Još malo
17.11.2011
Prolazak kroz Republiku Srpsku pamtićemo po sunčanim i za ovo doba godine prilično toplim danima (+10 C ili više) i skoro neizdržljivo hladnim noćima (dva puta teperatura se spuštala na — 10). Iako smo žurili da se što pre dočepamo primorja, nismo uspevali da pređemo više od pedesetak kilometara dnevno.
Natrontani sa nekoliko slojeva odeće, koju smo svaki čas svlačili i navlačili kako bismo sprečili znojenje na uzbrdicama i smrzavanje na ravnim deonicama ili nizbrdicama, sa bisagama teškim oko četrdeset kilograma jer sada u njima nosimo i zimsku i letnju odeću, teško smo se kretali po bosanskim planinama. Ujutru smo kretali kasno čekajući da se sunce promoli i otopi mraz i led, a već oko četiri popodne padao je mrak, pa smo se zaustavljali i podizali kamp.
Energija nam je odlazila na održavanje telesne toplote, pa su nam uspon do Vlasenice (prevoj Pogled, 1 193 mnv), a potom na Romaniju (~1 300 mnv), pali mnogo teže nego da smo ovuda vozili samo par nedelja ranije. Ovaj deo puta pamtićemo i po teškim maglama u kotlinama koje se dižu sporo, pa su planinski venci oko nas ostali samo konture u gustom sivilu.
U Han Pijesku dobili smo neočekivano društvo za vožnju — Stefana iz Beograda koji je ovde u poseti kod babe i dede, a vreme prekarćuje tako što se vozika okolo na svom montibajku.
U Sokolcu, kod naših bicikala zaustavio se jedan golf dvojka a u njemu, kako se ubrzo ispostavilo, Aco, Bojan i i Peđa koji su poželeli da nas upoznaju i časte pićem zbog naše hrabrosti. Sličan se sličnom raduje, a ovi dugari su motoristi.
Usput smo jednom pozvani da svatimo na rakiju, koja se tek pekla, i na čvarke, tek otopljene, ali smo morali da odbijemo zbog žurbe da što više od dana iskoristimo za vožnju — to je prvi put tokom četiri meseca ture da se nismo zaustavili na nečiji poziv.
I nekako smo dopedalali do Sarajeva i krova nad glavom za dva dana. Sad nas očekuje put do Mostara a onda dolinom Neretve do Nauma — to znači još najviše dve noći smrzavanja, a onda smo pobedili kad se dokopamo mora.
Fotografije ovog dela puta su ovde.
BRAVO! SVAKA ČAST……SAMO NAPRED!!!!
VELIKI POZDRAV!!!
Svaka cast,samo hrabro i sve najbolje…puno srece u daljnjem putovanju
Hvala ali ovo je bilo pre tačno dve godine. Eh, od tada sam napravila 24000 km više 🙂
Мала исправка, ако се не варам трећа слика одозго није Равна Романија већ висораван Гласинац, негде између Хан Пијеска и Сокоца. Равна Романија је између Сокоца и Мокрог 🙂