Kralj alkohol Sve priče o Rusima i vodki su tačne. Kad piju, piju svi: i muško i žensko, i staro i mlado. Ne smeta im ni četrdeset stepeni u hladu da dan započnu, ili preseku, vodkom. Viđala sam pijance koji su toliko dozirani da padaju nakon dva gutljaja piva. Ne jednom, videla sam kako usred dana, na paklenoj vrućini, pijanci bauljaju ulicama i samo se negde strovale; a niko i ne pomišlja da im pomogne. Prisustvovala sam nekim scenama koje kao da su preslikane iz opisa naturalista, poput one kada se skoro obeznanjeni seljak, valjajući se na kočijaševom sedištu, zadnjim...
Ovaj sadržaj je dostupan samo pretplatnicima
Da biste nastavili sa čitanjem, potrebno je da se prijavite ili da kupite pretplatu.
Zanimljivo, ni meni mafija nikada ne bi pala na pamet.
I mafiju bih kao i domaci iskljucivo povezivala sa Moskvom.
Mada se ostatak prilicno uklapa u neku sliku koju o njima imam. Cesi su po pitanju alkohola bili slicni Rusima (zivela sam medju njima dve godine). Samo sto je votka zamenjena pivom. A Poljaci koje sam po Ceskoj upoznala su mi pricali da je alkoholizam ogroman problem i u njihovoj zemlji. Bice i da je to preterano pijanstvo odlika slovenske duse ili tog teskog vremena.
Marice, drago mi je sto se moji utisci podudaraju sa tvoji,, buduci da si tamo zivela dosta dugo. Ne kazem da su moji tacni, ali sam se trudila da budu objektivni, da napisem ono sto vidim.
Uh, deluje mi da si ovaj tekst pisala ‘pod moranje’, a ne moraš ništa to znaš? Elem, posle čitanja sam morala da pogledam i fotografije u albumu i nije mi baš jasno kako od onoliko lepog tamo uslikanog ispade ovako ružan opšti utisak. Žao mi je što iz Rusije odlaziš sa, izgleda prilično ružnim utiskom i nepopravljivim bad feeling-om. Osim ako ne postoji i Završni utisak II koji makar uravnotežava ove popisane minuse, to jest.
Šta/gde je ovo na poslednjoj fotografiji?
A kao razmena za info o kroasanima sa čokoladom (svaka čast kuvarima koji su uspeli da ne otope, tipujem, šećernu tablu unutra) evo info od mene: ako te bicikl nanese u Južnu Ameriku (skoro pa da nije bitno u koju zemlju ili kraj), i pred kioskom se nađeš u nedoumici pročitavši ‘Empanada 1/2kg, 1kg’ da znaš da je daleko veća verovatnoća da to ne znači pola kilograma, kilogram empanada (lokalni pirog, piroške) već je reč o jednoj empanadi sa punjenjem od po’ kile odn. kilograma.
Oriuon, mislim da su ti zakljuci o ovom tekstu i mojim impresijama malo drugaciji nego sto sam ja imala na umu. Nisam nista pisala pod moranje, te slicice mi se skupljaju vec dva meseca samo nije bilo mesta u drugim tekstovima da pisem o njima.
A nemam uopste los utisak koji nosim, samo nije bas sjajan. Imala sam divne dane u Rusiji, upoznala sam mnoge sjajne ljude i domacine, ali cinjenica je da vecina naroda zivi jako tesko i da (moj je utisak) nisu srecni.
A zapamticu za Juznu Ameriku, hvala 🙂
P.s. poslednja fotka je ruta kroz Rusiju kojom sam vozila
Da probam da napišem jasnije: ‘pod moranje’ je prilično širok pojam, npr. da čovek oseća da mora da da zaokruženu celinu nečega – “završna opažanja“, da mora da kaže što više, da mora da priča tj. piše redovno, da mora da sledi uobičajenje pisane norme, da mora da… mislim ima raznih primoravanja, najčešće sebe samih. Naravno da nisam mogla da znam šta je po sredi kod tebe, dok nisi nešto više napisala. I sad, meni bi bilo sasvim OK da su se ove slike pojavljivale u tekstovima, kao zapisi sa strane. I da sam ih tako čitala ukupan utisak bi bio više u skladu sa fotografijama sa puta i ne bi bio ovoliko negativan i stereotipan kakav mi je stvoren na osnovu čitanja napisa kao izdvojene celine i uopštavanja, generalnog.
I dobro, jeste sigurno fotografija sa marš rute, mislila sam da nije nešto što znaš šta je i gde tačno.
Srećan put! 🙂
Orion, da, sad i ja tebe razumem. I slazem se. Htela sam da imam zaokruzenu celinu a mislila sam da su ta opazanja zgodna, jer sam njima otprilike i pocela pricu o Rusiji, no izgleda da tako izdvojena zaista imaju drugaciju konotaciju nego da su provucena kroz tekst. No, dobro, nauk za neke sledece tekstove.
Пријатељу мој, пријатељу мој,
болестан сам много, много!
Сам не знам откуда дође овај бол.
Ваљда што ветар пишти над пустим пољима,
ветар изнемого,
ил’ што ко он шуму у септембру,
Пустоши и мозак — алкохол.
Каже Сергеј Јесенјин који је у Русији боравио нешто дуже…
Meni je Rusija ostala nekako ovako (bila sam tri godine tamo)
asocijacija br.1. -neljubaznost, bahatost.
2-zene na stiklama, u mini suknjama, muskarci sa repovima,
3. opsti alkoholizam, na ulici, u metrou, odvaljeni od zivota na svakom koraku, pijanice, lutalice, beskucnici
4. velike drustveno-socijalne razlike, bogati vs siromasni. dekadencija vs askeza.
5. sneg i klizanje i ludilo od nocnog zivota.
Od mafije nista nisam ni videla ni cula. Sa tim obican covek nema nista, to su neki krugovi koji se krecu ko zna gde, po kakvim jazbinama. Ja sam se opusteno sama vracala kuci u 3 nocu, sedala u taksi sa tadzikistancima i uzbekistancima i uvek se osecala vrlo sigurno.
Toliko od mene. Srecan ti put dalje!
btw: da dodam da skoro svi severni narodi imaju problem sa alkoholom. Finci pre svih. Kao što se kod nas kaže „Pijan kao Rus“, tako se kod njih kaže „Pijan kao Finac“.
jednostavno ljudi su razocarani do juce su ziveli u normalnoj drzavi.Mogu da kazem da sam i ja besan sto sam dozvolio da nestane edan divan sistem i da dodje ovaj feudalizam
Ima toga, tačno je. Moj utisak je da su u podjednakoj depresiji kao i ljudi u Srbiji. Predugo i kod njih traje, rascepljenost između bogatih i siromašnih je sve veća i sve očiglkednija, a situacija nikako da se promeni.
Želim samo da kažem,da je alkoholizam zastupljen svagdje u svetu i Rusija nije najgora po tome,opšte je poznato kako su mafije u mnogome nestale, i oni koji su se uspeli izvući su otvorili neke firme i tako reći smirili se, znači da mafija nije tako zastupljena kako se priča,vidim puno negativnih stvari u tekstu,iako niko od nas nemoze znati skim s bila ili gdje si bila! Ali malo mi je ovo previše ispalo kao neko ruganje, ipak moramo znati kako je Moskva veliki grad, metropola,ima stanovnika više neko srbija cela,znači tu ima svačega pa i nije čudno da se naidje na pijace i beskućnika, tako je u svim metropolama!
Slazem se. Opservacije su se odnosile na jug Rusije gde sam tada bila. Kasnije sam se sa alkoholizmom sretala u svim severnim zemljama u istoj ili i vecoj meri.
Nimalo nije bila namera da se rugam. Pre sam bila rezignirana. Ako si procitao bilo koji moji tekst prethodno o Rusiji, video si koliko mi je taj narod postao blizak i koliko su ljudi bili fantasticni.
Prosle godine vozila sam kroz juzni Sibir i oko Bajkala i bila u Moskvi. Iskustva su ista a zakljucci bi bili dosta drugaciji.
Jednostavno, ja pisem o utiscima koje steknem. Oni mogu biti dobri ili losi ali uvek su samo licni i najpogresnija stvar je graditi na njima neko pravilo. Na kraju krajeva, mnoge od prvobitnih utisaka sam promenila ili korigovala u drugom ili trecem odlasku, kao one o Kini. Niti sam ja parametar objektivnosti niti je ona moguca.
Zao mi je sto nikako da napisem blog o Sibiru i Bajkalu, ali nadam se da cu uspeti kad uskoro budem stala na Baliju.
Mislim da je Rusija sada jedna potpuno drugacija zemlja nego devedesetib kada je bila jalo siromasna pod okriljem Jelcinja.Rusija sada je zemlja koja se dodarno razvija i koja je postala jako vazna,i zato Rusi budu tako hladni i osioni jer shvataju da su deo zemlje koja je velika i sebe smatraku velikim.