O čemu govorimo…
10.10.2012
…kada govorimo o bajkama2-5. septembar 2012. Moja domaćica u Biškeku, tridesetdevetogodišnja Poljakinja Renata, učiteljica jezika u kirgizijskoj prestonici, otvarala je vrata svog jednosobnog stana svim putnicima koji bi joj se…
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Prosto inspirises!
Samo napred ka svom cilju.
Divan post. Veze mogu imati različite početke, sa ili bez leptirića, mucanja ili klecanja kolena i ostalih filmskih efekata. No, bez obzira na početak u uspešne prerastaju samo one veze koje imaju istu razradu. A to je taj „konflikt“ iz kojeg naučimo da poštujemo i volimo tuđe želje i osećanja koliko i svoja. Za to naravno treba dvoje, što se tebi očigledno nije desilo s Brajanom. Zanimljivo mi je to tvoje opažanje o različitim kulturama iz kojih potičete. Upoznala sam u Nemačkoj mnogo ljudi iz mešovitih brakova i primetila da problemi ne postoje samo ukoliko su u lovac/trofej odnosu (tipa… Read more »
Ma daaaaj… It’s just an illusion! Taj te Braja’ nikad nije bio vredan, al’ eto imao srece da naleti na normanlno, toplo ljudsko bice. Samo napred, naci ces ti sebi ravnog. x
…!
Draga moja. Lepo si se ti otvorila ama bas do kraja:)) Osim sto putujes i obavestavas ovim si postom premasila moja ocekivanja. Taj B. mi se inace nije svideo a sada jos manje.
Sve najbolje ti zelim.
Obavezno se javi ddsoniku koji zivi u Shangaju.
Snežo sestro, ‘istripovala’ si se. Tvoja žarka želja da sretnes Gdina Right-a (očigledno) nije bila dovoljno moćna da od Brajana napravi ono što on nije.
Kada se Brajan izbori sa svojim ‘duhovima proslosti’ ili sa bilo cim drugim sto ga sprecava da se opusti u vezi sa tobom… bice Mr Right. Nemoguce da si pogresila u proceni (stekla sam utisak citajuci tvoje tekstove da si pametna, jaka, zrela, znas sta hoces), samo nije bio dobar timing… mozda ce mu se neke stvari ‘razbistriti’ nakon putovanja, a mozda se opet negde slucajno sretnete, e to bi vec bila Sudbina!
Au! Siguran sam da nikome ko je čak i površno pratio ovaj blog nije promaklo da izbegavate ovu temu, ali verujem da ni oni koji vas dobro poznaju nisu očekivali ovakvu erupciju. U dahu, iskreno i iz srca … komadić koji je nedostajao ovom blogu je sada na svom mestu, a vaš bicikl je posle ove „ispovesti“ sigurno postao lakši. Srećno u Kini, i veliki pozdrav!
Wow, Sneki, too much of that was lost in Google’s translation. I’ll have to learn Serbian so I can read it directly… But reading about the boat disappearing at sea in Albania, I remember how I cried and cried and cried.
Draga Snezana, ima već nekoliko dana kako sam pročitala tvoju „ispovest“ i još sam pod dubokim utiskom, zbunjena, tuzna, pomalo ljuta … Ipak je to bila bajka, sve lepo i neverovatno , ali se desilo da se princ pretvorio u zabu… Ne, neću bacati drvlje i kamenje na Brajana, kriviti ga za kraj. Desilo se šta se desilo. Bolelo te je ali vreme prolazi i ti si na „putu ozdravljenja“ . Pre oko godinu dana i ja sam „bolovala“ od vrlo, vrlo slične bolesti i razumem te potpuno. Ozdravila sam, mada me, još i sad , ponekad štrecne oko srca… Read more »
Vata te sebična sisa na patetiku opet. :))) Budi pametna!
Tek sada mi je jasan onaj tvoj „ženski princip“ iz uvodnog teksta!
Nakon ovog tvog teksta sam našla vremena da odem na Brajanov blog i pročitam veliki deo postova o delu puta koji ste prošli zajedno. Čudno kako o istim trenucima pišete na potpuno različit način. Ti svet gledaš kroz ljude, on kroz pejzaže, tehničke detalje. Tvoji postovi su, često, puno ličniji. Iako teško priznajem muško-ženske različitosti, kroz tvoj blog se jasno vidi kako izgleda svet gledan ženskim očima. Možda grešim, ali takav mi je prvi utisak posle čitanja njegovih postova.
Samo nastavi i srećno!
Hvala vam svima na čitanju i komentarima. Znači mi da čujem mnogo različitih glasova i mišljenja, a podrška je uvek dobrodošla iako mi po ovom, ljubavnom pitanju, sad više nije potrebna — prezdravila sam 🙂
P.s. Nevena, možda to i nije toliko ženski princip koliko subjektivna razlika u percepciji sveta nezavisno od pola. Mene su uvek zanimali ljudi, što je, verujem, predmet ineteresovanja većine pisaca.
Verovatno si u pravu.
Kao što rekoh, ne volim generalizacije i tu vrstu podele po polovima, jer se i sama bavim tradicionalno muškim poslom, ali Brajanov blog je toliko konceptualno suprotan tvom da se nisam mogla odupreti potrebi da to prokomentarišem.
Meni je tvoje opazanje bilo veoma zanimljivo i naglanlo me je na razmisljanje. Moguce da si i ti u pravu 🙂
Upravo sam procitala citav tvoj blog. Ti si srpska verzija Bill Bryson-a, poznatog americkog putopisca. Uzivala sam citajuci svaki detalj tvog putovanja, tvoja iskustva sa ljudima, razmisljanja, kao i istorijske detalje predela i mjesta kroz koje prolazis. Jedva cekam tvoj sledeci izvjestaj. Nadam se da ces, kad se vratis, da pripremis i knjigu o ovom svom putovanju sa svim mogucim i nemogucim detaljima. I moram da dodam, svaka ti cast na ovome sto radis!!! Pomalo sam i ljubomorna jer radis ono o cemu sam ja mastala i mislila da cu moci da ostvarim kad tad u zivotu. Kroz tvoje putesestvije… Read more »
Vesna, hvala na ovom poredjenju, crvenim 🙂 Nisma znala ko je Bryson, ali sma izguglala i sta reci — drago mi je ako makar delom pisem dobro kao on. Sto se tice knjige, ja zapravo razmisljam o vise knjiga. Neki okvirni plan mi je da ove zime negde stanem na mesec-dva, malo se odmorim i sredim materijal za prvu knjigu. To bi sad bila zaokruzena celina, barem onako kako sam ja zamislila. A razmisljam i o jednoj drugoj knjizi, ne konkretno o ovom putovanju ali sa iskustvom s njega, no ne bih da sad otrkivam javno planove. A nemas pojma… Read more »
Draga Sneki, Čitam kadgod stignem, da te sustignem :D. U subotu sam čitala i ujtru uz prvu jutarnju kafu, i po noći, kad sam decu strpala u krevet. Što se Brajana tiče: Sad znam što si mi napisala da čitam sve po redu (i čitam, samo sam bila nestrpljiva ranije!). OK, sad mi je sve jasnije, ovo je onaj post koji mi je bio potreban da shvatim tvoja stanovišta s emotivne strane. Jer nije lako, kakav god san da slediš, da se odrekneš te emotivne strane. To odgovorno tvrdim kao neko ko ima neki svoj san, koliko god on bio… Read more »
Nikako da s enakanim da otpišem, jer ima tako mnogo pitanja. Pisala sam o ishrani i tims tavrima u Vodiču za cikloturing, ali to je na kraju ovih putopisa, postavila sma ga negde u prvoj polovini ove godine. Otkad sam sama, bila sma bolesna 2-3 puta. Jednom u Kirgiziji, kad sam prošla bosa kroz ledenu reku i dobila upalu jajnika, što mi je inače stara boljka. Bilo je mnogo zeznuto. To je bilo na jezeru Isik-Kul. Prekinula sma putovanje, sela na bus i vratila se u Biškek, gde sma imala smeštaj kod online prijatelja. Potom sam u Kazahstanu navukla žestoku… Read more »
Е, па ти си Снежо, стварно геније кад успеваш да се јавиш/одговориш/коментаришеш свима и на Б92 и на ФБ и овде, плус да пишеш. Заиста ти се дивим.
Sve teže, Vojo, sve teže. Uzimam mi užasno mnogo vremena. Moraću ili da nagažujem ‘asistenta’ (šala, naravno) ili da smanjim broj objava. Ovako neću moći da izdržim, jer kad ne vozim i ne fotografišem, samo odgovaram na poruke i pisma ili pišem. Umorih se ozbiljno.
Taman sam i ja pomislila ovo što je Voja napisao! Neverovatna si, i to je ustvari i najlepše kod tebe! Em lepo pišeš, em te gotovo doživljavam kao pravu drugaricu, a mislim da to isto osećaju i svi koji su „s tobom“ na ovom blogu i prate te mnogo duže od mene! Nekad dok čitam o tvojim doživljajima i gledam fotke, dođe mi prosto da ti nešto napišem, ne da bi mi ti otpisala, već prosto jer sam presrećna zbog tebe što si na tvom Putu, i čisto da znaš da nas ima strašno mnogo uz tebe i da nikako… Read more »