U Zemlji orlova
19.12.2011
Čudno je to s Albanijom: čini se da nema ničega što mi se dopada, ali kad se zapitam o sveukupnom utisku o ovoj zemlji, odgovor je: da, ipak ima nečeg neodoljivo dopadljivog. Pokušavam da dokučim šta to. Sigurno nisu prirodne lepote, ne u delu kojim smo vozili — štaviše, najveci deo obale je prilično ružan, ne znam da sam videla ružniju i maje iskorišćenu obalu. Da li Šiptari uopšte koriste svoje plaže? Izgleda da ne.
Nisu ni gradovi, o, naprotiv, oni su pravi užas: saobraćajna ludnica koja na momente nalikuje onima u Indiji, gde u zagušenim ulicama svako vozi stranom koja mu odgovara. I sami koncepti gradova umnogome podsećaju na indijske, sa kontrastima između modernih novih zgrada od stakla i čelika, nasuprot nehumanim socrealističkim višespratnicama nalik na nedovršeni projekat, jer nikada nisu dobile fasadu (tako je jeftinije?), ili stračarama od nabijene zemlje, ne većim od dvadesetka metara kvadratnim, u kojima se gnezde radnje svih mogućih tipova: marketi, berbernice, burekdžinice zanatske usluge…
Nisu ni putevi, nerazgranate mreže drumova, koji putniku na biciklu ne ostavljaju mnogo izbora: ili će pedalati autoputem kojim samo prolaću automobili ili sporednim drumom punim džombi i blata.
No nasuprot svemu tome su ljudi, Šiptari kakve mi u Srbiji uglavnom ne poznajemo: srdčani, vazda nasmejani i otvoreni prema putnicima.
Količina njihove srdačnosti je nesvakidašnja — čini se kao da je cela nacija prodisala otkako su se granice Albanije otvorile za turiste iz celog sveta. Najpre smo mislili da je to samo kod starijih ljudi, onih koji pamte Enver Hhodžinu Albaniju, ali kada smo svakom selu u koje smo zašli doživeli da nas deca okruže i saleću pitanjima, da nam ljudi sami prilaze, rukuju se i upoznaju s nama a onda nude pomoć, da nam poklanjaji voće i hranu — shvatili smo da su Albanci željni stranaca.
Zapravo, ludi su za njima. Nije problem ni ako je gost Srbin — najgore što se može desiti je da prokomentarišu nešto o tome kako se Albanci i Srbi tuku, ali to nema nikakve veze sa Srbima koji su gosti u Albaniji. U Zemlji orlova, gosti se najdublje poštuju ko god da su.
*albanski: Shqipëria, znači Zemlja orlova
