Kakvo je Crno more, je l’ stvarno crno?, pita me moj prijatelj.
Jeste, crno je baš-baš. I da ga nikada nisi video uživo a da ti neko pokaže fotografije Jadranskog, Sredozemnog i Crnog mora, prva dva bi verovatno teško razlikovao ali oko potonjeg ne bi imao dileme.
Potražila sam na Interenetu odgovor na pitanje kako je Crno more dobilo taj naziv. I na Vikipedijinim stranicama našla sam nekoliko zanimljivih pretpostavki.
Jedna kaže da u vodama ovog mora nema dovoljno kiseonika što sprečava razvoj mikroorganizama, pa je otuda ono mrtvo i crno. Postoji i pretpostavka da je to ime dobilo zbog toga što ovde voda na velikim dubinama (oko dve hiljade metara) postaje toksična i ubija svaki život.
Druga pretpostavka u vezi je sa brojem mornara koji su se utopili u njegovim vodama. Pošto na celom Crnom moru nema ostrva a bure su sizuzetno snažne, retko ko je uspevao da preživi brodolom. Crno more je zapravo More smrti.
Česte teške magle nad ovim morem apsorbuju svetlost čineći da voda izgleda crno, pa i to može biti razlog njegovom imenu.
A neke pretpostavke vezuju se za srednjovekovno doba i za boje koje su označavale glavne pravce sveta, pri čemu je crna uvek simbolizovala sever. Bliska ovoj teoriji je i ona koja govori o vremenu Otomanskog carstva u kome je more moglo dobiti svoje današnje ime, a opet zbog simbolike severne granice Carstva.
Kakogod, more je zaista crno. A moja prva pretpostavka bila je da ta boja dolazi od crnog kamenja, ogromnih komada stena koje se nalaze svuda duž obale. Ali u razgovoru s mojim domaćinom u Trabzonu, saznala sam da je kamenje doneseno kako bi se napravile plaže, kojih na turskoj obali Crnog mora gotovo i da nema.
Na ovo pitanje teško je odgovoriti kratkim “da” ili “ne”. Na prvi pogled, nije mi se dopalo. Ta izgledalo je drugačije od svih mora koja sam ikada videla. Moje oči naviknute su na sinju boju koja ponekad postaje modra, ali crna — ne, to ne može biti lepo. No već nakon nekoliko sati vožnje duž obale, kada se moja svest malo privikla na drugačiju boju, počela sam da uočavam njegovu lepotu.
Divljije je od tirkiznih mora, u to nema sumnje. Deluje opasnije, potmulije, nepredvidljivije. I moćno, veoma moćno. A to su sve dovoljni razlozi da mi se dopadne — sa sigurne obale, naravno. Ne znam kako bih se osećala kada bih brodila njime.
Najjači utisak ostavila je slika koja mi se ukazala dvadesetak kilometara pre Trabzona. Pedalam tako da mi je more sleva, ali kako bih mogla da ga sve vreme gledam i uživam tokom vožnje, kršim propise i vozim suprotnom stranom. Iznenada, pojavio se beli kljun — Kavkaz zavejan snegom, koji se poput kljuna neke prepotopske životinje zariva u crnu površinu vode. A i vetar je počeo da duva strašnom jačinom s te strane, podižući ogromne tamne talase. Smejala sam se naglas od ushićenja i naizmenično psovala zbog vetra koji me je izbacivao iz sedla — ali nisam mogla da otkinem pogled od tog prizora. I kliktala sam fotoaparatom ne bih li zabeležila barem delić te dramatične lepote.
Žarka Vukovića Pucara 7, Beograd (RS)
Matični broj: 67783255
Poreski broj: 114696357
Delatnost i šifra: Umetničko stvaralaštvo – 9003
Web: snezanaradojicic.com
Kontakt: ciklonomad@gmail.com
Iskazane cene ne sadrže PDV - obveznik nije u sistemu PDV-a.
Dodao bih nešto, Crno more ne spada u ona mora prelepih tirkiznih nijansi, kao Jonsko na primer i slično, Ali, ako je dno kamenito, onda i Crno ume da bude lepo, evo jedna fotka oko Sozopola koja u principu dočarava prijatne nijanse.
Bas zanimljiv tekst! Kad smo kod Djerdapa, i ja pamtim da je Panonsko more oteklo kroz njega. Ali ima jos nesto. Secam se da su nas ucili (geografija, osnovna skola) da kosava nastaje tako sto se usled neravnoteze pritisaka (razlicite temperature na istoku i zapadu) hladni sibirski vazdhuh istisne kroz Djerdap, a onda (sad krece zanimljivi deo!) posto je klisura uska – vetar se ubrza i eto tako ubrzani dolazi do Beograda. Sad se tako slatko smejem zamisljajuci Djerdap kao neku vrstu akceleratora… Ucestvovao u nestanku Panonskog mora, pa sto ne bi mogao i da proizvede kosavu i Crno more.… Read more »
Hvala, Nenade.
A mapa je upravo azurirana.
Nenade, ti pamtiš da je Pnonsko more iscurelo kroz Đerdap!!! Vau! Ispričaj nam kako je to izgledalo.
Eh, jeste vrag ovaj Zoran 🙂
Tekst je davno napisan i Sneza je davno pedalala kroz Tursku ali evo da i ja napišem neku… Živela sam 3 godine na obali Crnog mora,nekih 90km od Trabzona prema granici sa Gruzijom. Kada sam se tek doselila rekla sam ma kakvo Crno more pa ne može to biti lepo. Ma ljudi moji to more zna da bude prelepo,ti prizori kada je posle kiše i oluje crno kao ugalj dok se sunce prolama kroz oblake i obasjava ga a u pozadini kao što je Sneza napisala planinski vrhovi beli tokom cele godine. İ kupala sam se u Crnom moru,jeste mi… Read more »
Bogoljube… Popij neki lek…
Negde sam čuo (u školi valjda) da je Crno more nastalo tako što se onomad provalila Đerdapska klisura pa se Panonsko more pretočilo i iscurelo sa mesta gde je nekad bilo na mesro gde je sad, a to je Crno more. Ko zna, možda i jeste.
Da, i ja sam tako ucila. Ali nista nas nisu ucili o tome zasto naziv Crno more.
Zbog ogromnog broja crnih školjki i crnih koje pokrivaju samo dno mora. Bila sam i videla. To je nenormalan broj
I crnih algi
Trebamo da znamo da postoji velika veza sa prasrbima koji su ziveli na delti cetiri velikih reka ovog mora, i to da su se Srbi zbog velike poplave povukli se uzvodno uz ove cetiri reke: Don, Dnjepar, Dnjestar i uinav. I malo je poznato da Srbi racunaju novo vreme od napustanje svoje prapostojbine i stvaranje svoje drzave na cetiri strane, pa otuda cetiri ocila SSSS. O ovome najbolje govori dr.Deretic. Pogledajte.
Ja mislim da nisi normalan.