Uz Don pa Volgu do Grada-Pobednika
06.08.201224-29. juli 2012. A vetar duva, duva, duva… Nema ništa zamornije od pedalanja istim putem nazad; dosadno je čak i ako je u povratku više spustova nego uspona. Zato, iz…
Ovo je sadržaj za pretplatnike!
Kao pretplatnik, imate pristup sadržajima koji nisu dostupni drugima: svim tekstovima i galerijama fotografija na sajtu, a prvi premijerno gledate vlogove na mom Youtube kanalu, kao i neke videe koji nisu namenjeni javnosti.
Prijava / Registracija
Jeste da sam zivela u Moskvi tri godine i da posetih sve sto je u krugu od 1000km od Moskve ali do Volgograda ne stigoh. Eto, ni ja nisam cula nista o ovim ogromnim spomenicima, ako je za utehu. Odlicni postovi, citam redovno, ali ne ostavljam komentare. Rusija je super za turizam, za zivot je vec malko problematicna…
Elektrokuhinja, mene iskritikovaše što sam neobaveštena. Ali popravljam se 🙂
Ja sam se pre neki dan vratio sa puta i kako izgleda u isto vreme smo bili u Staljingradu. Jedna mala dopuna tvog teksta, ovaj ogromni spomenik Mati Rodini odradio je čovek našeg porekla, Vučetić.
Pozdrav i puno sreće u nastavku puta.
Baki, hvala an dopuni! E, da smo ynal, mogli smo se is resti. To bi bilo iznenađenje (Dragana sam očekivala, ali do sada mi se nije desilo da sretnem našeg čoveka tek tako, na ulici ili negde na putu).
Zanimljiv blog. ‘Utisak dana’: Na kartu nije ucrtan vetar, što za bicikliste sve razdaljine čini relativnim 🙂
Ustvari, meni je lakše: „Pratim svaki tempo. Na televiziji.“ ( I na blogu) …
Puno sreće i puno povoljnog vetra na tvom putu.
Pozdrav iz paklene Slavonije 🙂
Tihomire, hvala! tačno je tako — sa biciklistima kao sa Cigama, ups, Romima. KAd ih pitaju čega se najviše boje i šta najmanje vole od vremenskih (ne)prilika, oni odgovarajuČ VEtar! Ne ni kiša, ni sneg, ni hladnoća, već vetar. Ynaju dobro da protiv nejga nema spasa.
Samo posmatrajući brzinu kretanja, skoro da bi ti bilo bolje da idući put uz čeoni vetar sjašeš sa bicikla i kreneš peške gurajući dvotočkaša 🙂
Ima već neko vreme kako sam natrapala na tvoj blog na B92, ali nekako mi je lepše da ovde pratim i odavde se i javim prvi put. Fantastični dani-nedelje-meseci-(khm?)godine, ma život, u celini, WOW! kažem ja 😀
Pročitam napisano onda pogledam datum i prvo se zapitam “A gde li je sad?!“ Pa, nadam se na dobrom, do idućeg javljanja, a i dalje, Snežo sve najbolje!
Orion, neuporedivo je teže gurati ovako antovaren bicikl, čak i kad voziš 4-5 km-h, to je lakše nego guranje. Probala mnogo puta. Inače bih ja davno sišla 🙂
Pa dobro, “šta zna dete šta je 300kg, …“ 🙂
Šta je patos?
Stilska figura obicno. Izazivanje snaznih osecanja kod citaoca, gledaoca, da bi doziveo prociscenje. Obicno se nagazi patetika do daske da bi se postigao patos.