Među biciklistima je rasprostranjeno uverenje da je svaki gram važan. To je tačno, ali nije razlog za to da se merite na vagi sa bisagama, osim ako ne treba da letite avionom.
Logično je da će biti lakše voziti bicikl koji je natovaren sa 5 kilograma nego onaj na kome je 10 kilograma tereta. Međutim, na terenu koji je pretežno ravan, ta razlika neće biti toliko osetna. Ukoliko je pak ruta kojom ćete pedalati brdovita, razliku ćete itekako osetiti na uzbrdicama dok ćete nizbrdo postizati veću brzinu što ste teži (masa pomnožena sa ubrzanjem).
Logično je, takođe, da ćete manje osećati težinu tereta što ste u boljoj kondiciji. Iskustvo u vožnji određenim tipom terena, posebno uzbrdicama, može dosta da olakša vožnju sa bisagama.
Ako pak ne marite mnogo za razlike od nekoliko kilograma manje ili više, imajte na umu to da za svakoga postoji optimalna granica opterećenosti, nakon koje mu postaje veoma naporno a na zahtevnijim deonicama i nemoguće da okreće pedale. Uvek se može gurati kada zapne na strmoj uzbrdici, ali treba znati da je guranje natovarenog bicikla mnogo teže i zamornije od vožnje brzinom od 4 ili 5 km/h. Orijentaciono, dve trećine od vaše telesne težine biće maksimum koji možete da ponesete na biciklu, dok je jedna trećina najpoželjnija za vožnju.
Kada zajedno voze muškarac i žena, da bi bili podjednako brzi, treret treba raspodeliti tako da muškarčev bicikl bude opterećeniji za 20% više od ženinog. Naime, zbog fizioloških razlika, muškarci imaju više mišićne mase nego žene, pa će tako — pod idealnim pretpostavkom da su oboje istih godina, iste fizičke kondicije, čak i težine — žena imati 20% manje mišićne mase i za toliko više masnih naslaga.
Solo putnik na biciklu nosi prosečno mnogo više tereta nego putnici koji pedalaju udvoje ili u većoj grupi – mora da nosi šator, alat, rezervne delove, gorionik i kuhinjske elemente koji se u potonjem slučaju raspoređuju na više ljudi.
Postoji još jedna činjenica koja istine radi mora da se pomene – što vam je novčanik dublji, to će teret na vašem biciklu biti lakši. Reč je o tome da je ultra-lagana kamperska oprema veoma skupa, ali i o tome da mnogo toga nećete morati da nosite sa sobom ako imate dovoljno novca: gorionik i opremu za kuvanje – ako ćete kupovati hranu ili jesti u restoranima usput; šator, podlogu za spavanje i vreću – ako ćete plaćati smeštaj; rezervne delove i alat – ako u svakom momentu, gde god da se nalazite, možete da platite taksi ili lokalcima da vas prevezu do prvog servisa; sezonsku garderobu na dugim putovanjima – ukoliko budete kupovali odeću kada vam zatreba. Sretala sam long-term putnike sa manje tereta nego što mnogi nose na vikend-ture.
Nekada pak nije u pitanju dubok džep, nego ludost. Čula sam priču o jednom putniku oko sveta koji je pedalao sa svega sedam kilograma tereta. Od kamperske opreme nosio je samo šator i laganu podlogu, ali nije imao vreću za spavanje. Kada bi mu noću bilo hladno, ustajao je i trčao okolo da se zagreje. Da je priča verodostojna, potvrdilo je nekoliko putnika koji su vozili sa njim deo puta.
Šator, podloga i vreća za spavanje zauzimaju najviše mesta u prtljagu i dosta su teški – ova tri elementa kamperske opreme težiće najmanje 1,5 kilogram.
Ako ste solo putnik ili samo želite da spavate sami, najlakši i najpraktičniji će biti letnji jednoslojni šator za jednu osobu, koji uglavnom nije teži od jednog kilograma. Šatori za dve osobe su obično teški oko dva kilograma, dok oni za tri ili četiri spavača dostižu i pet-šest kilograma.
Ukoliko imate jednoslojan šator, možete poneti tanku ceradu ili najlon za krečenje, koji će služiti kao drugi sloj, za zaštitu od jakih pljuskova. Ako razmišljate o svakom gramu, iskrojte najlon tako da pokriva dve trećine šatora kada ga prebacite preko njega. Ukoliko pod ima malu vodonepropusnost, možete iskrojiti i jedno parče koje ćete postaviti ispod šatora; ovo se preporučuje čak i ako imate veoma kvalitetan šator, jer se na taj način čuva pod.
Komadi najlona za krov i/li pod šatora su multifunkcionalni – mogu se koristiti kao stolnjaci za rasprostiranje hrane na zemlji, kao podmetači za sedenje na vlažnom tlu, kao zaštita od pljuska ako vas uhvati na putu i nemate zaklon, kao termička izolacija šatora ukoliko naglo zahladni ili spavate na većim visinama gde su temperature niže. U potonjem slučaju, ujutru ćete imati kondezaciju u vidu kapljica na krovu i sastavcima šatora, ali to je normalno, pošto pod najlonom materijal nije mogao da „diše“.
Najlakša podloga za spavanje je ona od morske pene, koja teži oko 200-300 grama. Pakuje se u rolnu, a prednost joj je ta što ne može da se probuši. Ove podloge su obično debljine pola centimetra pa mnogi kamperi nose dve, koju stave jednu preko druge. Postoji model koji je sa donje strane presvučen slojem aluminijuma, što obezbeđuje termičku izolacija od tla. Spavanje na ovim podlogama je pomalo neudobno, ali za kraće ture i temperature iznad 5 C, sasvim su zadovoljavajuće.
Naduvavajuće podloge su teže, zahtevnije za održavanje, ali su udobnije za spavanje i mogu se presaviti i spakovati na više načina. Čak i ako imate podlogu na naduvavanje, bilo bi dobro da nosite i jednu od morske pene koju ćete staviti ispod naduvavajuće, kao zašitu od bušenja – što je postala i moja praksa nakon loših iskustava sa postavljanjem naduvavajuće podloge direktno na pod šatora. Neki kamperi stavljaju podlogu od morske pene ispod šatora, tako da istovremeno štite i pod i naduvavajuću podlogu.
Vreća koja će poslužiti za većinu prosečnih tura biciklom, u sezoni od proleća do jeseni, težiće obično manje od kilograma. Može se nositi i podvreća, koja služi kao posteljina i zašita vreće od prljanja, a ujedno i kao dodatni sloj za hladnije noći. Podvreća je veoma lagana i svako je može napraviti sam od stare posteljine.
Na većini torbi u koje se vreće pakuju odštampano je do koliko stepeni se u njima može spavati komforno, a koje su ekstremne i maksimalne temperature. Uvek gledajte samo vrednost komfornog spavanja. (Izračunajte najnižu temperaturu na kojoj očekujete da ćete spavati a potom oduzmite deset – broj koji ste dobili je vaša komfor temperatura.)
Ako se dvoumite između perjane i sintetičke vreće, pomoći će vam sledeće činjenice: sintetika je bolji izloator u uslovima veće vlažnosti vazduha i nižih (ali ne ekstremnih) temperatura, dok je perje bolji izbor za suve i jako hladne uslove. Kad je reč o težini, perje je lakše.
Ja nosim dve vreće – zimsku i letnju. Zimska je perjana, sa granicom komfornog spavanja do -5 C, oblika mumije, veoma kabasta, teška oko jednog kilograma i zauzima više od pola zadnje bisage. Letnja je sintetička i teži 300 grama.
Neki putnici biciklom smatraju da za većinu tura koje su kraće od dve nedelje gorionik nije potreban, jer se za toliko može jesti suva hrana, posebno u letnjim uslovima. Moje iskustvo se ne slaže sa time i ja sam pobornik nošenja bilo kakvog kuvala čim se ide na turu dužu od jednog dana.
Za većinu prosečnih tura sasvim će zadovoljavajući biti kineski gorionik sa zamenjivim kartušama. One se mogu kupiti svuda u evropskim zemaljama, tako da nije potrebno da nosite zalihe rezervnih ako planirate turu u Evropi. Koliko dugo će vam trajati jedna, zavisi od toga koliko često kuvate i za koliko ljudi. Najbolje je da to proverite kod kuće, pre polaska na put, kako biste znali na koliko dana ćete morati da ih menjate. Ovaj gorionik je kabast ali lagan – prazan teži oko 300 grama, a kartuše su od 250 ili 500 grama, što zavisi od veličine kućišta gorionika.
Nešto laganiji su rasklopivi gorionici koji takođe korsite kartuše ali specijalne, sa poklopcem. Ovi gorionici se mogu odvojiti od kartuše, zbog čega su funkcionalniji i manje kabasti za pakovanje. Zavisno od proizvođača, kartuša od 250 grama za njih košta između tri i 5 evra.
Najlakši, najbolji i samim tim najskuplji su multifuel gorionici. Kao što im i ime kaže, oni rade na sve vrste goriva. Postoje dva osnovna tipa ovih gorionika:
Za ovaj tip gorionika poželjno je da imate i štitnik od vetra, koji se stavlja oko gorionika i ujedno sprečava i rasipanje toplote.
Rasklopivi multifuel gorionici su generalno uzev bezbedniji za korišćenje i nošenje od nerasklopivih.
Mnogi cikloputnici prave lagane, male gorionike od dve konzerve, koji rade na alkohol (92% i više alc.). Uputstvo za njihovo pravljenje može se naći na Jutjubu.
Neki cikloputnici su zagovornici biciklističkih dresova, šortseva i patika za spd pedale, dok su drugi pobornici planinarske odeće, koja je takođe napravljena od aktivnih materijala ali izgleda kao svakodnevna sportska garderoba, pa ne mora da se nosi posebna odeća za aktivnosti kada niste na biciklu. Postoje i oni koji voze u obilčnoj odeći, ali takvih je najmanje.
Izbor zavisi od ličnih sklonosti kao i od materijalnih mogućnosti.
Uvek je pitanje koliko toga poneti. Ako nosite minimalno, moraćete često da perete stvari, a ako ponesete previše, verovatno nešto nijednom nečete obući. Znam za jednog cikloturistu koji je bio pobornik minimalizma, pa je nosio samo jednu majcu, koju je oblačio mokru nakon pranja i onda izlazio na vetar da je osuši.
Teško je sastaviti opštu listu stvari koje bi trebalo poneti, jer to zavisi od doba godine, dužine ture, navika, pola. Ono što bi uvek trebalo da imate bez obzira na dužinu ture i doba godine jesu kabanica ili nepromočiva jakna i pantalone (koji će odlično zaštititi i od hladnoće), kapa sa kojom možete i da spavate (preko glave se gubi 40% telesne toplote), srednje debele rukavice ne samo ako zahladi nego prvenstveno za spustove sa planina, par debljih čarapa, polar, pidžamu od aktivnog materijala.
Ukoliko nosite više komada iste odeće, dobrim odabirom se smatra ako sve možete da obučete jedno preko drugog.
Obuća je najkabastija i najteža. Da bi izbegli nošenje dva para, mnogi cikloputnici voze u planinarskim cipelama i/li gojzericama u kojima mogu i da pešače i po potrebi i planinare. Najmanje cikloputnika vozi u sprintericama jer one podrazumevaju nošenje i drugog para obuće. Najčešće sam viđala putnike u patikama koje imaju kopču za spd pedale ali u kojima može i da se hoda. Moj izbor su planinarske plitke cipele i klipseri umesto spd pedala.
Osim patika/cipela, trebalo bi imati i papuče.
Pre polaska na turu obavezno uradite servis bicikla.
Ovo je spisak alata koji ja nosim:
Ne postoji univerzalno pravilo o pakovanju stvari u bisage. Dok jedni zagovaraju mišljenje da zadnje bisage treba da budu opterećenije (60% težine pozadi, 40% napred), drugi tvrde suprotno – da veći teret treba okačiti na prednji točak, pošto zadnji već nosi biciklistu. Protiv tog mišljenja govori činjenica da su noge nekoliko puta jače od ruku, pa samim tim mogu i da podnesu veliko opterećenje na zadnjem delu bicikla. Čula sam mnoge putnike kako se žale na bol u ručnim zglobovima kada preopterete prednji točak. Pokušajte da vozite na oba načina i vrlo brzo ćete znati šta vam više odgovara.
U svakom slučaju, rasporedite ravnomerno težinu između svakog para bisaga.
Ako nemate 100% vodonepropusne bisage, stvari rasporedite u manje kese pa onda u bisge, ili u bisagu stavite veliku kesu za đubre. Ja sam za svu moju garderobu sašila vodonepropusne kompresione kese u koje ih raspoređujem prema vrsti. Tako imam i bolji pregled u bisagama kada mi nešto zatreba iz njih.
Ali kako god da se pakujete, nastojte da budete uredni sa stvarima a posebno u kampu, jer nikada ne znate kada ćete morati da se hitno spakujete zbog neke nepredviđene situacije. U konvencionalnom životu, ja ne vodim mnogo računa o redu, ali na putovanju, znam u svakom momentu gde mi se šta tačno nalazi – kako u bisagama, tako i oko mog kampa.
Kada spakujete stvari u bisage, nemojte da im menjate mesto – treba nekoliko dana dok se naviknete na to gde vam se šta nalazi. Kada naučite gde je šta, uštedećete dosta vremena svaki put kada nešto budete tražili.
Redosled slaganja stvari treba da bude logičan i praktičan. Teže stvari se uvek pakuju na dno, kao i sezonske. Pri vrhu ostavite ono što često koristite, ili što može da vam zatreba: peškir(e), neseser za ličnu higijenu, toalet papir, kabanicu, termos, stvari u koje ćete se presvući nakon uzbrdice, i tome slično.
Ovo je moj red u četiri bisage, srednjoj vreći i torbi za volan:
Mnoge od ovih stvari nisu mi neophodne i mogla bih da odbacim sigurno četvrtinu tereta. Međutim, navikla sam da ih nosim i kako nigde ne žurim, ne smeta mi što sam zbog toga sporija ili što nekad moram da guram bicikl.
(U sledećem nastavku: Ture u inostranstvu, Kamperska pravila i Praktični saveti o koječemu i korisni linkovi.)
Žarka Vukovića Pucara 7, Beograd (RS)
Matični broj: 67783255
Poreski broj: 114696357
Delatnost i šifra: Umetničko stvaralaštvo – 9003
Web: snezanaradojicic.com
Kontakt: ciklonomad@gmail.com
Iskazane cene ne sadrže PDV - obveznik nije u sistemu PDV-a.
Ova trilogija je prava biblija za ciklonaute. Neverovatna si.
Ćao Aco. Hvala! Nego, kako znaš da će biti trilogija? 😉
Sjajno.
Elektrokuhinja, nadam se da će nekome nešto koristiti. Kad čitam neke komenatre na drugim mestima gde postavljam tj. kopiram blog, imam utisak da svi sve znaju. Ljudi koji su vozili par tura od dva dana ili ni toliko, komentarišu kako je to sve super za neke početnike jer oni sami već imaju dovoljno iskustva. A neki mi čak daju i savete. Ne znam šta da mislim. Mora da sam ja pošla potpuno nespremna na put, jer sam tek posle nekoliko meseci znala većinu ovoga o čemu sad pišem. I stalno saznajem nešto novo, dok ti neki komentatori izgleda i to… Read more »
Sneška,brate ,care:)
Brate, Danijele, hvala ti ko sestri 😉
Vučica
Gox, to je moj totem 🙂
Bravo Snezana! Hvala!
Mašem, NS-u 🙂
Gde držiš fotoaparat obzirom da je to stvar koja može zatrebati u svakom trenutku kad se ukaže prilika za dobru sliku – broj tvojih slika (na našu radost) pokazuje da si ga koristila mnoooogo puta (torba na volanu ili…)?
Odlično pakovanje bisaga-bravo!!!
Negde sam pročitao: umesto spoljašnje gume koja je kabasta može se poneti komad spolj.gume dužine 20-ak cm koji može sanirati pocepanu gumu do prvog mesta/servisa.
Igore, u ručnoj torbi, zaboravila sam da napišem.
Komda spoljne gume u Aziji možeš da nađeš na svakom putu, ima toga svuda koliko nećeš 🙂
Tako sma ja i fiskirala moju spoljnu Schwalbe dok nisam stigla do Šangaja i novog para koji mi je poklonio Vlada.
Bravo! Ovo spada u obaveznu lektiru za sve putnike!
pozdrav!
Suzana, hvala 🙂 Ima dosta propusta, ali dobro, nije za štampu, samo za blog.
Super je što svoja iskustva nesebično deliš sa nama na mreži, pa ko voli nek’ izvoli. Za sada ostajem u lokalu (011), a i tu kad napravim 40-ak km za posle podne budem nekako rašrafljen. Srećno!
Pratim te od Turske i nikada nisam komentarisao, pa evo 2 pitanja:
1.Jesi se mozda vakcinisala od nekih bolesti na koje mi Europljani bas i nismo navikli? Kako se nosis sa komarcima koju mogu prenjeti malariju itd?
2. Onako iskreno, osjecas li se ispunjeno na tom svom putovanju?
Pozdrav i sretno dalje!! 🙂
Vojo, nasmeja me s ovim“rašrafljen“. Znam osećaj 🙂 Pozdrav iz Kepa i hvala!
Android, nisam sevakcinsala ni od čega. S obzirom na to kada sam krenula iz Srbije a ako znaš da su vakcine za tropske bolesti mahom aktivne oko godinu dana nakon vakcinacije, ne bi ni delovale. Komarci me ujedaju kao što ujedaju svakoga u ovm delu sveta. Malarija se ne prenosi baš svakim ujedom, a ako je dobijem — nemoćna sam protiv toga. Ne postoji dobra zaštita protiv malarije. Treba imati i malo sreće. Za drugo pitanje, uzvratatiću ti pitanjem: a kako tebi izgleda? Mislim, pratiš moj put i pisanje više od godinu dan, ja pišem veoma otvoreno i iskreno što… Read more »
Profesionalac si,,,,,!!!
Hvala, Teofilo 🙂
Super saveti !!1
fali ti kamperska sekira 😀
Sa kamperskom sekirom ne možeš preko granice. Ali da, dobro je imati ili nju ili ašovčić. Mada, iskreno, meni nijednom nije zatrebala čak ni tokom onih mesec dana dok sam bila bez gorionika i svakodnevno palila logorsku vatru.
Svaka vam cast, Snezo! 🙂 toliko detaljnih, korisnih, prakticnih saveta (mnogo toga mi ni na pamet ne bi palo, s obzirom da tek planiram da se upustim u voznju ), stvarno veliko hvala! 😀
I srecan put! 🙂
Pozdrav Snezo, Pratim sve sto napisete, procitala sam i knjigu i imam utisak da vas poznajem. Bas mi dodjete kao neka virtuelna drugarica koja je odvazna, hrabra i od koje ucim mnogo toga zanimljivog. Nisam se dosad javljala i komentarisala, ali sam se puno puta pitala, ususkana u toploj sobi, zasto nemam tu odlucnost kao vi da ,, iskoracim iz zone komfora,, i uradim nesto za sebe. I dok citam , sta sve moramo poneti da bi bi bili cikloputnici,uhvatim sebe , kako razmisljam da bi to bilo previse i za kola,kombi, a ne za biciklo koje ja treba da… Read more »
Ja ne znam da se kupuje u apoteci, ali moguće je. Uvek sam to kupovala u prodavnicama planinarske opreme. Jednostavno s etelo umota u to, ide na golo telo pa onda na to odeća. Tako sam ja zagrevala noge u Gobiju kada su mi se ledile na -10. Ono pecka, ali to je dobro, jer znači da radi – cirkuliše. U svakoj prodavnici planinarske opreme mogu da vam pokažu ako imate još nedoumica. I da, hvala na čitanju i odvažite se – ljudi na Zapadu kreću da se ovim bave posle 55-e. Najstariji cikloputnik kog sam srela bila je jedna… Read more »
Не јављам се коментарима, али морам овде само да се убацим да пробам да разрешим ову конфузију око термина: Биће да је у питању алуминијумска фолија против хипотермије (снижење телесне температуре), а не хипертензије (хипертензија је повишен крвни притисак); вероватно омашка у куцању. 🙂 У сваком случају, веома занимљив блог (на који сам практично случајно наишао (у сред испитног рока, па… биће да је и то допринело сурфовању по интернету :-)) и свака част на оваквој авантури. Почео сам од почетка да читам и не могу већ данима да се одвојим! Јако занимљиво пишете (морам приметити да како одмичем са… Read more »
Zdravo Ratko i dobro došao! Jeste, alu folija ili astro folija protiv hipertermije. Hipertenzija je povišen pritisak 🙂 Nemam pojma kako se to potkralo ali verovatno u kucanju. I u knjizi (Vodič za kampovanje) piše lepo hipertermija i hipotermija. Prvo je povišena temperatura, a drugo je hlađenje. U prvom slučaju, ka telu se okreće ‘srebrni’ sloj, da bi se telo ohladilo. U drugom se ka telu okeće ‘žuti’ sloj, da bi se zagrejalo. Ispraviću čim budem pri bržem netu jer mi ova brzina ne dopušta da otvorim tekstove. Jedva otvaram i komentare. I hvala na lepim rečima u vezi sa… Read more »
Svaka cast Snezo sve pohvale!!!!!!
PS imam pitanje kada ce i da li biti nesto u BG da pricas o putovanju?
i gde se sada nalazis?
Izvini zbog zakasnelig odgovora ali imam zaista veliki problem sa ucitavanjem sajta preko mobilnog i nikako ne uspevam da aktiviram opciju za odgovor.
U Beogradu sam bila prosle godine u ovo vreme i odrzala sam oko trideset prezentacija u Srbiji i susednim exyu drzavama. Tako da ne planiram u skorije vreme ponovo na balkan. Mada ni to nisam planirala unapred, nego sam odlucila mesec-dva ranije da ipak dodjem.
Cao Snezo, interesuje me gde spakujes rezervnu gumu, usled cega dolazi do pucanja lanca i koliko se to cesto desava ? Pozdrav 🙂
Nesto brlja sa mobilnog. A napisala sam da gumu nosim u posebnoj torbici gde mi stoji alat. Lanac mi se kudao samo kad mi je bio pukao prednji menjac pa ga je on sekao. Inace, lanac bi trebalo menjati na 1500-2000 km jer se istegne i tad moze da pukne a jos gore – da osteti kasetu. Najbolje je da nabavis lenjircic za lanac (specijalni) a mozes da nosis u 2-3 linka novog lanca pa da poredis prislanjajuci uz ovaj na bajsu. Kad je istegnut – menjaj 🙂
Veliki pozdrav i poštovanje. Biciklista sam rekreativac u srednjim četrdesetim.Ovih dana odlučih da za sledeći godišnji podignem malo svoje granice i upustim se malo u ozbiljniju kilometražu.Istražujući net nađoh ovaj Vaš blog i imam osećaj da će mi do polaska ovo biti i biblija :-). Inače, moj poduhvat bi bio put od Vukovara, tokom Drine, preko Tare i Mokre gore do manastira Mileševa sa obaveznom posetom Višegradu. Nakupilo bi se tu sa povratkom oko 800 km.Trenutno me u glavi najviše brinu usponi na Tari. Išao bi sa treking biciklom, a moje pitanje bi bilo: da li bi mi savladavanje uspona… Read more »
Zdravo Brane, Hvala na čitanju i komentaru 🙂 Rogovi omogućavaju jedan položaj više na volanu i stoga su svakako praktični ne samo za uzbrdice nego za svaku vožnju. Ako imate FB, pogledajte ovaj odlomak iz mog Priručnika za putovanja biciklom, koji govori o položajima ruku na volanu: klik. Za pedalanje uzbrdo najbitnija je tehnika, kao i kondicija, naravno. Tehnika se ukratko svodi na to da treba da održite istu kadencu (brzinu okretaja pedala u minuti) koju imate i na ravnom. To se postiže odgovarajućim prenosima. Pošto ja zaista nemam dovoljno vremena da vam sve to u detalje objašnjavam, uputiću vas… Read more »
Snežana pozdrav ma gde bila Molim te za savet oko malog problema. Svakodnevno do posla i nazad prevalim 30-tak km lagane vožnje po ravnom delu puta. Obično na sebi imam majicu sa kratkim rukavima i duks, ili majicu i košulju od somota. Posle dolaska na odedište, obično kući popodne, maica na meni je mokra na leđima. Kupio sam jaknu od Goretexa bez postave pošto proizvođač garantuje da jakna jako dobro diše i da nedopušta podparivanje ali je problem i dalje ostao. Kakvo je tvoje iskustvo i šta mi je činiti. Kako da opvo rešim t.j ima li rešenja. Hvala ti… Read more »
Ćao Zorane,
Nisam razumela da li je majica do kože od aktivnog materijala ili pamučna. Ako je pamučna, normalno je da bude mokra. Trebalo bi d anosiš majice od aktivnih materijala, a najbolje je i ako imaju mrežasti materijal na leđima (rupičaste). Ako na leđima imaš ruksak, onda je jedini lek da ga skineš ili ga okreni tako da visi sa grudi a da mu remeni budu na leđima. Tako rade mnogi bajkeri. Bilo šta na leđima=znojenje. Javi da li je nešto od ovoga problem (materijal majice ili ruksak).
Hvala na lepim željam 🙂