Sunce se pomalja dok poslednji put zajedno pripremamo snedviče, u luci Sarande. Eno ga tamo, sasvim simbolično iz pravca Krfa, kuda ja idem. A i sveti je Nikola, zaštitnik putnika. Dovoljno sam sujeverna da verujem u snažnu simboliku ova dva znaka.
A onda, kad feri pristigne, sunce bljesne svom jačinom, rastera sivilo albanskog neba, pa čak više nije ni toliko hladno. Mašem Brajanu na obali, i ne brišem suze — još uvek rominja sitna kiša pa se ne vide. Najzad, feri kreće. Zbogom, Brajane, i neka te sreća prati, gde god da kreneš.
Nakon pola sata, moj feri pristaje u luku Krf. A tamo sunce još jače, na nebu oni beli oblačići kakve deca najradije crtaju na času likovnog. Raskravljuje me oko srca i osećam da me obuzima nešto kao nagovepštaj buduće sreće. I još mi se čini kao da su sva bol i tuga zbog rastanka kao rukom odneseni. Kao da sam ušla u drugi život, drugi svet — sve izgleda lako i jednostavno.
Od prvog pogleda, ovaj grad mi se dopada. Osećam da volim Grčku, bezrazložno, prebrzo, ali ljubav je ionako uvek iracionalna. Još uvek nemam pojma na koju ću stranu, pa nasumice odaberem da krenem levo, prema starom, istorijskom delu grada. No, obilazak ću ostvaiti za povratak, jer u Krf ću se vratiti nakon vožnje ostvrom, da bih se ferijem vratila na kopno.
Naravno, primećujem bicikle. Mnogo ih je prakiranih pred zgradama, privezanih za stubove i na ulici, u saobraćaju. Vozači kola su oprezni i strpljivi, niko da zatrubi iako pravim prekršaje par puta, vozeći jednosmernim ulicama u kontra smeru.
Čudno mi je i neshvatljivo, ali osećam se zaista dobro, kao da sam doživela pročišćenje (katarza nakon raskida?) A možda je razlog sasvim lako objašnjiv. Jer, u avanturi koju sam odabrala luksuz je biti tužan i prepustiti se melanholiji. Svaki dan na drumu, svaki dan nova borba da ostaneš suv, da ti bude toplo, da dovoljno jedaeš, da spavaš na koliko-toliko sigurnom. nema se vrmena ni snage za negativne emocije ni slabost. Previše je briga o osnovnim stvarima, kao uostalom i u ‘običnom’ životu, samo što je na ovakvoj turi to mnogo ogoljenije i očiglednije.
Zato, po već uobičajenom tajmingu i redosledu, radim rutinske stvari u ovo doba dana: nabavljam namirnice, pijaću vodu, pa krećem da tražim mesto za kamp. Potonjeg sam se najviše pribojavala. Kako ću da kampujem sama? Nikada to nisam radila, iako sem prošle godine pravila šestodnevnu solo-turu po Srbiji. No, svaki put sam spavala ili u zvaničnom kampu, ili sam pitala ljude da mi ustupe deo svoje bašte. Naravno, na duže je to veoma teško, jer bi oduzimalo mnogo vremena i energije tražiti gostoljubive ljude. Ako se ovako putuje kao što ja putujem, a nema se dovoljno para, kao što ih ja nemam, divlje kampovanje je jedini izbor.
Pa, da vidimo. Udaljavam se malo od grada i istražujem bočne uličice sleva, prema obali. Već sam to dobro naučila, rekla bih da već imam solidan osećaj za pronalaženje zgodnog mesta. I zaista ga nalazim. Šta osećam? Ništa, apsolutno sam mrtva-hladna, kao kada sam ovo radila s Brajanom. Ušlo mi kampovanje u krv, izgleda. Ne brine me ni što u blizini neki lik testira kola i turira okolo mesta koje sam odabrala. Očito je da radi u auto-servisu nedaleko kojeg sam podigla šator.
Bacam se na spremanje večere, a kao ‘nagrada’, kao i skoro svakog dana od početka ture, očekuje me ‘domaće’ pivo — Mythos, prvo grčko. Živeli vi meni, svi koji ste sa mnom u mislima!
Žarka Vukovića Pucara 7, Beograd (RS)
Matični broj: 67783255
Poreski broj: 114696357
Delatnost i šifra: Umetničko stvaralaštvo – 9003
Web: snezanaradojicic.com
Kontakt: ciklonomad@gmail.com
Iskazane cene ne sadrže PDV - obveznik nije u sistemu PDV-a.
Ne daj se Cico i samo napred ! Ljubavi dođu i prođu a ovo što ti radiš je nešto vanvremensko i prosto genijalno. Sa ljubavlju i „zavišću“ čitam i gledam tvoje tekstove. Sve najbolje ti želim !
jedan običan biciklista-rekreativac
p.s. Srećan ti Božić i Nova Godina !
Hvala ti puno! Ljubav me je samo podstakla da zaista i krenem, a sad mogu da nastavim i bez nje (mada je lepše s njom, no…)
Upravo To, što Ti sada radiš je ŽIVOT! I koliko god ti teško padaju dešavanja ili „obaveze“ ili pomisliš :“ šta mi je sve ovo trebalo!“ veruj, da Ti većina, koja prati tvoje putovanje, glasno ili u sebi zavidi i uvek je sa Tobom, gledajući prelepe fotografije, potkrepljene sjajnim komentarima!
Zato nema nazad i nema odustajanja….nemoj biti sebična..misli na nas koji nemamo priliku za takav ŽIVOT.
srećno! samo napred! vetar u leđa!
Miroslave, veliko hvala na podršci i rečima ohrabrenja. Nastavljam, naravno 🙂
Često budem na ivici suza čitajući ovo što pišete, a ponekad pustim i suzu, kao što je ovo sad…
Ovo je tako nešto nestvarno, nesvakidašnje, prosto oduzima dah. Da li od samog Puta, da li kako slikate, vidite, doživljavate …I nisu to samo lepe slike, lepi utisci, lepi predeli, to je itako lepo napisano. Tako iskreno, tako ljudski, i tako retko…
I neću biti prva koja ovo tvoje putovanje doživljava tako intenzivno.
Želim Vam svu sreću ovoga sveta i uspeh i istrajnost, ma i u najmanjoj želji koju ste zamislili:)
Draga, ovo je mnogo lep komentar. Hvala na njemu 🙂 Zaista mi znači kad znam da neko to tako snažno doživljava.
Mislim da tek nakon ovog trenutka (ovog posta) počonje najbolje u svakom smislu 🙂 No da ne prejudiciram ako nisi čitala.
I hvala na čitanju!
Veliki pozdrav!
Živela i ti nama.
Sreća prati hrabre.
Nadam se, Dejane 🙂
Samo napred komandose!!
Hvala, Vlado. Videćemo se mi tamo u tvojoj Aziji, za godinu-dve 🙂
Draga Snezo,
Lepo si rekla i napisala ,,posle suza-Sunce,, ,kad se vec desilo, bolje je da se i ranije kristalisu neke stvari i odnosi , pa da covek zna na koga moze da se osloni, odn. na koga racuna.
Vidis da nas pravoslavne cuva nas sv. Nikola
U svakom slucaju uz Tebe sam na daljem putu. Ispravna Ti je odluka i jos jedom svaka cast sto si odlucila da preko KRFA nastavis dalje.
Pozdravlja Te i Dimitrije nas drugar ciklo-turista,
Srdacan pozdrav,
DOBAR DRUM I VETAR U LEDJA,
I NARAVNO SA STO MANJE KISE, !..:)))
Bane947
Bane i Dimitrije, hvala vam veliko! ne odustajem ja tako lako :=
A izvukla sam najbolje iz svega — verovatno se ne bih nikada usudila da sama krenem od početka, a sada sam u inerciji a i naučila sam toliko toga. Sve je to velika škola. Pozdrav!
Ima nas koji citamo, a ne komentarisemo…
Samo napred, barem do Gruzije ! 😉
Hvala, Novače!
Sada ces mi jos vise biti u mislima dok ne nadjes drustvo/a na putevima. I da se nadises prostora i da se nadises ljudi – valjace ti!
A sto se piva tice, mi sto se ne krecemo iz fotelja i kola, mozemo samo jos da pijemo u mislima drugih 🙂 Nazdravlje i srecan nastavak puta!
Dok citam tvoje tekstove osecam se kao nekad kad sam citao Johnatana Livingstona. Samo hrabro. Zelim ti puno srece i vetar u ledja.
Tvoje putovanje u meni budi osecaj neizmerne srece, ne zavisti. Svako ko je dovoljno odlucan i hrabar moze da krene na takav put, kraci ili duzi, i ti si zivi dokaz toga. Najlepsa osobina na svetu je izvuci pozitivno iskustvo iz negativnih dogadjaja, i kao sto sama kazes, to ti je skola.
Bravo za pozitivan duh, svet bi bio lepse mesto da je vise takvih kao sto si ti.