Nova dimenzija putovanja
05.03.2012
Otkada vozim sama, neuporedivo više sam upućena na druge ljude. Ponajviše zbog traženja prenoćišta, budući da mi je noćenje u nečijem dvorištu ili na imanju — gdegod samo da se osećam bezbedno — postalo ultimatum. Za razliku od Grčke, ovde to nije teško — ljudi su otvoreni, gostoljubivi, žele da pomognu strancu.
Jednom mi se samo desilo da su na moje pitanje odgovorili negativno, ne direktno, ali su me uputili dva kilometra dalje, u pansion. Pola sata pre toga, ti isti ljudi — porodica: muž, žena, dvoje dece i komšinica s detetom, svratili su me s puta na čaj i kolače. Verujem da je razlog njihovog odbijanja bio taj što bi zbog strmog terena na kome se nalazi njihova kuća bilo veoma teško naći komad ravnog tla za šator. A možda je samo reč o verovatnoći — ne može baš uvek da mi se posreći iz prve.
Primećujem da postajem sve veštija i rekla bih bezobraznija u tom traženju. Najpre sam pitala prilično stidljivo, ali sada to radim direktno, bez izvinjavanja i okolišanja. Jasno im stavim do znanja da mi treba njihova pomoć.
Ne, nemam para.
Ne, nije mi hladno.
Da, samo jednu noć.
I obično je to sasvim dovoljno.
Ponekad, doduše, može biti zamorno pošto su Turci druželjubiv svet, a meni, nakon celodnevnog pedalanja, nije baš uvek do razgovora. Ali polako otkrivam načine kako da izbegnem divanjenje sa domaćinima a da ih ne uvredim — uglavnom je dovoljno da se zavučem u šator i ne pomaljam nos. Ako se pak uželim priče, samo im se pridružim.
I tako svakoga dana: nove porodice, nove situacije, novi razgovori — kao potpuno nova dimenzija putovanja, koje tako postaje sadržajnije i svakako zanimljivije.
Told you! Go on and all the best!
Јако је добар осећај читати све ове проблеме и недоумице и знати да си их у међувремену превазишла и стигла јако далеко 🙂
Snežana, evo krenuh od jučer da čitam Vaš blog otpočetka i već sam u Turskoj! 🙂 Znam da ste milion puta do sad čuli onu „divim Vam se“ i „kad bi mi život dopustio da ja barem tako mogu“ i htio sam izbjeći te dvije dosadne rečenice ali su opet završile ovdje u komentaru 🙂 Svakako, Vaši putopisi nama „smrtnicima“ omogućuju uvid u život običnog puka daleko od našeg kućnog praga i srećom možemo upiti barem jedan mali dio Vaših iskustava i upravo zato svi trebamo biti zahvalni na ovom blogu 🙂 „Trenutno“ su problem pare, nedoumica oko puta za… Read more »
Brzo to ide, Mario, brže nego što ja putujem 😀 Sad ćete vi to očas, tih devet godina, ja neću stići ni do Ekvadora a vi ćete mi već biti „za vratom“ 😀 Šalim se malo, baš mi je drago da uživate!