnilo, postavim i dodatnu ceradu kao zaštitu od monsuna.
Zaspim mirno, budući da su na trista metara od mene kuće i benzinska pumpa koja radi celu noć.
Negde posle ponoći probudim se sama od sebe. Po staroj kamperskoj navici, osmotrim okolinu provirujući iz šatora i neko vreme pažljivo osluškujem. Sve deluje mirno pa se vratim da spavam.
Ali ne prođe ni deset minuta a začujem zvuk motora koji ne dopire sa puta. Napregnem uši i uverim se da zvuk dolazi iz šume. I da mi se približava.
Vrlo brzo, osvetle me i farovi motora.
‘Oh, ko je sad i šta hoće?’, pitam se za sebe. A onome tamo, ko god bio, uputim jedno molećivo: „Mogu li da spavam, molim vas?“
„A, spavate?“, ponovi glas na engleskom.
„Da, ja samo želim da spavam.“
„Okej, okej!“, pohita da se izvini.
„Ja putujem biciklom i ovde sam stala sinoć“, dopunim za svaki slučaj. Ljudi me obično ostave na miru kad vide bicikl.
„Okej, izvinite, laku noć!“, žurno mi doviknu čovek paleći motor.
„Laku noć“, odgovorim dok se on udaljava.
Vratim se u moju vreću ali nikako da ponovo zaspim. Nešto mi nepogrešivo kaže da nije kraj s noćnim posetiocima. Nemam nikakv loš osećaj, samo znam da će biti još nešto.
I zaista — možda pola sata kasnije, kad se pridignem da ponovo osmotrim okolinu, primetim svetlo od čeone lampe. Neko hoda šumom, vrlo polako, zastajući kod svakog drveta kao da se krije. Na momenat, svetlost lampe bljesne prema meni, pa onda prema drvetu, ka krošnji i nakon nekoliko trenutaka ka korenu. ‘
Šta kog đavola izvodi?’, upitam se.
Očekujem da mi se prilika približi, ali kad dođe do drveta u leji u kojoj je i moj šator, neočekivano promeni pravac i vrati se nazad. I tako nekoliko puta – stigne do kraja pa se vrati u suprotnom smeru do početka, i onda krene iznova.
Unesem se u pokrete konture koje naslućujem pod svetlom njegove lampe: najpre nešto radi oko stabla na možda metar od zemlje, pa podigne neki štap ili nešto slično te obiđe stablo ukrug sa tako ispruženom rukom. Onda još neko vreme petlja na istoj visini od zemlje kao i na početku, pa se nagne prema drvetu, na momenat ostane u tom položaju i potom se udalji.
Tek tada shvatim — pa on sakuplja gumu kaučuka, suze koje to drvo pušta iz kore kada se malo zaseče! Ali zašto noću? I kako da spavam kad se oko mene mota skupljač kaučuka? I što je najgore, nije jedini, jer na suprotnoj strani primetim još jedno svetlo čeone lampe.
Pogledam na sat: 01.20 h. Moram još da spavam. Ne mogu da presedim cele noći zato što mi je neprijatna pomisao da se neko mota u mojoj blizini. Jer taj neko – ti neki – žive od tog posla i ja sam gost na njohovom posedu. Znaju da sam tu i znaju da njihovom drveću neću naneti nikakvu štetu. I očito, vrlo uviđajno vode računa da ostanu dovoljno udaljeni od mog kampa.
Tako se nateram da zaspim.
Ujutru, kad se probudim oko 06.30, vidim da su još u šumi. Još sakupljaju dragoceni lateks. Tiho, podalje od mog šatora, kao pravi dobri domaćini koji brinu o mirnom snu svog gosta.
Žarka Vukovića Pucara 7, Beograd (RS)
Matični broj: 67783255
Poreski broj: 114696357
Delatnost i šifra: Umetničko stvaralaštvo – 9003
Web: snezanaradojicic.com
Kontakt: ciklonomad@gmail.com
Iskazane cene ne sadrže PDV - obveznik nije u sistemu PDV-a.
YES! YES! YESSSS! To se traži! Izdržaćeš sigurno (pročitala sam i ogradu, podrazumeva se) 😀 I pametno, mislim. Više ljudi će znati kako ide, i da li šta treba. Manje-više pravovremeno. Smart ass ili Prof. Baltazar mode start: rekla bih da noćno skupljanje ima veze kombinovano sa fiziologijom biljke i ljudi. Ovo biljno moguće da se tokom noći povećava produkcija tečnosti ili se lakše cedi; ovo za ljude – mogu da zamislim koliko je teže raditi na +30-40C i/ili pri 80-100% vlažnosti vazduha. Otići ću i do Gugla, naravno, ovo ide iz glave i sećanja na odlazak na branje planinskog… Read more »
Obožavam tvoje komentare, uvek mi vrate osmeh na lice. 🙂
Pravovremeno rečeno, uhvatila sam neki gripčić. Biće da su za to krive te vlažne šume i dnevne temperature udružene sa ledenim napicima. A i lilo je ko blesavo poslednje dve nedelje. Dokotrljala se u Krabi i spavam u krevetu noćas i sutra. Nadam se dotle i izlečenju.
Napiši šta saznaš za biljke, ja sam lenja a i ne ‘vata net na 4. spratu gde je dorm nego moram da silazim u parter a sad mi se baš ne diže iz horizontale.
Hvala unapred na vremenu i trudu 🙂
Hm, ne znam kad je sajt opet podignut, do sada si već i mogla da siđeš sa četvrtog sprata 😉 ali, evo ipak šta sam napisala pre par dana, da se ne baci ~~~ Ah, koja priča, prvo Kolumbo, pa posle industrijska špijunaža (PK rečnik, inače lopovluk, veliki) Hevea Brasiliensis, Rubber tree (kako mi ovo prevodimo, Kaučuk drvo?) – ali da premotam ubrzano do pitanja. Ovako, što se fiziologije tiče, mogli bi oni da kupe kaučuk/lateks i tokom dana, ali bi gubili oko 33% prinosa (izvor procene FAO, Food and Agriculture Organization of the UN). Plus bi posao bio i… Read more »
Samo ću brzo jer imam net na pola sata: ovde lije ko blesavo jer je tajfun sa Filipina sj… ceo jug južne Azije. Od Bangkoka naviše je sušno a južno je haos.
Pročitala. Lepo si ti to sve istražila, hvala ti. Primećujem da izbegavam šume kaučuka, nešto mi se ne mili da opet vilenišu pored mog šatora 🙂 * Za one koji nisu na FB-u, današnja ‘jadikovka’: A sad malo iz drugog ugla kako izgleda voziti ovih dana (meseci) na jugu Tajlanda i generalno na jugu južne Azije: – Kiše svaki dan i svaku noć. Pada skoro non-stop. Nema nikakvog pravila kad će početi da pljušti, kad će se stuštiti ili će samo prsnuti. Kad krene, jedina zaštita je krov nad glavom. Tokom poslednjih nekoliko nedelja možda sam ukupno imala deset sati… Read more »
Molim, i drugi put. Vremena se nađe uvek, i naučiti ponešto novo nikad nije naodmet. Ovo je bilo jedno od prvih pretraživanja Interneta/Mreže, a da nije na nešto što mene inače zanima, u čemu se lako snalazim i gde je “šum“ mali. Hoću reći, zaprepastilo me je koliko đubreta ima, i kroz kakve sve smetove polustina, izmišljotina, copy-paste poluinformacija i bezveznih interpretacija čovek mora da se probije e da bi našao ono što valja. Dotkla si temu o kojoj sam htela da te priupitam čim sam videla onaj šator u udolini u Mjanmaru i kućice na štulama tj. izdignutih podova… Read more »
Yessss, opet si tu